gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. zavúčem, 3. l. mn. zavúkū, imp. zavúci, aor. zavúkoh, prid. r. zàvūkao, prid. t. zavùčen, pril. p. zàvūkāvši〉 1. uvlačeći staviti što u što, ispred ili iza čega [~ ruku u rupu; ~ ruku iza kreveta] 2. pren. učiniti da što traje dulje [~ razgovor] • zàvūći se 〈povr.〉 ući u zatvoren prostor; vidski paranjak: zavlačiti