gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. zazòvem, 3. l. mn. zazòvū, imp. zazòvi, aor. zàzvah, prid. r. m. zȁzvao, ž. zȁzvāla, s. zȁzvālo, mn. zȁzvāli, prid. t. zȁzvān〉 1. glasom privući čiju pozornost [~ prolaznika]; sin. dozvati, prizvati 2. a. molitvom dozvati u pomoć [~ Boga] b. molitvom postići da se što dogodi [~ kišu]; vidski paranjak: zazivati