prid. 〈G zvúčna; odr. zvȗčnī, G zvȗčnōg(a); ž. zvúčna, s. zvȗčno; komp. zvùčnijī〉 1. koji se dobro čuje 2. koji sadržava kakav zvuk; ant. bezvučan 3. gram. pri čijemu izgovoru glasnice titraju [zvučni suglasnik]; sin. zvonačni, zvonak; ant. bezvučan 4. pren. koji je mnogima poznat [zvučno ime]