rȁdikālan

prid. G rȁdikālna; odr. rȁdikālnī, G rȁdikālnōg(a); ž. rȁdikālna, s. rȁdikālno; odr. radikàlnijī 1. v. korjenit 2. v. krajnji

rádilica

im. ž. G rádilicē; mn. N rádilice, G rádilīcā zool. pčela koja radi sve poslove u košnici, tj. hrani maticu i ličinke, prikuplja pelud i nektar te pravi med

ràdin

prid. G ràdina; odr. ràdinī, G ràdinōg(a); ž. ràdina, s. ràdino; komp. radìnijī koji se trudi i mnogo radi [~ učenik]; sin. marljiv, radišan, vrijedan; ant. lijen

ràdinōst

im. ž. G ràdinosti, I ràdinošću/ràdinosti osobina onoga koji je radin; sin. marljivost, radišnost, vrijednost; ant. lijenost

rȃdio

im. m. G rȃdija, I rȃdiom/rȃdijem; mn. N rȃdiji, G rȃdījā 1. uređaj s pomoću kojega se sluša glazba, vijesti i sl.; sin. (radioaparat) 2. sustav elektroničkoga snimanja, prenošenja i emitiranja zvuka 3. ustanova koja proizvodi i emitira program za istoimeni sustav [1. program Hrvatskoga radija; raditi na radiju]

radioàktīvan

prid. G radioàktīvna; odr. radioàktīvnī, G radioàktīvnōg(a); ž. radioàktīvna, s. radioàktīvno; komp. radioaktìvnijī koji zrači radijevu energiju [radioaktivni element]

radioaktívnōst

im. ž. G radioaktívnosti, I radioaktívnošću/radioaktívnosti 1. svojstvo onoga što je radioaktivno 2. fiz. pojava u kojoj atomske jezgre zrače čestice ili elektromagnetske valove veoma malih valnih duljina

radioamàtēr

im. m. G radioamatéra, V rȁdioamatēru; mn. N radioamatéri, G radioamatérā osoba koja se amaterski bavi radiotehnikom

radioamàtērka

im. ž. G radioamàtērkē, DL radioamàtērki; mn. N radioamàtērke, G radioamàtērkā/radioamàtērkī žena koja se amaterski bavi radiotehnikom

radioamàtērskī

prid. G radioamàtērskōg(a); ž. radioamàtērskā, s. radioamàtērskō koji se odnosi na radioamatere i radioamaterstvo

radioamatèrstvo

im. s. G radioamatèrstva djelatnost radioamatera

radioapàrāt

im. m. G radioaparáta; mn. N radioaparáti, G radioaparátā v. radio

rȃdiodrama

im. ž. G rȃdiodramē; mn. N rȃdiodrame, G rȃdiodrāmā v. radijska drama pod drama

radioemìsija

im. ž. G radioemìsijē; mn. N radioemìsije, G radioemìsījā v. radijska emisija pod emisija

radiofàrmak

im. m. G radiofàrmaka; mn. N radiofàrmaci, G radiofàrmākā farm. radioaktivni pripravak koji se daje bolesnicima u dijagnostičke i terapijske svrhe

radioìgra

im. ž. G radioìgrē; mn. N radioìgre, G radioigárā v. radijski igrokaz pod igrokaz

radioìgrokāz

im. m. G radioìgrokāza; mn. N radioìgrokāzi, G radioìgrokāzā v. radijski igrokaz pod igrokaz

radiòlog

im. m. G radiòloga, V radiòlože; mn. N radiòlozi, G radiòlōgā stručnjak koji se bavi radiologijom

radiòlogija

im. ž. G radiològijē med. grana medicine koja se bavi zračenjem i njegovom primjenom u medicini

radiòloginja

im. ž. G radiòloginjē; mn. N radiòloginje, G radiòlogīnjā stručnjakinja koja se bavi radiologijom

radiòloškī

prid. G radiòloškōg(a); ž. radiòloškā, s. radiòloškō koji se odnosi na radiologe i radiologiju

radiònica

im. ž. G radiònicē, N mn. radiònice, G radiònīcā 1. prostorija u kojoj se što izrađuje ili popravlja, obavlja neki obrt [raditi u radionici] 2. pren. kraća interaktivna izobrazba izvan redovitoga obrazovnog procesa koja se odvija u malim skupinama [kreativna ~; likovna ~; izlagati na radionici]

radiopòstaja

im. ž. G radiopòstajē; mn. N radiopòstaje, G radiopòstājā v. radijska postaja pod postaja

radioprijénos

im. m. G radioprijénosa; mn. N radioprijénosi, G radioprijénōsā v. radijski prijenos pod prijenos

radioprògram

im. m. G radioprògrama; mn. N radioprògrami, G radioprògrāmā v. radijski program pod program

radiostànica

im. ž. G radiostànicē; mn. N radiostànice, G radiostànīcā 1. tehn. sklop uređaja za obavljanje radijske komunikacije 2. v. radijska postaja pod postaja

radiotèhnika

im. ž. G radiotèhnikē, DL radiotèhnici v. radijska tehnika pod tehnika

rȃdiovāl

im. m. G rȃdiovāla; mn. N rȃdiovalovi, G rȃdiovalōvā fiz. elektromagnetski val veoma velikih valnih duljina koji služi za prijenos signala u radijskoj tehnici

ràdišan

prid. G ràdišna; odr. ràdišnī, G ràdišnōg(a); ž. ràdišna, s. ràdišno; komp. radìšnijī koji se trudi i mnogo radi [~ učenik]; sin. marljiv, radin, vrijedan; ant. lijen

ràdišnōst

im. ž. G ràdišnosti, I ràdišnošću/ràdišnosti osobina onoga koji je radišan; sin. marljivost, radinost, vrijednost; ant. lijenost

ráditi

gl. nesvrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. rȃdīm, 3. l. mn. rȃ, imp. rádi, aor. rádih, imperf. rádijāh/rȃđāh, prid. r. rádio, prid. t. rȃđen 1. prijel. a. ulagati rad s namjerom da se što postigne [~ kućanske poslove] b. sustavno ulagati napore, angažirati se da se postigne kakav cilj [~ na promicanju naprednih ideja] c. stvarati kakav proizvod, davati čemu oblik [~ namještaj; ~ spomenik]; sin. izrađivati 2. neprijel. biti zaposlen, obavljati kakav posao za plaću [~ u kazalištu; ~ u tvornici] 3. 3. l. biol. obavljati svoju funkciju (o organima i tjelesnim sustavima) [Dišni sustav slabo radi.; Srce mu uredno radi.] 4. 3. l. tehn. biti u pogonu, u ispravnome stanju [Crpka za vodu ne radi.; Stroj radi.]; sin. (funkcionirati)

rȃdnī

prid. G rȃdnōg(a); ž. rȃdnā, s. rȃdnō 1. koji se odnosi na rad [~ zadatci] 2. gram. koji izriče da tko ili što vrši radnju [~ oblik]; sin. aktivni; ant. pasivni, trpni 3. tijekom kojega se radi [radna subota; ~ dani]; ant. neradni

rȃdnica

im. ž. G rȃdnicē; mn. N rȃdnice, G rȃdnīcā 1. žena koja radi, koja obavlja poslove za plaću [tvornička ~] 2. žena koja za plaću djeluje na određenome javnom području [javna ~; zdravstvena ~]; sin. djelatnica 3. žena koja voli raditi, koja dobro radi [Ona je velika radnica.]; ant. neradnica

rȃdničin

prid. G rȃdničina; ž. rȃdničina, s. rȃdničino 1. koji pripada radnici, ženi koja za plaću djeluje na određenome javnom području; sin. djelatničin 2. koji pripada radnici, ženi koja dobro radi; ant. neradničin

rȃdničkī

prid. G rȃdničkōg(a); ž. rȃdničkā, s. rȃdničkō koji se odnosi na radnike [radnička prava]

rȃdnīk

im. m. G rȃdnīka, V rȃdnīče; mn. N rȃdnīci, G rȃdnīkā 1. osoba koja radi, koja za plaću obavlja poslove [lučki ~; građevinski ~] 2. osoba koja za plaću djeluje na određenome javnom području [javni ~; zdravstveni ~]; sin. djelatnik 3. osoba koja voli raditi, koja dobro radi [On je veliki ~.]; ant. neradnik

rȃdnīštvo

im. s. G rȃdnīštva ljudi koji žive od vlastitoga rada u industriji ili u obrtu

rádnja

im. ž. G rádnjē; mn. N rádnje, G rádnjā/rádnjī 1. ono što se čini ili radi 2. slijed zbivanja i događaja u književnome djelu i filmu [mjesto radnje] 3.  trgovina  matematička ~ mat. pridruživanje koje veličine drugim veličinama po određenim pravilima; sin. matematička operacija v. pod operacija

rȁdo

pril. komp. ràdijē s voljom, sa zadovoljstvom [Rado o tome govori.]; ant. nerado

radohòličār

im. m. G radohòličāra, V radohòličāru/radohòličāre; mn. N radohòličāri, G radohòličārā osoba koja pretjerano uživa u radu; ovisnik o radu

radohòličārev

prid. G radohòličāreva; ž. radohòličāreva, s. radohòličārevo koji pripada radoholičaru; sin. radoholičarov

radohòličārka

im. ž. G radohòličārkē, DL radohòličārki; mn. N radohòličārke, G radohòličārkā/radohòličārkī žena koja pretjerano uživa u radu, ovisnica o radu

radohòličārov

prid. G radohòličārova; ž. radohòličārova, s. radohòličārovo usp. radoholičarev

rȁdosnica

im. ž. G rȁdosnicē; mn. N rȁdosnice, G rȁdosnīcā knjiga u koju se upisuju prve uspomene na bebu i lijepe bebine slike

rȁdosno

pril. komp. radòsnijē tako da odražava, očituje radost [~ uskliknuti]; sin. sretno, veselo; ant. neveselo, tužno, žalosno

rȁdōst

im. ž. G rȁdosti, L radòsti, I rȁdošću/rȁdosti vedro i zadovoljno raspoloženje; sin. sreća, veselje; ant. tuga, žalost

rȁdostan

prid. G rȁdosna; odr. rȁdosnī, G rȁdosnōg(a); ž. rȁdosna, s. rȁdosno; komp. radòsnijī 1. koji osjeća radost [Danas sam ~.] 2. koji izražava, očituje radost [~ pogled; radosna vijest]; sin. sretan, veseo; ant. neveseo, tužan, žalostan

rȁdovānje

im. s. G rȁdovānja bivanje radosnim

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga