im. m. 〈G čȉpsa〉 prženi slani listići krumpira

im. m. 〈G čȋra, L číru, I čȋrom; mn. N čȉrovi, G čȉrōvā〉 v. vrijed

im. s. 〈G čȉsla; mn. N čȉsla, G čȉsālā/čȋslā〉 1. v. brojanica 2. v. krunica

prid. 〈G čìsta; odr. čìstī, G čìstōg(a); ž. čìsta, s. čȉsto; komp. čìstijī/čȉšćī〉 1. koji je bez mrlja, prljavštine ili tragova čega [čiste ruke]; ant. nečist, prljav, zaprljan 2. koji je očit ili jasan [čista glupost] 3. pren. koji nije opterećen nepoštenjem ili nečasnim postupanjem [čista savjest]; ant. nečist ♦ 〈ti〉 nisi ~ nisi pri zdravoj pameti, nisi normalan; imati tri čiste biti hrabar, imati smjelosti za odlučan postupak, usuditi se reći (učiniti) što

im. m. 〈G čistáča, V čȉstāču; mn. N čistáči, G čistáčā〉 osoba koja čisti ili kojoj je zanimanje da održava čistoću [~ ulica]

im. ž. 〈G čistàčicē; mn. N čistàčice, G čistàčīcā〉 žena koja čisti ili kojoj je zanimanje da održava čistoću [uredska ~]

prid. 〈G čistàčičina; ž. čistàčičina, s. čistàčičino〉 koji pripada čistačici

im. s. 〈G čìstilīšta〉 rel. mjesto gdje se prema katoličkome vjerovanju duša čisti od lakših grijeha prije ulaska u raj

im. ž. 〈G čistìnē; mn. N čistìne, G čistínā〉 1. otvoreni prostor bez građevina, drveća, grmlja i sl. 2. prostor u šumi na kojemu nema drveća

im. ž. 〈G čistiònicē; mn. N čistiònice, G čistiònīcā〉 prostorija u kojoj se čisti [kemijska ~]

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. čȉstīm, 3. l. mn. čȉstē, imp. čȉsti, aor. čȉstih, imperf. čȉšćāh, prid. r. čȉstio, prid. t. čȉšćen〉 1. činiti što čistim [~ sobu]; ant. onečišćavati, onečišćivati, prljati 2. uklanjati što s čega brisanjem ili struganjem [~ zubni kamenac]

pril. 〈komp. čìstijē/čȉšćē〉 1. bez mrlja, prljavštine ili tragova [~ izgledati]; ant. nečisto, prljavo 2. tako da se jasno vidi, čuje ili razumije [~ izgovoriti]

im. ž. 〈G čistòćē〉 stanje onoga što je čisto [~ grada i ulica]; ant. nečistoća, prljavština

prid. 〈G čȉstokr̄vna; odr. čȉstokr̄vnī, G čȉstokr̄vnōg(a); ž. čȉstokr̄vna, s. čȉstokr̄vno〉 1. koji je čiste krvi [čistokrvni konj]; sin. rasan 2. pren. koji ima sve pozitivne značajke kakva zvanja [čistokrvni novinar]

im. ž. 〈G čistokŕvnosti, I čistokŕvnošću/čistokŕvnosti〉 osobina onoga koji je čiste krvi; sin. rasnost

im. m. 〈G čistúnca, V čȉstūnče; mn. N čistúnci, G čìstūnācā〉 osoba koja pretjerano pazi na čistoću

prid. 〈G čistúnčeva; ž. čistúnčeva, s. čistúnčevo〉 koji pripada čistuncu

im. ž. 〈G čistùnicē; mn. N čistùnice, G čistùnīcā〉 žena koja pretjerano pazi na čistoću

prid. 〈G čistùničina; ž. čistùničina, s. čistùničino〉 koji pripada čistunici

im. s. 〈G čistùnstva〉 pretjerano polaganje pozornosti na čistoću ◇ jezično ~ jez. skrb da se u jezik ne unose riječi ili izrazi iz stranih jezika; sin. purizam

im. s. 〈G čȉšćēnja; mn. N čȉšćēnja, G čȉšćēnjā〉 1. činjenje čega čistim; ant. onečišćavanje, onečišćivanje, prljanje 2. uklanjanje čega s čega brisanjem ili struganjem

im. m. 〈G čitáča, V čȉtāču, A čitáča/čìtāč; mn. N čitáči, G čitáčā〉 1. 〈A čitáča〉 osoba koja zna čitati; ant. nečitač 2. 〈A čitáča〉 osoba kojoj je zanimanje da naglas čita koji napisani tekst [~ vijesti na radiju] 3. 〈A čìtāč〉 naprava koja čita kakav tekst [optički ~]

im. ž. 〈G čitàčicē; mn. N čitàčice, G čitàčīcā〉 1. žena koja zna čitati; ant. nečitačica 2. žena kojoj je zanimanje da naglas čita koji napisani tekst

prid. 〈G čitàčičina; ž. čitàčičina, s. čitàčičino〉 1. koji pripada ženi koja zna čitati; ant. nečitačičin 2. koji pripada ženi kojoj je zanimanje da naglas čita koji napisani tekst

prid. 〈G čìtka; odr. čìtkī, G čìtkōg(a); ž. čìtka, s. čȉtko; komp. čìtkijī〉 koji se lako čita jer je razumljiv i jasan [~ roman]; ant. nečitak

im. ž. 〈G čìtānkē, DL čìtānci; mn. N čìtānke, G čìtānkā/čìtānkī〉 školska knjiga s odabranim i komentiranim književnim tekstovima

im. s. 〈G čìtānja; mn. N čìtānja, G čìtānjā〉 1. raspoznavanje i povezivanje slova ili znakova te razumijevanje onoga što je napisano 2. tumačenje znakova i simbola

im. ž. 〈G čitaònicē; mn. N čitaònice, G čitaònīcā〉 prostorija, obično u knjižnici, koja služi za čitanje [gradska ~]

im. m. 〈G čìtatelja; mn. N čìtatelji, G čìtatēljā〉 osoba koja čita

im. ž. 〈G čitatèljicē; mn. N čitatèljice, G čitatèljīcā〉 žena koja čita

prid. 〈G čitatèljičina; ž. čitatèljičina, s. čitatèljičino〉 koji pripada čitateljici

im. s. 〈G čitatèljstva〉 ukupnost čitatelja

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. čìtām, 3. l. mn. čìtajū, imp. čìtāj, aor. čìtah, imperf. čìtāh, prid. r. čìtao, prid. t. čȉtān〉 1. raspoznavati i povezivati slova ili znakove te razumjeti ono što je napisano [~ knjigu] 2. tumačiti znakove i simbole [~ zemljovid]

prid. 〈G čȉtava; odr. čȉtavī, G čȉtavōg(a); ž. čȉtava, s. čȉtavo〉 1. koji ima sve dijelove, koji je potpun [~ dan; ~ svijet; čitava zemlja] 2. koji je bez iznimke, u cijelosti, u potpunome obuhvatu ili količini [~ prihod; čitavo vrijeme]; sin. sav 3. koji je ostvaren u navedenome trajanju ili veličini [čitava dva sata; čitava dva kilometra]; sin. pun 4. koji ima sve dijelove, koji nije oštećen [čitavi zubi]; ant. krnj; sin. cijel, cio ♦ ne biti ~ ne biti normalan, ne biti pri zdravoj pameti

im. ž. 〈G čȉtkosti, I čȉtkošću/čȉtkosti〉 svojstvo onoga što je čitko; ant. nečitkost

prid. 〈G čìtljiva; odr. čìtljivī, G čìtljivōg(a); ž. čìtljiva, s. čìtljivo; komp. čitljìvijī〉 koji je oblikovan tako da se može lako čitati [~ rukopis; čitljiva slova]; ant. nečitljiv

im. ž. 〈G čìtljivosti, I čìtljivošću/čìtljivosti〉 svojstvo onoga što je čitljivo; ant. nečitljivost

im. ž. 〈G čȉzmē; mn. N čȉzme, G čȉzāmā/čȋzmā/čȉzmī〉 1. 〈mn.〉 obuća od kože ili gume koja seže do listova, do koljena ili preko njih [vojničke ~; ribarske ~] 2. jedan komad istoimene obuće

im. ž. 〈G čizmètinē; mn. N čizmètine, G čizmètīnā〉 uv. velika čizma

im. ž. 〈G čȉzmicē; mn. N čȉzmice, G čȉzmīcā〉 um. mala čizma

im. m. 〈G člȃna, A člȃna/člȃn, L člȃnu/článu; mn. N člȁnovi, G člȁnōvā〉 1. 〈A člȃna, L člȃnu〉 pripadnik kakve zajednice ili skupine [~ obitelji; ~ stranke] 2. 〈A člȃn, L článu〉 dio kakve skupine [~ skupa] 3. gram. 〈A člȃn, L článu〉 riječ koja dolazi uz imenice i označuje njihovu određenost ili neodređenost

im. m. 〈G článka; mn. N článci, G člȃnākā〉 1. tekst objavljen u novinama ili časopisu 2. anat. dio prsta ili noge [nožni ~] 3. bot. dio stabljike 4. zool. dio tijela nekih životinja ◇ galvanski ~ tehn. uređaj za pretvaranje kemijske energije u električnu; rječnički ~ skup obavijesti koje se u rječniku vežu uz jednu natuknicu

im. ž. 〈G članàrinē; mn. N članàrine, G članàrīnā〉 novčana naknada koju obvezatno uplaćuje član kakve zajednice ili udruge

im. ž. 〈G člànicē; mn. N člànice, G člȁnīcā〉 1. pripadnica kakve zajednice ili skupine [~ obitelji; ~ stranke] 2. dio kakve zajednice [~ Europske unije]

prid. 〈G člàničina; ž. člàničina, s. člàničino〉 koji pripada članici

im. m. 〈G člankonóšca; mn. N člankonóšci, G člankònōžācā〉 zool. 1. 〈mn.〉 koljeno mnogokolutićavaca koji su najbrojnije životinje na Zemlji i kojima su noge podijeljene na članke, a čine ih klještari, rakovi i uzdušnjaci 2. pripadnik istoimenoga koljena

prid. 〈G člankòvita; odr. člankòvitī, G člankòvitōg(a); ž. člankòvita, s. člankòvito〉 koji je sastavljen od članaka

im. s. 〈G člànstva; mn. N člànstva, G člȁnstāvā/článstvā〉 1. pripadnost kojoj udruzi u svojstvu člana [~ u udruzi] 2. skup članova, svi članovi koje udruge [~ udruge]