šȅf | im. m. 〈G šèfa, V šȅfe; mn. N šèfovi, G šȅfōvā〉 razg. osoba koja je na čelu koje organizacije, skupine ljudi, koja vodi, upravlja poslovima |
šȅfica | im. ž. 〈G šȅficē; mn. N šȅfice, G šȅfīcā〉 razg. žena koja je na čelu koje organizacije, skupine ljudi, koja vodi, upravlja poslovima |
šȅfičin | prid. 〈G šȅfičina; ž. šȅfičina, s. šȅfičino〉 razg. koji pripada šefici |
šègrt | im. m. 〈G šègrta; mn. N šègrti, G šȅgr̄tā〉 zast. v. naučnik |
šègrtica | im. ž. 〈G šègrticē; mn. N šègrtice, G šègrtīcā〉 zast. v. naučnica |
šègrtičin | prid. 〈G šègrtičina; ž. šègrtičina, s. šègrtičino〉 zast. v. naučničin |
šèik | im. m. 〈G šèika, V šȅiče; mn. N šèici, G šȅīkā〉 1. 〈jd.〉 naslov arapskih plemenskih poglavara 2. osoba s istoimenim naslovom |
šȅpati | gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. šȅpām, 3. l. mn. šȅpajū, imp. šȅpāj, aor. šȅpah, imperf. šȅpāh, prid. r. šȅpao〉 oslanjati se u hodu više na jednu nogu i pritom naginjati tijelo na jednu stranu; sin. hramati |
šȅpav | prid. 〈G šȅpava; odr. šȅpavī, G šȅpavōg(a); ž. šȅpava, s. šȅpavo; komp. šepàvijī〉 koji šepa; sin. hrom |
šȅpavac | im. m. 〈G šȅpāvca, V šȅpāvče; mn. N šȅpāvci, G šȅpavācā〉 osoba koja šepa |
šȅpāvčev | prid. 〈G šȅpāvčeva; ž. šȅpāvčeva, s. šȅpāvčevo〉 koji pripada šepavcu |
šȅpavica | im. ž. 〈G šȅpavicē; mn. N šȅpavice, G šȅpavīcā〉 žena koja šepa |
šȅpavičin | prid. 〈G šȅpavičina; ž. šȅpavičina, s. šȅpavičino〉 koji pripada šepavici |
šepíriti se | gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. šèpīrīm se, 3. l. mn. šèpīrē se, imp. šepíri se, aor. šepírih se, imperf. šèpīrāh se, prid. r. šepírio se〉 1. hodati šireći perje [Paun se šepiri.] 2. pren. biti ohol, praviti se važnim [Šepiri se okolo u novoj haljini.]; sin. (kočoperiti se, šepuriti se) |
šèprtlja | im. m. ž. 〈G šèprtljē; mn. N šèprtlje, G šȅpr̄tljā〉 1. osoba koja što radi loše, nespretna i nesposobna osoba [taj ~; ta ~; ti šeprtlje; te šeprtlje] 2. 〈ž.〉 žena koja što radi loše, nespretna i nesposobna osoba [ta ~; te šeprtlje] |
šepúriti se | gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. šèpūrīm se, 3. l. mn. šèpūrē se, imp. šepúri se, aor. šepúrih se, imperf. šèpūrāh se, prid. r. šepúrio se〉 v. šepiriti se |
šèrif | im. m. 〈G šèrifa; mn. N šèrifi, G šȅrīfā〉 1. 〈jd.〉 naslov koji ima najviši upravni, policijski i sudski činovnik u Velikoj Britaniji, Irskoj i Sjedinjenim Američkim Državama 2. osoba s istoimenim naslovom |
šerìjāt | im. m. 〈G šerijáta〉 rel. islamski vjerski zakon koji propisuje vjerski i društveni život islamske zajednice |
šerìjātskī | prid. 〈G šerìjātskōg(a); ž. šerìjātskā, s. šerìjātskō〉 koji se odnosi na šerijat [šerijatsko pravo] |
šèsnaest | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 16, za jedan veći od broja petnaest i za jedan manji od broja sedamnaest ♦ sve u ~ jako, svom snagom, što je najviše moguće |
šesnaestérac | im. m. 〈G šesnaestérca; mn. N šesnaestérci, G šesnaèstērācā〉 sp. prostor udaljen 16 metara od gola u nogometu, prekršaj u tome prostoru kažnjava se jedanaestercem |
šèsnaestero | br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od šesnaest osoba različita spola |
šèsnaestī | red. br. 〈G šèsnaestōg(a); ž. šèsnaestā, s. šèsnaestō〉 koji je iza petnaestoga, a prije sedamnaestoga |
šesnaèstičnī | prid. 〈G šesnaèstičnōg(a); ž. šesnaèstičnā, s. šesnaèstičnō〉 inform., mat. koji se odnosi na osnovni sustav digitalnih računala, brojevni sustav kojemu je baza 16; sin. heksadecimalni |
šesnaèstina | im. ž. 〈G šesnaèstinē; mn. N šesnaèstine, G šesnaèstīnā〉 šesnaesti dio cjeline, šesnaesti dio čega |
šesnaèstīnka | im. ž. 〈G šesnaèstīnkē, DL šesnaèstīnki; mn. N šesnaèstīnke, G šesnaèstīnkā/šesnaèstīnkī〉 glazb. nota koja traje jednu šesnaestinu cijele note |
šesnaestogòdišnjāk | im. m. 〈G šesnaestogòdišnjāka, V šesnaestogòdišnjāče; mn. N šesnaestogòdišnjāci, G šesnaestògodišnjākā〉 dijete koje ima šesnaest godina |
šesnaestogodišnjàkinja | im. ž. 〈G šesnaestogodišnjàkinjē; mn. N šesnaestogodišnjàkinje, G šesnaestogodišnjàkīnjā〉 žensko dijete koje ima šesnaest godina |
šesnaestogòdišnjī | prid. 〈G šesnaestogòdišnjēg(a); ž. šesnaestogòdišnjā, s. šesnaestogòdišnjē〉 1. koji ima šesnaest godina [šesnaestogodišnje dijete] 2. koji traje šesnaest godina [šesnaestogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na šesnaest godina |
šesnaestòrica | im. ž. 〈G šesnaestòricē〉 skupina od šesnaest muških osoba |
šȇst | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 6, za jedan veći od broja pet i za jedan manji od broja sedam ♦ ni pet ni ~, usp. pet |
šèstār | im. m. 〈G šestára, I šestárom/šestárem; mn. N šestári, G šestárā〉 naprava s dvama krakovima koja služi za crtanje kružnice i mjerenje dužine [crtati trokutom i šestarom] |
šestérac | im. m. 〈G šestérca; mn. N šestérci, G šèstērācā〉 1. knjiž. stih od šest slogova 2. sp. a. čamac sa šest veslača i kormilarom b. veslačka disciplina u kojoj se natječu čamaci sa šest veslača i kormilarom c. prostor udaljen 6 metara od gola u rukometu, prekršaj u tome prostoru kažnjava se sedmercem |
šȅstero | br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od šest osoba različita spola |
šesteròčlan | prid. 〈G šesteròčlana; odr. šesteròčlanī, G šesteròčlanōg(a); ž. šesteròčlana, s. šesteròčlano〉 koji se sastoji od šest članova |
šesteròkatnī | prid. 〈G šesteròkatnōg(a); ž. šesteròkatnā, s. šesteròkatnō〉 koji ima šest katova |
šesteròkatnica | im. ž. 〈G šesteròkatnicē; mn. N šesteròkatnice, G šesteròkatnīcā〉 zgrada koja ima šest katova |
šesteròkratnīk | im. m. 〈G šesteròkratnīka; mn. N šesteròkratnīci, G šesteròkratnīkā〉 mat. broj koji je šest puta veći od kojega broja |
šesteròkut | im. m. 〈G šesteròkuta; mn. N šesteròkuti, G šesteròkūtā〉 mat. geometrijski lik u ravnini omeđen sa šest stranica |
šesteròkutan | prid. 〈G šesteròkutna; odr. šesteròkutnī, G šesteròkutnōg(a); ž. šesteròkutna, s. šesteròkutno〉 koji ima šest kutova [~ lik] |
šesteròstruk | prid. 〈G šesteròstruka; odr. šesteròstrukī, G šesteròstrukōg(a); ž. šesteròstruka, s. šesteròstruko〉 1. koji se sastoji od šest dijelova [šesterostruki konopac; šesterostruko dno] 2. koji je šest puta veći od čega [šesterostruka vrijednost; šesterostruki iznos] |
šesterovalèntan | prid. 〈G šesterovalèntna; odr. šesterovalèntnī, G šesterovalèntnōg(a); ž. šesterovalèntna, s. šesterovalèntno〉 kem. koji ima valenciju šest [~ element] |
šȇstī | red. br. 〈G šȇstōg(a); ž. šȇstā, s. šȇstō〉 koji je iza petoga, a prije sedmoga |
šèstica | im. ž. 〈G šèsticē; mn. N šèstice, G šȅstīcā〉 1. brojka koja označuje broj šest 2. predmet ili osoba označeni istoimenom brojkom [voziti se šesticom] |
šèstina | im. ž. 〈G šèstinē; mn. N šèstine, G šȅstīnā〉 šesti dio cjeline, šesti dio čega |
šȇsto | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 600, za jedan veći od broja petsto devedeset devet i za jedan manji od broja šeststo jedan, šest stotina; sin. šeststo |
šestòdnēvnī | prid. 〈G šestòdnēvnōg(a); ž. šestòdnēvnā, s. šestòdnēvnō〉 1. koji ima šest dana [šestodnevna brada] 2. koji traje šest dana [šestodnevno razdoblje] 3. koji se odnosi na šest dana |
šestogòdišnjāk | im. m. 〈G šestogòdišnjāka, V šestogòdišnjāče; mn. N šestogòdišnjāci, G šestogòdišnjākā〉 dijete koje ima šest godina |