im. ž. 〈G špȁtulē; mn. N špȁtule, G špȁtūlā〉 glatka daščica proširena na krajevima, dio laboratorijskoga pribora

im. ž. 〈G špȅkulē; mn. N špȅkule, G špȅkūlā〉 kuglica od stakla, pečene gline ili čega drugoga, služi za igru; sin. pikula

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. špekùlām se, 3. l. mn. špekùlajū se, imp. špekùlāj se, aor. špekùlah se, imperf. špekùlāh se, prid. r. špekùlao se〉 igrati se špekulama; sin. pikulati se

im. m. 〈G špìca; mn. N špìcevi, G špȉcēvā〉 1. → vrh 2. zool. pas šiljaste njuške, malih ušiju i zavinuta repa

im. m. 〈G špijúna, V špȉjūne; mn. N špijúni, G špijúnā〉 osoba koja za svoju službu tajno prikuplja različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke; sin. tajni agent v. pod agent

im. s. 〈G špijunírānja〉 tajno prikupljanje različitih obavijesti, vojnih, političkih i poslovnih podataka

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. špijùnīrām, 3. l. mn. špijunírajū, imp. špijùnīrāj, aor. špijunírah, imperf. špijùnīrāh, prid. r. špijunírao, prid. t. špijùnīrān〉 tajno prikupljati različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke

im. ž. 〈G špìjūnkē, DL špìjūnki; mn. N špìjūnke, G špìjūnkā/špìjūnkī〉 1. žena koja za svoju službu tajno prikuplja različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke; sin. tajna agentica v. pod agentica 2. razg. otvor na vratima stana kroz koji se iznutra gleda tko je pred vratima; sin. zirak

prid. 〈G špìjūnskōg(a); ž. špìjūnskā, s. špìjūnskō〉 koji se odnosi na špijune

im. ž. 〈G špȉljē; mn. N špȉlje, G špȋljā〉 zem. podzemna ili podvodna šupljina; sin. (spilja)

prid. 〈G špȉljskōg(a); ž. špȉljskā, s. špȉljskō〉 koji se odnosi na špilje; sin. (spiljski)

im. m. 〈G špináta〉 bot. 1. jednogodišnja povrtna zeljasta biljka jestivih listova 2. zeleni jestivi listovi istoimene biljke

im. m. 〈G špȉrita〉 razg. alkohol jaka mirisa i okusa, bezbojna i zapaljiva tekućina koja se dobiva od škroba ili šećera vrenjem s pomoću kvasca te sintezom, u većim količinama djeluje opojno na čovjeka; sin. etanol, etilni alkohol v. pod alkohol, obični alkohol v. pod alkohol

prid. 〈G špȉritnōg(a); ž. špȉritnā, s. špȉritnō〉 koji se odnosi na špirit

im. m. 〈G špȍrta; mn. N špȍrtovi, G špȍrtōvā〉 v. sport

im. m. 〈G športáša, V špȍrtāšu; mn. N športáši, G športášā〉 v. sportaš

im. ž. 〈G športàšicē; mn. N športàšice, G športàšīcā〉 v. sportašica

prid. 〈G športàšičina; ž. športàšičina, s. športàšičino〉 v. sportašičin

prid. 〈G špȍrtskōg(a); ž. špȍrtskā, s. špȍrtskō〉 v. sportski

im. m. 〈G štafelája; mn. N štafeláji, G štafelájā〉 slikarsko postolje

im. ž. 〈G štafètē; mn. N štafète, G štafétā〉 1. hist. vijest ili poruka koju su glasnici trčeći ili jašući prenosili jedan drugomu dok nije stigla do odredišta 2. sp. a. palica koju trkači predaju jedan drugomu b. sportska utrka u kojoj se natjecatelji smjenjuju [plivati štafetu; trčati štafetu]

prid. 〈G štàfetnōg(a); ž. štàfetnā, s. štàfetnō〉 koji se odnosi na štafetu [štafetna palica]

im. m. 〈G štȁglja; mn. N štȁglji/štȁgljevi, G štȁgāljā/štȁgljēvā〉 pomoćna zgrada, obično uz sjenik, u kojoj se drži stočna hrana, slama i oruđe

im. ž. 〈G štȁkē, DL štȁki; mn. N štȁke, G štȃkā〉 pomagalo s pomoću kojega se invalidi ili ranjenici s ozlijeđenom nogom mogu kretati [hodati na štakama]

im. m. 〈G štȁkora, I štȁkorom; mn. N štȁkori, G štȁkōrā〉 zool. 1. 〈mn.〉 rod mišolikih glodavaca sveždera grube smeđe ili tamnosive dlake i tanka duga repa s ljuskavim prstenovima 2. pripadnik istoimenoga roda

im. ž. 〈G štȁlē; mn. N štȁle, G štȃlā〉 v. staja

im. ž. → tisak

gl. nesvrš. prijel. → tiskati

im. m. 〈G štȁnda; mn. N štȁndovi, G štȁndōvā〉 prodajno ili izložbeno mjesto, obično na tržnici ili sajmu [~ s knjigama]

im. m. 〈G štápa; mn. N štápovi, G štápōvā〉 1. dug tanak komad drveta ili tako oblikovano kakvo drugo gradivo 2. pomagalo na koje se oslanja u hodu [drveni ~] 3. palica kao simbol vlasti, čina, dostojanstva, časti [biskupski ~] 4. dio skijaške opreme ♦ pasti (doći) na prosjački ~ osiromašiti, biti materijalno uništen

im. m. 〈G štàpića; mn. N štàpići, G štȁpīćā〉 um. mali štap [čarobni ~; slani štapići] ◇ memorijski ~ inform. sredstvo za pohranu i prijenos podataka koje je većega kapaciteta od disketa i praktičnije za uporabu od CD-a i DVD-a; sin. (USB)

prid. 〈G štàpićasta; odr. štàpićastī, G štàpićastōg(a); ž. štàpićasta, s. štàpićasto〉 koji ima oblik štapića

im. m. 〈G štapína; mn. N štapíni, G štapínā〉 stijenj za potpaljivanje eksploziva

im. ž. 〈G štàpinē; mn. N štàpine, G štȁpīnā〉 uv. veliki štap

im. ž. 〈G štaviònicē; mn. N štaviònice, G štaviònīcā〉 radionica za štavljenje kože

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. štȁvīm, 3. l. mn. štȁvē, imp. štȁvi, aor. štȁvih, imperf. štȁvljāh, prid. r. štȁvio, prid. t. štȁvljen〉 pripremati sirovu kožu za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu

im. s. 〈G štȁvljēnja〉 pripremanje sirove kože za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu

im. ž. 〈G štediònicē; mn. N štediònice, G štediònīcā〉 novčarska ustanova u kojoj građani štede i od koje dobivaju zajmove [poštanska ~]

im. m. 〈G štèdišē; mn. m. ž. N štèdiše, G štȅdīšā〉 osoba koja štedi [taj ~; ti štediše; te štediše]

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. štédīm, 3. l. mn. štédē, imp. štédi, aor. štédjeh, imperf. štéđāh, prid. r. m. štédio, ž. štédjela, s. štédjelo, mn. štédjeli, prid. t. štȇđen〉 1. 〈prijel.〉 a. čuvati ili stvarati zalihe, biti umjeren i ne trošiti preko mjere [~ novac; ~ hranu]; ant. rasipati, trošiti b. čuvati koga od kakvih neugodnosti ili dužnosti, biti obziran prema komu; sin. pošteđivati c. paziti, voditi brigu o čemu [~ oči; ~ zdravlje] 2. 〈neprijel.〉 držati novac u banci, imati štednju [~ za stan]

prid. 〈G štèdljiva; odr. štèdljivī, G štèdljivōg(a); ž. štèdljiva, s. štèdljivo; komp. štedljìvijī〉 1. koji ne troši mnogo i nepotrebno, koji je sklon štednji [~ gospodar] 2. pren. koji troši malo goriva [~ automobil]

pril. 〈komp. štedljìvijē〉 tako da se ne troši mnogo i nepotrebno [~ živjeti]

im. ž. 〈G štèdljivosti, I štèdljivošću/štèdljivosti〉 osobina onoga koji je štedljiv ili svojstvo onoga što je štedljivo

prid. 〈G štȇdnōg(a); ž. štȇdnā, s. štȇdnō〉 koji se odnosi na štednju [~ ulog; štedna knjižica]

im. ž. 〈G štédnjē; mn. N štédnje, G štédnjā/štédnjī〉 1. umjereno trošenje i čuvanje za druge prilike i potrebe [program štednje] 2. čuvanje novca u banci [vezana ~]

im. m. 〈G štȇdnjāka; mn. N štȇdnjāci, G štȇdnjākā〉 kuhinjska peć pokrivena pločom na kojoj se kuha [električni ~; plinski ~; ~ na drva]

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. štȅkćē, 3. l. mn. štȅkćū, aor. 3. l. jd. štȅktā, imperf. 3. l. jd. štȅktāše, prid. r. štèktao〉 1. javljati se isprekidanim lavežom (o lisici) 2. pren. javljati se isprekidanim zvukom [Mitraljezi štekću.]

zb. im. ž. 〈G štȅnādi〉 mladunčad psa