špȁtula | im. ž. 〈G špȁtulē; mn. N špȁtule, G špȁtūlā〉 glatka daščica proširena na krajevima, dio laboratorijskoga pribora |
špȅkula | im. ž. 〈G špȅkulē; mn. N špȅkule, G špȅkūlā〉 kuglica od stakla, pečene gline ili čega drugoga, služi za igru; sin. pikula |
špekùlati se | gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. špekùlām se, 3. l. mn. špekùlajū se, imp. špekùlāj se, aor. špekùlah se, imperf. špekùlāh se, prid. r. špekùlao se〉 igrati se špekulama; sin. pikulati se |
špȉc | im. m. 〈G špìca; mn. N špìcevi, G špȉcēvā〉 1. → vrh 2. zool. pas šiljaste njuške, malih ušiju i zavinuta repa |
špìjūn | im. m. 〈G špijúna, V špȉjūne; mn. N špijúni, G špijúnā〉 osoba koja za svoju službu tajno prikuplja različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke; sin. tajni agent v. pod agent |
špijunírānje | im. s. 〈G špijunírānja〉 tajno prikupljanje različitih obavijesti, vojnih, političkih i poslovnih podataka |
špijunírati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. špijùnīrām, 3. l. mn. špijunírajū, imp. špijùnīrāj, aor. špijunírah, imperf. špijùnīrāh, prid. r. špijunírao, prid. t. špijùnīrān〉 tajno prikupljati različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke |
špìjūnka | im. ž. 〈G špìjūnkē, DL špìjūnki; mn. N špìjūnke, G špìjūnkā/špìjūnkī〉 1. žena koja za svoju službu tajno prikuplja različite obavijesti, vojne, političke i poslovne podatke; sin. tajna agentica v. pod agentica 2. razg. otvor na vratima stana kroz koji se iznutra gleda tko je pred vratima; sin. zirak |
špìjūnskī | prid. 〈G špìjūnskōg(a); ž. špìjūnskā, s. špìjūnskō〉 koji se odnosi na špijune |
špȉlja | im. ž. 〈G špȉljē; mn. N špȉlje, G špȋljā〉 zem. podzemna ili podvodna šupljina; sin. (spilja) |
špȉljskī | prid. 〈G špȉljskōg(a); ž. špȉljskā, s. špȉljskō〉 koji se odnosi na špilje; sin. (spiljski) |
špìnāt | im. m. 〈G špináta〉 bot. 1. jednogodišnja povrtna zeljasta biljka jestivih listova 2. zeleni jestivi listovi istoimene biljke |
špȉrit | |
špȉritnī | prid. 〈G špȉritnōg(a); ž. špȉritnā, s. špȉritnō〉 koji se odnosi na špirit |
špȍrt | im. m. 〈G špȍrta; mn. N špȍrtovi, G špȍrtōvā〉 v. sport |
špòrtāš | im. m. 〈G športáša, V špȍrtāšu; mn. N športáši, G športášā〉 v. sportaš |
športàšica | im. ž. 〈G športàšicē; mn. N športàšice, G športàšīcā〉 v. sportašica |
športàšičin | prid. 〈G športàšičina; ž. športàšičina, s. športàšičino〉 v. sportašičin |
špȍrtskī | prid. 〈G špȍrtskōg(a); ž. špȍrtskā, s. špȍrtskō〉 v. sportski |
štafèlāj | im. m. 〈G štafelája; mn. N štafeláji, G štafelájā〉 slikarsko postolje |
štafèta | im. ž. 〈G štafètē; mn. N štafète, G štafétā〉 1. hist. vijest ili poruka koju su glasnici trčeći ili jašući prenosili jedan drugomu dok nije stigla do odredišta 2. sp. a. palica koju trkači predaju jedan drugomu b. sportska utrka u kojoj se natjecatelji smjenjuju [plivati štafetu; trčati štafetu] |
štàfetnī | prid. 〈G štàfetnōg(a); ž. štàfetnā, s. štàfetnō〉 koji se odnosi na štafetu [štafetna palica] |
štȁgalj | im. m. 〈G štȁglja; mn. N štȁglji/štȁgljevi, G štȁgāljā/štȁgljēvā〉 pomoćna zgrada, obično uz sjenik, u kojoj se drži stočna hrana, slama i oruđe |
štȁka | im. ž. 〈G štȁkē, DL štȁki; mn. N štȁke, G štȃkā〉 pomagalo s pomoću kojega se invalidi ili ranjenici s ozlijeđenom nogom mogu kretati [hodati na štakama] |
štȁkor | im. m. 〈G štȁkora, I štȁkorom; mn. N štȁkori, G štȁkōrā〉 zool. 1. 〈mn.〉 rod mišolikih glodavaca sveždera grube smeđe ili tamnosive dlake i tanka duga repa s ljuskavim prstenovima 2. pripadnik istoimenoga roda |
štȁla | im. ž. 〈G štȁlē; mn. N štȁle, G štȃlā〉 v. staja |
štȃmpa | im. ž. → tisak |
štàmpati | gl. nesvrš. prijel. → tiskati |
štȁnd | im. m. 〈G štȁnda; mn. N štȁndovi, G štȁndōvā〉 prodajno ili izložbeno mjesto, obično na tržnici ili sajmu [~ s knjigama] |
štȃp | im. m. 〈G štápa; mn. N štápovi, G štápōvā〉 1. dug tanak komad drveta ili tako oblikovano kakvo drugo gradivo 2. pomagalo na koje se oslanja u hodu [drveni ~] 3. palica kao simbol vlasti, čina, dostojanstva, časti [biskupski ~] 4. dio skijaške opreme ♦ pasti (doći) na prosjački ~ osiromašiti, biti materijalno uništen |
štàpić | im. m. 〈G štàpića; mn. N štàpići, G štȁpīćā〉 um. mali štap [čarobni ~; slani štapići] ◇ memorijski ~ inform. sredstvo za pohranu i prijenos podataka koje je većega kapaciteta od disketa i praktičnije za uporabu od CD-a i DVD-a; sin. (USB) |
štàpićast | prid. 〈G štàpićasta; odr. štàpićastī, G štàpićastōg(a); ž. štàpićasta, s. štàpićasto〉 koji ima oblik štapića |
štàpīn | im. m. 〈G štapína; mn. N štapíni, G štapínā〉 stijenj za potpaljivanje eksploziva |
štàpina | im. ž. 〈G štàpinē; mn. N štàpine, G štȁpīnā〉 uv. veliki štap |
štaviònica | im. ž. 〈G štaviònicē; mn. N štaviònice, G štaviònīcā〉 radionica za štavljenje kože |
štȁviti | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. štȁvīm, 3. l. mn. štȁvē, imp. štȁvi, aor. štȁvih, imperf. štȁvljāh, prid. r. štȁvio, prid. t. štȁvljen〉 pripremati sirovu kožu za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu |
štȁvljēnje | im. s. 〈G štȁvljēnja〉 pripremanje sirove kože za obrađivanje potapanjem u odgovarajuću otopinu |
štediònica | im. ž. 〈G štediònicē; mn. N štediònice, G štediònīcā〉 novčarska ustanova u kojoj građani štede i od koje dobivaju zajmove [poštanska ~] |
štèdiša | im. m. 〈G štèdišē; mn. m. ž. N štèdiše, G štȅdīšā〉 osoba koja štedi [taj ~; ti štediše; te štediše] |
štédjeti | gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. štédīm, 3. l. mn. štédē, imp. štédi, aor. štédjeh, imperf. štéđāh, prid. r. m. štédio, ž. štédjela, s. štédjelo, mn. štédjeli, prid. t. štȇđen〉 1. 〈prijel.〉 a. čuvati ili stvarati zalihe, biti umjeren i ne trošiti preko mjere [~ novac; ~ hranu]; ant. rasipati, trošiti b. čuvati koga od kakvih neugodnosti ili dužnosti, biti obziran prema komu; sin. pošteđivati c. paziti, voditi brigu o čemu [~ oči; ~ zdravlje] 2. 〈neprijel.〉 držati novac u banci, imati štednju [~ za stan] |
štèdljiv | prid. 〈G štèdljiva; odr. štèdljivī, G štèdljivōg(a); ž. štèdljiva, s. štèdljivo; komp. štedljìvijī〉 1. koji ne troši mnogo i nepotrebno, koji je sklon štednji [~ gospodar] 2. pren. koji troši malo goriva [~ automobil] |
štèdljivo | pril. 〈komp. štedljìvijē〉 tako da se ne troši mnogo i nepotrebno [~ živjeti] |
štèdljivōst | im. ž. 〈G štèdljivosti, I štèdljivošću/štèdljivosti〉 osobina onoga koji je štedljiv ili svojstvo onoga što je štedljivo |
štȇdnī | prid. 〈G štȇdnōg(a); ž. štȇdnā, s. štȇdnō〉 koji se odnosi na štednju [~ ulog; štedna knjižica] |
štédnja | im. ž. 〈G štédnjē; mn. N štédnje, G štédnjā/štédnjī〉 1. umjereno trošenje i čuvanje za druge prilike i potrebe [program štednje] 2. čuvanje novca u banci [vezana ~] |
štȇdnjāk | im. m. 〈G štȇdnjāka; mn. N štȇdnjāci, G štȇdnjākā〉 kuhinjska peć pokrivena pločom na kojoj se kuha [električni ~; plinski ~; ~ na drva] |
štèktati | gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. štȅkćē, 3. l. mn. štȅkćū, aor. 3. l. jd. štȅktā, imperf. 3. l. jd. štȅktāše, prid. r. štèktao〉 1. javljati se isprekidanim lavežom (o lisici) 2. pren. javljati se isprekidanim zvukom [Mitraljezi štekću.] |
štȅnād | zb. im. ž. 〈G štȅnādi〉 mladunčad psa |