astrònomkinja

im. ž. G astrònomkinjē; mn. N astrònomkinje, G astrònomkīnjā stručnjakinja koji se bavi astronomijom; sin. zvjezdoznanka zast.

astrònomskī

prid. G astronòmskōg(a); ž. astronòmskā, s. astronòmskō 1. koji se odnosi na astronome i astronomiju [astronomska istraživanja]; sin. zvjezdoznanski zast. 2. pren. koji je golem, iznimno velik [astronomska cijena]

atavìstičkī

prid. G atavìstičkōg(ā); ž. atavìstičkā, s. atavìstičkō koji se odnosi na atavizam

atavìzam

im. m. G atavìzma; mn. N atavìzmi, G atavìzāmā biol. pojavljivanje tjelesnih svojstava dalekih predaka koja inače u određenoj vrsti više ne postoje

atèist

im. m. G atèista, V atèistu; mn. N atèisti, G atèīstā osoba koja ne vjeruje u postojanje boga

atèistica

im. ž. G atèisticē; mn. N atèistice, G atèistīcā žena koja ne vjeruje u postojanje boga

atèističin

prid. G atèističina; ž. atèističina, s. atèističino koji pripada ateistici

ateìstičkī

prid. G ateìstičkōg(a); ž. ateìstičkā, s. ateìstičkō koji se odnosi na ateiste i ateizam

ateìzam

im. m. G ateìzma nijekanje postojanja boga

atelìjēr

im. m. G atelijéra, I atelijérom; mn. N atelijéri, G atelijérā umjetnička radionica [slikarski ~]; sin. (atelje), studio

atèljē

im. m. G ateljèa; mn. N ateljèi, G ateljéā v. atelijer

atèntāt

im. m. G atentáta; mn. N atentáti, G atentátā ubojstvo koje osobe iz javnoga, osobito političkoga života

atèntātor

im. m. G atèntātora, V atèntātore; mn. N atèntātori, G atèntātōrā osoba koja sudjeluje u atentatu

atèntātorica

im. ž. G atèntātoricē; mn. N atèntātorice, G atèntātorīcā žena koja sudjeluje u atentatu

atèntātoričin

prid. G atèntātoričina; ž. atèntātoričina, s. atèntātoričino koji pripada atentatorici

ateroskleróza

im. ž. G aterosklerózē med. bolest krvnih žila prouzročena taloženjem masnih stanica

àtlas

im. m. G àtlasa; mn. N àtlasi, G ȁtlāsā 1. zem. zbirka zemljopisnih, povijesnih, astronomskih ili drugih zemljovida 2. anat. prvi kralježak u vratnome dijelu kralježnice 3. (Àtlas) planinski masiv na sjeveru Afrike dug 2000 km s najvišim vrhom na 4165 m

atlètičār

im. m. G atlètičāra, V atlètičāru/atlètičāre; mn. N atlètičāri, G atlètičārā osoba koja se bavi atletikom

atlètičārev

prid. G atlètičāreva; ž. atlètičāreva, s. atlètičārevo koji pripada atletičaru; sin. atletičarov

atlètičārka

im. ž. G atlètičārkē, DL atlètičārki; mn. N atlètičārke, G atlètičārkā/atlètičārkī žena koja se bavi atletikom

atlètičārov

prid. G atlètičārova; ž. atlètičārova, s. atlètičārovo usp. atletičarev

atlètika

im. ž. G atlètikē, DL atlètici sp. sportska grana koja obuhvaća više disciplina u kojima se pokazuje brzina, snaga i spretnost  laka ~ sportska grana koja obuhvaća trčanje, skakanje i bacanje koplja ili kugle; teška ~ sportska grana koja obuhvaća boks, hrvanje i dizanje utega

àtlētskī

prid. G àtlētskōg(a); ž. àtlētskā, s. àtlētskō 1. koji se odnosi na atletiku [atletska staza] 2. koji je poput atleta [~ građen]

atmosféra

im. ž. G atmosférē; mn. N atmosfére, G atmosférā astr., zem. 1. jd. a. plinoviti plašt oko Zemlje; sin. (Zemljin omotač) v. pod omotač b. plinoviti plašt oko kojega nebeskog tijela; sin. ovoj 2. v. klima pren., ugođaj, ozračje

atmòsfērskī

prid. G atmòsfērskōg(a); ž. atmòsfērskā, s. atmòsfērskō koji se odnosi na atmosferu [~ tlak]

àtōl

im. m. G atóla; mn. N atóli, G atólā zem. prstenasti ili polukružni koraljni greben s lagunom okružen dubokim morem

àtōm

im. m. G atóma; mn. N atómi, G atómā fiz., kem. najmanji djelić elementa koji ima sva njegova svojstva, sastoji se od atomske jezgre i elektronskoga omotača

àtōmnī

prid. G àtōmnōg(a); ž. àtōmnā, s. àtōmnō koji se odnosi na atome ili se sastoji od atoma [atomna jezgra; atomna težina; ~ broj; ~ sustav]; sin. atomski

àtōmskī

prid. G àtōmskōg(a); ž. àtōmskā, s. àtōmskō 1. usp. atomni 2. koji pokreće energija koja se oslobađa iz atoma [atomska bomba; ~ pogon]

atràkcija

im. ž. G atràkcijē; mn. N atràkcije, G atràkcījā v. zanimljivost

ȁtraktīvan

prid. G ȁtraktīvna; odr. ȁtraktīvnī, G ȁtraktīvnōg(a); ž. ȁtraktīvna, s. ȁtraktīvno; komp. atraktìvnijī v. privlačan

atrìbūt

im. m. G atribúta; mn. N atribúti, G atribútā gram. nesamostalni rečenični dio koji može biti pridjev, broj ili nesročna imenica, a kojim se izriče dopuna imenici [imenični ~; pridjevni ~]

atrìbūtnī

prid. G atrìbūtnōg(a); ž. atrìbūtnā, s. atrìbūtnō koji se odnosi na atribut [atributna rečenica]

ȃtrij

im. m. G ȃtrija; mn. N ȃtriji, G ȃtrījā grad. 1. središnja nenatkrivena prostorija u rimskoj kući 2. prednji dio srednjovjekovne crkve 3. predvorje u javnoj zgradi

ȁu

usk. 1. izriče iznenađenje [Au, koga to vidim!]; sin. a, oh, oho, opa 2. izriče bol [Au, sve me boli!]; sin. jao, joj 3. izriče divljenje [Au, kako je lijepa!]; sin. ah, eh, joj, oh, uh; sin. a

audícija

im. ž. G audícijē; mn. N audícije, G audícījā nastup pred žirijem prije sklapanja posla, dobivanja uloge i sl. [~ za pjevače]

ȁudiovizuālan

prid. G ȁudiovizuālna; odr. ȁudiovizuālnī, G ȁudiovizuālnōg(a); ž. ȁudiovizuālna, s. ȁudiovizuālno koji se doživljava s pomoću osjetila sluha i vida [audiovizualna metoda]

ȁudiovizuālnī

prid. G ȁudiovizuālnōg(a); ž. ȁudiovizuālnā, s. ȁudiovizuālnō koji se odnosi na sluh i na vid

ȁuditīvan

prid. G ȁuditīvna; odr. ȁuditīvnī, G ȁuditīvnōg(a); ž. ȁuditīvna, s. ȁuditīvno koji se doživljava s pomoću osjetila sluha

ȁuditīvnī

prid. G ȁuditīvnōg(a); ž. ȁuditīvnā, s. ȁuditīvnō koji se odnosi na sluh [~ medij]; sin. slušni

audìtōrij

im. m. G audìtōrija; mn. N audìtōriji, G audìtōrījā 1. v. predavaonica 2. v. slušateljstvo

ȁugmentatīv

im. m. G ȁugmentatīva; mn. N ȁugmentatīvi, G ȁugmentatīvā v. uvećanica

àugūr

im. m. G àugūra, V ȁugūru; mn. N àugūri, G ȁugūrā pov. etrurski i rimski svećenik koji je po letu ptica tumačio volju bogova i proricao budućnost

àukcija

im. ž. G àukcijē; mn. N àukcije, G ȁukcījā v. dražba

aurèola

im. ž. G aurèolē; mn. N aurèole, G aurèōlā krug ili kružnica koji se na slikama nalaze oko glave Isusa Krista, Djevice Marije i svetaca; sin. (svetokrug) ♦ imati aureolu uživati poštovanje kao ugledna i moralna osoba; skinuti aureolu komu, čemu prikazati koga, što bez lažnoga sjaja

autèntičan

prid. G autèntična; odr. autèntičnī, G autèntičnōg(a); ž. autèntična, s. autèntično v. izvorni

autèntičnōst

im. ž. G autèntičnosti, I autèntičnošću/autèntičnosti v. izvornost

aùtist

im. m. G aùtista, V aùtistu; mn. N aùtisti, G aùtīstā osoba koja boluje od autizma

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga