| dvòusnenīk | im. m. 〈G dvòusnenīka; mn. N dvòusnenīci, G dvòusnenīkā〉 gram. suglasnik u čijemu oblikovanju sudjeluju gornja i donja usna; sin. (bilabijal) |
| dvovalèntan | prid. 〈G dvovalèntna; odr. dvovalèntnī, G dvovalèntnōg(a); ž. dvovalèntna, s. dvovalèntno〉 kem. koji ima valenciju dva [~ element] |
| dvòvidan | prid. 〈G dvòvidna; odr. dvòvidnī, G dvòvidnōg(a); ž. dvòvidna, s. dvòvidno〉 gram. koji ima svršeni i nesvršeni glagolski vid [dvovidni glagol] |
| dvòvidnōst | im. ž. 〈G dvòvidnosti, I dvòvidnošću/dvòvidnosti〉 gram. gramatička kategorija kojom se izriče da glagol može biti i svršen i nesvršen |
| dvòvlāšće | im. s. 〈G dvòvlāšća〉 pol. stanje dvostruke vlasti [doba dvovlašća] |
| dvòznačan | prid. 〈G dvòznačna; odr. dvòznačnī, G dvòznačnōg(a); ž. dvòznačna, s. dvòznačno〉 koji ima dva značenja [~ odgovor] |
| dvòznačnōst | im. ž. 〈G dvòznačnosti, I dvòznačnošću/dvòznačnosti〉 svojstvo onoga što je dvoznačno |
| dvoznàmēnkast | prid. 〈G dvoznàmēnkasta; odr. dvoznàmēnkastī, G dvoznàmēnkastōg(a); ž. dvoznàmēnkasta, s. dvoznàmēnkasto〉 koji se sastoji od dviju znamenaka |
| dvožènstvo | im. s. 〈G dvožènstva〉 pojava da je jedan muškarac oženjen dvjema ženama; sin. bigamija |
| dvòžičnī | prid. 〈G dvòžičnōg(a); ž. dvòžičnā, s. dvòžičnō〉 koji ima dvije žice [~ kabel] |
| dvòžīlnī | prid. 〈G dvòžīlnōg(a); ž. dvòžīlna, s. dvòžīlnō〉 koji ima dvije žile [~ vod] |
