im. ž. 〈G fotògrafkinjē; mn. N fotògrafkinje, G fotògrafkīnjā〉 obrtnica ili umjetnica koja snima i izrađuje fotografije

prid. 〈G fotògrafskōg(a); ž. fotògrafskā, s. fotògrafskō〉 koji se odnosi na fotografe i fotografiju [~ aparat]

im. ž. 〈G fotokòpijē; mn. N fotokòpije, G fotokòpījā〉 tekst izvornika umnožen rukom ili fotokopiran [~ domovnice]; sin. kopija razg., preslika

im. s. 〈G fotokopírānja〉 izradba kopije s pomoću posebnoga stroja [~ dokumenata]; sin. kopiranje razg., preslikavanje, umnažanje, umnožavanje

im. ž. 〈G fotokopiraònicē; mn. N fotokopiraònice, G fotokopiraònīcā〉 radionica u kojoj se fotokopira

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. fotokòpīrām, 3. l. mn. fotokopírajū, imp. fotokòpīrāj, aor. fotokopírah, imperf. fotokòpīrāh, prid. r. fotokopírao, prid. t. fotokòpīrān〉 izraditi/izrađivati kopije s pomoću posebnoga stroja [~ dokumente]; sin. kopirati razg., preslikati, preslikavati, umnažati, umnožavati, umnožiti

prid. 〈G fotokòpīrnōg(a); ž. fotokòpīrnā, s. fotokòpīrnō〉 koji se odnosi na fotokopiranje [~ aparat]

im. ž. 〈G fotolitogràfijē; mn. N fotolitogràfije, G fotolitogràfījā〉 tehnika tiskanja fotografija s pomoću izbrušene površine vapnenca

im. m. 〈G fotomodèla, V fȍtomodelu; mn. N fotomodèli, G fotomodélā〉 osoba koja pozira za reklamne, modne i umjetničke fotografije

im. ž. 〈G fotomontážē; mn. N fotomontáže, G fotomontážā〉 postupak kojim se od dijelova fotografija sastavlja slika koja izgleda kao snimljena fotografija

im. m. 〈G fotóna; mn. N fotóni, G fotónā〉 fiz. kvant svjetlosti i ostalih zračenja

im. m. 〈G fotoreportéra, V fȍtoreportēru; mn. N fotoreportéri, G fotoreportérā〉 1. snimatelj za novine ili televiziju 2. novinar koji izrađuje reportaže s fotografijama

im. ž. 〈G fotorepòrtērkē, DL fotorepòrtērki; mn. N fotorepòrtērke, G fotorepòrtērkā/fotorepòrtērkī〉 1. snimateljica za novine ili televiziju 2. novinarka koja izrađuje reportaže s fotografijama

im. m. 〈G fotoròbota; mn. N fotoròboti, G fotoròbōtā〉 1. tehn. uređaj koji na temelju određenih podataka izrađuje sliku pojedine osobe 2. pren. slika dobivena istoimenim uređajem

im. ž. 〈G fotosintézē〉 1. biol. kemijski proces kojim se u listu zelene biljke pod utjecajem Sunčeve svjetlosti i energije od jednostavnijih izgrađuju složene molekule 2. kem. sinteza do koje dolazi pod utjecajem svjetlosti

im. m. 〈G fràgmenta; mn. N fràgmenti, G fràgmenātā〉 v. odlomak

prid. 〈G frȁgmentārnōg(a); ž. frȁgmentārnā, s. frȁgmentārnō〉 koji je u fragmentima, koji nije cjelovit [~ prikaz]

im. m. 〈G fràka; mn. N fràkovi, G frȁkōvā〉 svečano muško crno večernje odijelo s kaputom koji je s prednje strane kraći od uobičajenoga, a sa stražnje strane ima dugačke repove

im. ž. 〈G fràkcijē; mn. N fràkcije, G frȁkcījā〉 1. pol. skupina članova koje stranke ili kakve druge političke strukture s različitim političkim programom od ostalih članova te stranke ili strukture 2. kem. izdvojeni dio smjese

prid. 〈G fràkcījskōg(a); ž. fràkcījskā, s. fràkcījskō〉 koji se odnosi na frakciju [frakcijske borbe]

im. m. 〈G fraktála; mn. N fraktáli, G fraktálā〉 mat. složeno geometrijsko tijelo kojemu su dijelovi slični cjelini

prid. 〈G fràktālnōg(a); ž. fràktālnā, s. fràktālnō〉 koji se odnosi na fraktale

prid. 〈G fràncūskōg(a); ž. fràncūskā, s. fràncūskō〉 1. koji se odnosi na Francuze i Francusku 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Francuskoj, Monaku, Luksemburgu, dijelu Kanade i Švicarske, u nizu drugih država, uglavnom bivših francuskih kolonija, te narodni jezik Francuza i dijela Kanađana i Švicaraca

im. m. 〈G fránjēvca, V fránjēvče; mn. N fránjēvci, G fránjevācā〉 rel. pripadnik katoličkoga reda koji je 1208. osnovao sveti Franjo Asiški

prid. 〈G fránjevačkōg(a); ž. fránjevačkā, s. fránjevačkō〉 koji se odnosi na franjevce i franjevke [~ samostan; ~ red]

prid. 〈G fránjevčeva; ž. fránjevčeva, s. fránjevčevo〉 koji pripada franjevcu

im. ž. 〈G fránjēvkē, DL fránjēvki; mn. N fránjēvke, G fránjēvkā/fránjēvkī〉 rel. pripadnica ženskoga katoličkog franjevačkog reda

im. m. 〈G frȃtra, V frȃtre, I frȃtrom; mn. N frȃtri, G fratárā〉 rel. redovnik koji pripada katoličkomu redu dominikanaca ili franjevaca i živi u samostanu

prid. 〈G fratàrskōg(a); ž. fratàrskā, s. fratàrskō〉 koji se odnosi na fratre [~ način života]

prid. 〈G frȃtrova; ž. frȃtrova, s. frȃtrovo〉 koji pripada fratru

im. ž. 〈G frázē; mn. N fráze, G frázā〉 1. v. izreka 2. pren. misao koja ništa ne kazuje, izraz koji ništa ne znači

im. m. 〈G frazéma; mn. N frazémi, G frazémā〉 jez. ustaljena veza riječi koja ima stalan sastav i raspored sastavnica, a značenje joj se obično ne izvodi iz značenja sastavnica

im. ž. 〈G frazeològijē〉 jez. 1. jezikoslovna grana koja proučava frazeme i frazeološki sustav 2. svi frazemi kojega jezika

prid. 〈G frazeòloškōg(a); ž. frazeòloškā, s. frazeòloškō〉 koji se odnosi na frazeologiju [~ rječnik]

im. ž. 〈G frekvèncijē〉 1. v. učestalost 2. fiz. broj ponavljanja koje pojave u jedinici vremena 3. mat. broj koji pokazuje koliko puta koja veličina poprima danu vrijednost

prid. 〈G frekvèncījskōg(a); ž. frekvèncījskā, s. frekvèncījskō〉 koji se odnosi na frekvenciju

im. m. 〈G freóna; mn. N freóni, G freónā〉 kem. umjetno proizveden kemijski spoj koji sadržava atome klora i fluora vezane na atome ugljika, upotrebljava se kao sredstvo za hlađenje i potisnuti plin u raspršivačima, a štetan je za ozonski omotač

im. ž. 〈G frȅskē, DL frȅski/frȅsci; mn. N frȅske, G frȅsākā/frȇskā/frȅskī〉 lik. slika na zidu koja nastaje nanošenjem boje na svježi sloj žbuke

im. m. 〈G frȉkatīva; mn. N frȉkatīvi, G frȉkatīvā〉 v. tjesnačnik

prid. 〈G frȉkatīvnōg(a); ž. frȉkatīvnā, s. frȉkatīvnō〉 v. tjesnačni

im. m. 〈G frizéra, V frȉzēru; mn. N frizéri, G frizérā〉 obrtnik kojemu je zanimanje šišanje, češljanje i uređivanje kose

im. ž. 〈G frìzērkē, DL frìzērki; mn. N frìzērke, G frìzērkā/frìzērkī〉 obrtnica kojoj je zanimanje šišanje, češljanje i uređivanje kose

im. ž. 〈G frizúrē; mn. N frizúre, G frizúrā〉 način na koji je kosa ošišana, počešljana i uređena

im. m. → hladnjak

gl. nesvrš. prijel.〉 1. → kovrčati 2. → uvijati

im. m. → fronta

im. ž. 〈G frȍntē; mn. N frȍnte, G frȏntā〉 1. v. pročelje 2. met. ploha dodira dviju zračnih masa različitih toplinskih i drugih svojstava [hladna ~; topla ~] 3. vojn. poprište oružanoga sukoba

im. ž. 〈G fruktózē〉 kem. jednostavni šećer koji se nalazi u biljkama i medu, kristalna tvar lako topljiva u vodi; sin. voćni šećer v. pod šećer