fȏkus

im. m. G fȏkusa; mn. N fȏkusi, G fȏkūsā v. žarište

fokusírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. fokùsīrām, 3. l. mn. fokusírajū, imp. fokùsīrāj, aor. fokusírah, imperf. fokùsīrāh, prid. r. fokusírao, prid. t. fokùsīrān upraviti/upravljati fokus na što, izložiti/izlagati djelovanju zraka u fokusu • fokusírati se povr. 1. v. usredotočavati se pod usredotočavati 2. v. usredotočiti se pod usredotočiti

fȏlija

im. ž. G fȏlijē; mn. N fȏlije, G fȏlījā 1. tanak list kovine ili plastike koji služi za zamatanje hrane i različitih predmeta [aluminijska ~; plastična ~] 2. v. prozirnica

fòlklōr

im. m. G folklóra, I folklórom kulturna baština naroda kojega kraja ili zemlje koja je sačuvana u pričama, vjerovanjima, glazbi, plesu, nošnjama, likovnome stvaralaštvu [festival folklora]

fòlklōrnī

prid. G fòlklōrnōg(a); ž. fòlklōrnā, s. fòlklōrnō koji se odnosi na folklor [~ ples]

fȍnd

im. m. G fȍnda; mn. N fȍndovi, G fȍndōvā zaliha prikupljenih materijalnih dobara ili novca namijenjenih određenoj svrsi

fònēm

im. m. G fonéma; mn. N fonémi, G fonémā jez. najmanja jedinica izraza koja nema svoje značenje, ali ima razlikovnu vrijednost

fònēmskī

prid. G fònēmskōg(a); ž. fònēmskā, s. fònēmskō koji se odnosi na foneme [~ sastav]

fonètičār

im. m. G fonètičāra, V fonètičāru/fonètičāre; mn. N fonètičāri, G fonètičārā stručnjak koji se bavi fonetikom

fonètičārka

im. ž. G fonètičārkē, DL fonètičārki; mn. N fonètičārke, G fonètičārkā/fonètičārkī stručnjakinja koja se bavi fonetikom

fonètika

im. ž. G fonètikē, DL fonètici znanost koja se bavi proučavanjem govora

fonològija

im. ž. G fonològijē gram. grana gramatike koja proučava glasove kao razlikovne jedinice jezika; sin. glasoslovlje

fonòloškī

prid. G fonòloškōg(a); ž. fonòloškā, s. fonòloškō koji se odnosi na fonologiju; sin. glasoslovni

fonotéka

im. ž. G fonotékē, DL fonotéci; mn. N fonotéke, G fonotékā zbirka zvukovnih zapisa

fȍnt

im. m. G fȍnta; mn. N fȍntovi, G fȍntōvā inform. skup znakova i simbola koji se od drugih takvih skupova ne razlikuje značenjem znakova nego izgledom, veličinom, razmakom među slovima i sl.

forènzičār

im. m. G forènzičāra, V forènzičāru/forènzičar̀e; mn. N forènzičāri, G forènzičārā stručnjak određene struke koji sudjeluje u kriminalističkoj obradbi

forènzičārev

prid. G forènzičāreva; ž. forènzičāreva, s. forènzičārevo koji pripada forenzičaru; sin. forenzičarov

forènzičārka

im. ž. G forènzičārkē, DL forènzičārki; mn. N forènzičārke, G forènzičārkā/forènzičārkī stručnjakinja određene struke koja sudjeluje u kriminalističkoj obradbi

forènzičārov

prid. G forènzičārova; ž. forènzičārova, s. forènzičārovo usp. forenzičarev

forènzičkī

prid. G forènzičkōg(a); ž. forènzičkā, s. forènzičkō koji se odnosi na forenzičare i forenziku

forènzika

im. ž. G forènzikē, DL forènzici djelatnost prikupljanja dokaza u kriminalističkoj obradbi [računalna ~]

fȏrma

im. ž. G fȏrmē; mn. N fȏrme, G fȏrmā/fȏrmī v. oblik ♦ biti u formi 1. biti dobro pripremljen za što 2. biti odlično raspoložen, dobro se osjećati

fòrmālan

prid. G fòrmālna; odr. fòrmālnī, G fòrmālnōg(a); ž. fòrmālna, s. fòrmālno; komp. formàlnijī v. služben

formálnōst

im. ž. G formálnosti, I formálnošću/formálnosti; mn. N formálnosti, G formálnostī 1. postupak koji je u skladu s uobičajenim obrascima, propisani postupak [carinske formalnosti] 2. postupak koji se mora obaviti, a nema stvarnu vrijednost [To je samo ~.] 3. jd. suzdržano ophođenje s ljudima; ant. neformalnost

formírānje

im. s. G formírānja; mn. N formírānja, G formírānjā 1. v. oblikovanje, uobličavanje 2. v. osnivanje

formírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. fòrmīrām, 3. l. mn. formírajū, imp. fòrmīrāj, aor. formírah, imperf. fòrmīrāh, prid. r. formírao, prid. t. fòrmīrān 1. v. oblikovati, uobličavati, uobličivati 2. v. uobličiti 3. v. osnovati 4. v. osnivati • formírati se povr. v. oblikovati se pod oblikovati, uobličavati se pod uobličavati, uobličiti se pod uobličiti, uobličivati se pod uobličivati

fȏrmula

im. ž. G fȏrmulē; mn. N fȏrmule, G fȏrmūlā 1. kratko pravilo koje sadržava kakvu istinu ili zakonitost i koje se u određenim uvjetima može primijeniti u velikome broju slučajeva 2. mat. tvrdnja izražena matematičkim znakovima  ~ 1 sp. 1. najbrži trkaći automobil za jednoga vozača 2. najvažnije brzinsko natjecanje otvorenih trkaćih automobila za jednoga vozača; kemijska ~ kem. prikaz sustava molekula s pomoću simbola kemijskih elemenata i indeksa koji označuje broj atoma

formùlār

im. m. G formulára, I formulárom/formulárem; mn. N formulári, G formulárā papir ili elektronički dokument koji se ispunja tako da se u njega upisuju traženi podatci; sin. (obrazac), tiskanica

formulírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. formùlīrām, 3. l. mn. formulírajū, imp. formùlīrāj, aor. formulírah, imperf. formùlīrāh, prid. r. formulírao, prid. t. formùlīrān izreći/izricati što sustavno, izraziti/izražavati kakav iskaz u određenome obliku [~ prijedlog]

fórum

im. m. G fóruma; mn. N fórumi, G fórūmā 1. pov. starorimski trg, središte javnoga života u gradovima 2. stvarni ili virtualni skup na kojemu se može izreći svoje mišljenje o kojoj temi [internetski ~; ~ o zaštiti životinja] 3. izabrano ili imenovano tijelo koje ima ovlasti i zadaću da što ocjenjuje ili rješava [stručni ~]

fòsfāt

im. m. G fosfáta; mn. N fosfáti, G fosfátā kem. sol fosforne kiseline

fȍsfor

im. m. G fȍsfora, I fȍsforom kem. kemijski element (P), u prirodi se pojavljuje samo u spojevima, nekovina, važan sastojak biljnih i životinjskih stanica

fȍsfōrnī

prid. G fȍsfōrnōg(a); ž. fȍsfōrnā, s. fȍsfōrnō koji se odnosi na fosfor [fosforna kiselina]

fȍsforov

prid. G fȍsforova; ž. fȍsforova, s. fȍsforovo kem. 1. koji pripada fosforu 2. koji sadržava fosfor [~ bromid]

fòsīl

im. m. G fosíla; mn. G fosíli, G fosílā geol. ostatak organizma iz davnih razdoblja Zemljine prošlosti; sin. okamina

fosilizácija

im. ž. G fosilizácijē geol. proces kojim se organizam nakon ugibanja pretvara u fosil

fosilizírati se

gl. dvov. povr. prez. 3. l. jd. fosilìzīrā se, 3. l. mn. fosilizírajū se, aor. 3. l. jd. fosilizíra se, imperf. 3. l. jd. fosilìzīrāše se, prid. r. fosilizírao se, prid. t. fosilìzīrān pretvoriti se/pretvarati se u fosil okamenjivanjem, pougljenjivanjem ili konzerviranjem

fòsīlnī

prid. G fòsīlnōg(a); ž. fòsīlnā, s. fòsīlnō koji se odnosi na fosile [fosilno gorivo]

fotèlja

im. ž. G fotèljē; mn. N fotèlje, G fotéljā v. naslonjač

fotoapàrāt

im. m. G fotoaparáta; mn. N fotoaparáti, G fotoaparátā tehn. fotografski aparat, optički uređaj kojim se fotografskim snimanjem pravi svjetlosni zapis [digitalni ~]

fotoćèlija

im. ž. G fotoćèlijē; mn. N fotoćèlije, G fotoćèlījā fiz. uređaj u kojemu osvjetljivanje izaziva emisiju elektrona s površine elektrode

fotoelèment

im. m. G fotoelèmenta; mn. N fotoelèmenti, G fotoelèmenātā tehn. optički element koji pod utjecajem svjetlosti stvara električni napon

fotogèničan

prid. G fotogènična; odr. fotogèničnī, G fotogèničnōg(a); ž. fotogènična, s. fotogènično; komp. fotogenìčnijī koji dobro izgleda na fotografijama [fotogenična djevojka]

fotogèničnōst

im. ž. G fotogèničnosti, I fotogèničnošću/fotogèničnosti osobina onoga koji je fotogeničan ili svojstvo onoga što je fotogenično

fotògraf

im. m. G fotògrafa; mn. N fotògrafi, G fotògrāfā obrtnik ili umjetnik koji snima i izrađuje fotografije

fotogràfija

im. ž. G fotogràfijē; mn. N fotogràfije, G fotogràfījā snimka napravljena fotoaparatom [stara ~; ~ u boji]; sin. (slika)

fotografírānje

im. s. G fotografírānja; mn. N fotografírānja, G fotografírānjā izradba slike s pomoću fotoaparata; sin. slikanje

fotografírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. fotogràfīrām, 3. l. mn. fotografírajū, imp. fotogràfīrāj, aor. fotografírah, imperf. fotogràfīrāh, prid. r. fotografírao, prid. t. fotogràfīrān praviti/napraviti sliku s pomoću fotoaparata; sin. slikati, škljocati fotoaparatom razg. v. pod škljocati

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga