ekonòmistica

im. ž. G ekonòmisticē; mn. N ekonòmistice, G ekonòmistīcā stručnjakinja koja se bavi ekonomijom

ekonòmističin

prid. G ekonòmističina; ž. ekonòmističina, s. ekonòmističino koji pripada ekonomistici

ekònomskī

prid. G ekònomskōg(a); ž. ekònomskā, s. ekònomskō 1. koji se odnosi na ekonomiju [ekonomske zakonitosti]; sin. (privredni) 2. v. gospodarski

ekosústav

im. m. G ekosústava; mn. N ekosústavi, G ekosústāvā biol. prirodna zajednica živih organizama i nežive tvari na određenome staništu na kojemu se izmjena tvari među njima odvija kružno

èkrān

im. m. G ekrána; mn. N ekráni, G ekránā v. zaslon

ekscèntričan

prid. G ekscèntrična; odr. ekscèntričnī, G ekscèntričnōg(a); ž. ekscèntrična, s. ekscèntrično; komp. ekscentrìčnijī 1. pozitiv mat. koji nema zajedničko središte s čim drugim [ekscentrične krivulje] 2. pren. koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih [ekscentrični bogataš; ekscentrično ponašanje]; sin. lud pren.

ekscèntričnōst

im. ž. G ekscèntričnosti, I ekscèntričnošću/ekscèntričnosti 1. mat. svojstvo onoga što nema zajedničko središte s čim drugim 2. pren. osobina i svojstvo onoga koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih

èksces

im. m. G èkscesa; mn. N èkscesi, G ȅkscēsā v. izgred

ȅkskluzīvān

prid. G ȅkskluzīvna; odr. ȅkskluzīvnī, G ȅkskluzīvnōg(a); ž. ȅkskluzīvna, s. ȅkskluzīvno; komp. ekskluzìvnijī 1. v. isključiv 2. koji je namijenjen samo povlaštenima, bogatima ili odabranima

ekskùrzija

im. ž. G ekskùrzijē; mn. N ekskùrzije, G ekskùrzījā organizirano skupno putovanje ili kraći izlet s kakvim osobitim ciljem

ekspànzija

im. ž. G ekspànzijē v. širenje

ekspedícija

im. ž. G ekspedícijē; mn. N ekspedícije, G ekspedícījā 1. pohod više osoba u određenome smjeru i s određenim ciljem 2. skupina koja ide na istoimeni pohod

eksperìment

im. m. G eksperìmenta; mn. N eksperìmenti, G eksperìmenātā v. pokus

eksperimèntālnī

prid. G eksperimèntālnōg(a); ž. eksperimèntālnā, s. eksperimèntālnō v. pokusni

eksperimentírati

gl. dvov. neprijel. prez. 1. l. jd. eksperimèntīrām, 3. l. mn. eksperimentírajū, imp. eksperimèntīrāj, aor. eksperimentírah, imperf. eksperimèntīrāh, prid. r. eksperimentírao obaviti/obavljati pokus

èkspert

im. m. G èksperta; mn. N èksperti, G èksperātā v. stručnjak

èkspertica

im. ž. G èksperticē; mn. N èkspertice, G èkspertīcā v. stručnjakinja

èkspertičin

prid. G èkspertičina; ž. èkspertičina, s. èkspertičino v. stručnjakinjin

eksplìcitan

prid. G eksplìcitna; odr. eksplìcitnī, G eksplìcitnōg(a); ž. eksplìcitna, s. eksplìcitno; komp. eksplicìtnijī koji je izravno izražen; sin. izričit; ant. implicitan

eksploatácija

im. ž. G eksploatácijē 1. v. iskorišćivanje, iskorištavanje 2. v. izrabljivanje

eksploatírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. eksploàtīrām, 3. l. mn. eksploatírajū, imp. eksploàtīrāj, aor. eksploatírah, imperf. eksploàtīrāh, prid. r. eksploatírao, prid. t. eksploàtīrān 1. v. iskoristiti 2. v. iskorišćivati, iskorištavati 3. v. izrabiti 4. v. izrabljivati

eksplodírati

gl. svrš. neprijel. prez. 1. l. jd. eksplòdīrām, 3. l. mn. eksplodírajū, imp. eksplòdīrāj, aor. eksplodírah, imperf. eksplòdīrāh, prid. r. eksplodírao rasprsnuti se i pritom što razoriti [Eksplodirala je mina.]

eksplózija

im. ž. G eksplózijē; mn. N eksplózije, G eksplózījā iznenadna i jaka provala energije uz prasak [~ bombe]; sin. detonacija

eksplòzīv

im. m. G eksplozíva; mn. N eksplozívi, G eksplozívā 1. smjesa ili sredstvo koje pod utjecajem zagrijavanja, paljenja ili udarca izaziva eksploziju 2. v. praskavac

ȅksplozīvan

prid. G ȅksplozīvna; odr. ȅksplozīvnī, G ȅksplozīvnōg(a); ž. ȅksplozīvna, s. ȅksplozīvno; komp. eksplozìvnijī koji lako eksplodira [eksplozivna tvar; eksplozivna naprava]

ekspònāt

im. m. G eksponáta; mn. N eksponáti, G eksponátā v. izložak

ekspònent

im. m. G ekspònenta; mn. N ekspònenti, G ekspònenātā mat. broj u izrazu za potenciju koji pokazuje koliko se puta baza potencije množi sama sa sobom

èksport

im. m. G èksporta v. izvoz

ekspozícija

im. ž. G ekspozícijē; mn. N ekspozícije, G ekspozícījā 1. izlaganje, uvod u koji pojam ili djelo, predstavljanje teme 2. izlaganje filma, ploče ili papira svjetlosti

ekspresiònist

im. m. G ekspresiònista, V ekspresiònistu; mn. N ekspresiònisti, G ekspresiònīstā sljedbenik ekspresionizma

ekspresiònistica

im. ž. G ekspresiònisticē; mn. N ekspresiònistice, G ekspresiònistīcā sljedbenica ekspresionizma

ekspresiònističin

prid. G ekspresiònističina; ž. ekspresiònističina, s. ekspresiònističino koji pripada ekspresionistici

ekspresionìstičkī

prid. G ekspresionìstičkōg(a); ž. ekspresionìstičkā, s. ekspresionìstičkō koji se odnosi na ekspresionizam [ekspresionističko slikarstvo]

ekspresionìzam

im. m. G ekspresionìzma umj. umjetnički smjer nastao početkom 20. stoljeća koji se temelji na subjektivnome autorovu izrazu vanjskoga dojma u obliku izravnoga šoka ili senzacije

èkspresnī

prid. G èkspresnōg(a); ž. èkspresnā, s. èkspresnō 1. koji je jako brz [~ vlak] 2. koji se otprema brzim postupkom [ekspresno pismo]

ȅkstazi

im. m. G ȅkstazija umjetno stvorena droga, najčešće u obliku tableta

ȅkstenzīvan

prid. G ȅkstenzīvna; odr. ȅkstenzīvnī, G ȅkstenzīvnōg(a); ž. ȅkstenzīvna, s. ȅkstenzīvno; komp. ekstenzìvnijī v. proširen pod proširiti, rasprostranjen pod rasprostraniti se, raširen pod raširiti

eksterìjēr

im. m. G eksterijéra, I eksterijérom; mn. N eksterijéri, G eksterijérā 1. vanjska površina objekta 2. scena snimljena na otvorenome, izvan filmskoga ili televizijskoga studija; ant. interijer

ȅkstranet

im. m. G ȅkstraneta inform. intranet s ograničenim pristupom

ekstravagàntan

prid. G ekstravagàntna; odr. ekstravagàntnī, G ekstravagàntnog(a); ž. ekstravagàntna, s. ekstravagàntno; komp. ekstravagàntnijī koji se izdvaja od drugih, koji ima posebne osobine ili svojstva [~ čovjek]

èkstrēman

prid. G èkstrēmna; odr. èkstrēmnī, G èkstrēmnōg(a); ž. èkstrēmna, s. èkstrēmno; komp. ekstrèmnijī v. krajnji

ekstrèmist

im. m. G ekstrèmista, V ekstrèmistu; mn. N ekstrèmisti, G ekstrèmīstā pristaša ekstremizma

ekstrèmistica

im. ž. G ekstrèmisticē; mn. N ekstrèmistice, G ekstrèmistīcā žena pristaša ekstremizma

ekstrèmističin

prid. G ekstrèmističina; ž. ekstrèmističina, s. ekstrèmističino koji pripada ekstremistici

ekstremìstičkī

prid. G ekstremìstičkōg(a); ž. ekstrèmističkā, s. ekstrèmističkō koji se odnosi na ekstremiste i ekstremizam [~ pokreti]

ekstremìzam

im. m. G ekstremìzma ideologija koja nastoji ostvariti cilj ne birajući sredstva

ekstrovèrtīrān

prid. G ekstrovèrtīrāna; odr. ekstrovèrtīrānī, G ekstrovèrtīrānōg(a); ž. ekstrovèrtīrāna, s. ekstrovèrtīrāno; komp. ekstrovertirànijī v. otvoren

ekstrovèrtīrānōst

im. ž. G ekstrovèrtīrānosti, I ekstrovèrtīrānošću/ekstrovèrtīrānosti v. otvorenost

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga