ekonòmistica | im. ž. 〈G ekonòmisticē; mn. N ekonòmistice, G ekonòmistīcā〉 stručnjakinja koja se bavi ekonomijom |
ekonòmističin | prid. 〈G ekonòmističina; ž. ekonòmističina, s. ekonòmističino〉 koji pripada ekonomistici |
ekònomskī | prid. 〈G ekònomskōg(a); ž. ekònomskā, s. ekònomskō〉 1. koji se odnosi na ekonomiju [ekonomske zakonitosti]; sin. (privredni) 2. v. gospodarski |
ekosústav | im. m. 〈G ekosústava; mn. N ekosústavi, G ekosústāvā〉 biol. prirodna zajednica živih organizama i nežive tvari na određenome staništu na kojemu se izmjena tvari među njima odvija kružno |
èkrān | im. m. 〈G ekrána; mn. N ekráni, G ekránā〉 v. zaslon |
ekscèntričan | prid. 〈G ekscèntrična; odr. ekscèntričnī, G ekscèntričnōg(a); ž. ekscèntrična, s. ekscèntrično; komp. ekscentrìčnijī〉 1. 〈pozitiv〉 mat. koji nema zajedničko središte s čim drugim [ekscentrične krivulje] 2. pren. koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih [ekscentrični bogataš; ekscentrično ponašanje]; sin. lud pren. |
ekscèntričnōst | im. ž. 〈G ekscèntričnosti, I ekscèntričnošću/ekscèntričnosti〉 1. mat. svojstvo onoga što nema zajedničko središte s čim drugim 2. pren. osobina i svojstvo onoga koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih |
èksces | im. m. 〈G èkscesa; mn. N èkscesi, G ȅkscēsā〉 v. izgred |
ȅkskluzīvān | prid. 〈G ȅkskluzīvna; odr. ȅkskluzīvnī, G ȅkskluzīvnōg(a); ž. ȅkskluzīvna, s. ȅkskluzīvno; komp. ekskluzìvnijī〉 1. v. isključiv 2. koji je namijenjen samo povlaštenima, bogatima ili odabranima |
ekskùrzija | im. ž. 〈G ekskùrzijē; mn. N ekskùrzije, G ekskùrzījā〉 organizirano skupno putovanje ili kraći izlet s kakvim osobitim ciljem |
ekspànzija | im. ž. 〈G ekspànzijē〉 v. širenje |
ekspedícija | im. ž. 〈G ekspedícijē; mn. N ekspedícije, G ekspedícījā〉 1. pohod više osoba u određenome smjeru i s određenim ciljem 2. skupina koja ide na istoimeni pohod |
eksperìment | im. m. 〈G eksperìmenta; mn. N eksperìmenti, G eksperìmenātā〉 v. pokus |
eksperimèntālnī | prid. 〈G eksperimèntālnōg(a); ž. eksperimèntālnā, s. eksperimèntālnō〉 v. pokusni |
eksperimentírati | gl. dvov. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. eksperimèntīrām, 3. l. mn. eksperimentírajū, imp. eksperimèntīrāj, aor. eksperimentírah, imperf. eksperimèntīrāh, prid. r. eksperimentírao〉 obaviti/obavljati pokus |
èkspert | im. m. 〈G èksperta; mn. N èksperti, G èksperātā〉 v. stručnjak |
èkspertica | im. ž. 〈G èksperticē; mn. N èkspertice, G èkspertīcā〉 v. stručnjakinja |
èkspertičin | prid. 〈G èkspertičina; ž. èkspertičina, s. èkspertičino〉 v. stručnjakinjin |
eksplìcitan | prid. 〈G eksplìcitna; odr. eksplìcitnī, G eksplìcitnōg(a); ž. eksplìcitna, s. eksplìcitno; komp. eksplicìtnijī〉 koji je izravno izražen; sin. izričit; ant. implicitan |
eksploatácija | im. ž. 〈G eksploatácijē〉 1. v. iskorišćivanje, iskorištavanje 2. v. izrabljivanje |
eksploatírati | gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. eksploàtīrām, 3. l. mn. eksploatírajū, imp. eksploàtīrāj, aor. eksploatírah, imperf. eksploàtīrāh, prid. r. eksploatírao, prid. t. eksploàtīrān〉 1. v. iskoristiti 2. v. iskorišćivati, iskorištavati 3. v. izrabiti 4. v. izrabljivati |
eksplodírati | gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. eksplòdīrām, 3. l. mn. eksplodírajū, imp. eksplòdīrāj, aor. eksplodírah, imperf. eksplòdīrāh, prid. r. eksplodírao〉 rasprsnuti se i pritom što razoriti [Eksplodirala je mina.] |
eksplózija | im. ž. 〈G eksplózijē; mn. N eksplózije, G eksplózījā〉 iznenadna i jaka provala energije uz prasak [~ bombe]; sin. detonacija |
eksplòzīv | im. m. 〈G eksplozíva; mn. N eksplozívi, G eksplozívā〉 1. smjesa ili sredstvo koje pod utjecajem zagrijavanja, paljenja ili udarca izaziva eksploziju 2. v. praskavac |
ȅksplozīvan | prid. 〈G ȅksplozīvna; odr. ȅksplozīvnī, G ȅksplozīvnōg(a); ž. ȅksplozīvna, s. ȅksplozīvno; komp. eksplozìvnijī〉 koji lako eksplodira [eksplozivna tvar; eksplozivna naprava] |
ekspònāt | im. m. 〈G eksponáta; mn. N eksponáti, G eksponátā〉 v. izložak |
ekspònent | im. m. 〈G ekspònenta; mn. N ekspònenti, G ekspònenātā〉 mat. broj u izrazu za potenciju koji pokazuje koliko se puta baza potencije množi sama sa sobom |
èksport | im. m. 〈G èksporta〉 v. izvoz |
ekspozícija | im. ž. 〈G ekspozícijē; mn. N ekspozícije, G ekspozícījā〉 1. izlaganje, uvod u koji pojam ili djelo, predstavljanje teme 2. izlaganje filma, ploče ili papira svjetlosti |
ekspresiònist | im. m. 〈G ekspresiònista, V ekspresiònistu; mn. N ekspresiònisti, G ekspresiònīstā〉 sljedbenik ekspresionizma |
ekspresiònistica | im. ž. 〈G ekspresiònisticē; mn. N ekspresiònistice, G ekspresiònistīcā〉 sljedbenica ekspresionizma |
ekspresiònističin | prid. 〈G ekspresiònističina; ž. ekspresiònističina, s. ekspresiònističino〉 koji pripada ekspresionistici |
ekspresionìstičkī | prid. 〈G ekspresionìstičkōg(a); ž. ekspresionìstičkā, s. ekspresionìstičkō〉 koji se odnosi na ekspresionizam [ekspresionističko slikarstvo] |
ekspresionìzam | im. m. 〈G ekspresionìzma〉 umj. umjetnički smjer nastao početkom 20. stoljeća koji se temelji na subjektivnome autorovu izrazu vanjskoga dojma u obliku izravnoga šoka ili senzacije |
èkspresnī | prid. 〈G èkspresnōg(a); ž. èkspresnā, s. èkspresnō〉 1. koji je jako brz [~ vlak] 2. koji se otprema brzim postupkom [ekspresno pismo] |
ȅkstazi | im. m. 〈G ȅkstazija〉 umjetno stvorena droga, najčešće u obliku tableta |
ȅkstenzīvan | |
eksterìjēr | im. m. 〈G eksterijéra, I eksterijérom; mn. N eksterijéri, G eksterijérā〉 1. vanjska površina objekta 2. scena snimljena na otvorenome, izvan filmskoga ili televizijskoga studija; ant. interijer |
ȅkstranet | im. m. 〈G ȅkstraneta〉 inform. intranet s ograničenim pristupom |
ekstravagàntan | prid. 〈G ekstravagàntna; odr. ekstravagàntnī, G ekstravagàntnog(a); ž. ekstravagàntna, s. ekstravagàntno; komp. ekstravagàntnijī〉 koji se izdvaja od drugih, koji ima posebne osobine ili svojstva [~ čovjek] |
èkstrēman | prid. 〈G èkstrēmna; odr. èkstrēmnī, G èkstrēmnōg(a); ž. èkstrēmna, s. èkstrēmno; komp. ekstrèmnijī〉 v. krajnji |
ekstrèmist | im. m. 〈G ekstrèmista, V ekstrèmistu; mn. N ekstrèmisti, G ekstrèmīstā〉 pristaša ekstremizma |
ekstrèmistica | im. ž. 〈G ekstrèmisticē; mn. N ekstrèmistice, G ekstrèmistīcā〉 žena pristaša ekstremizma |
ekstrèmističin | prid. 〈G ekstrèmističina; ž. ekstrèmističina, s. ekstrèmističino〉 koji pripada ekstremistici |
ekstremìstičkī | prid. 〈G ekstremìstičkōg(a); ž. ekstrèmističkā, s. ekstrèmističkō〉 koji se odnosi na ekstremiste i ekstremizam [~ pokreti] |
ekstremìzam | im. m. 〈G ekstremìzma〉 ideologija koja nastoji ostvariti cilj ne birajući sredstva |
ekstrovèrtīrān | prid. 〈G ekstrovèrtīrāna; odr. ekstrovèrtīrānī, G ekstrovèrtīrānōg(a); ž. ekstrovèrtīrāna, s. ekstrovèrtīrāno; komp. ekstrovertirànijī〉 v. otvoren |
ekstrovèrtīrānōst | im. ž. 〈G ekstrovèrtīrānosti, I ekstrovèrtīrānošću/ekstrovèrtīrānosti〉 v. otvorenost |