im. m. 〈G èpiskopa; mn. N èpiskopi, G èpiskōpā〉 tehn. uređaj za projekciju slika s neprozirne podloge

im. ž. 〈G episkòpijē; mn. N episkòpije, G episkòpījā〉 crkveno područje kojim upravlja episkop

im. ž. 〈G epìstolē; mn. N epìstole, G epìstōlā〉 v. poslanica

im. m. 〈G epìtafa; mn. N epìtafi, G epìtāfā〉 nadgrobni natpis

im. m. 〈G epitéta; mn. N epitéti, G epitétā〉 knjiž. posebno odabran pridjev kojim pjesnik gradi svoju pjesničku sliku svijeta

im. ž. 〈G epizódē; mn. N epizóde, G epizódā〉 1. slučajan, sporedan ili nebitan događaj 2. knjiž. samostalna cjelina u književnome, glazbenome, filmskome ili televizijskome djelu

prid. 〈G ȅpizōdnōg(a); ž. ȅpizōdnā, s. ȅpizōdnō〉 koji se odnosi na epizodu [epizodna uloga]

im. ž. 〈G epóhē, DL epóhi; mn. N epóhe, G epóhā〉 v. razdoblje

prid. 〈G ȅpohālna; odr. ȅpohālnī, G ȅpohālnōg(a); ž. ȅpohālna, s. ȅpohālno〉 koji je iznimno važan, koji obilježuje razdoblje [epohalno otkriće]

im. ž. 〈G epopéjē; mn. N epopéje, G epopéjā〉 v. ep, spjev

im. ž. 〈G e-pȍrukē, DL e-pȍruci; mn. N e-pȍruke, G e-pȍrūkā〉 inform. poruka koja se šalje ili prima elektroničkom poštom; sin. elektronička poruka v. pod poruka

im. ž. 〈G e-pȍštē; mn. N e-pȍšte, G e-pȏštā〉 inform. način prenošenja poruka računalnim sustavom; sin. elektronička pošta v. pod pošta

im. ž. 〈G epruvètē; mn. N epruvète, G epruvétā〉 staklena posudica u obliku cijevi koja služi za izvođenje pokusa u laboratoriju; sin. kušalica

prid. 〈G ȇpskōg(a); ž. ȇpskā, s. ȇpskō〉 1. koji se odnosi na ep [epska pjesma; epska poezija] 2. pren. koji je opširan kao u epu

im. ž. 〈G érē; mn. N ére, G érā〉 dugo razdoblje [geološka ~; grčka ~; rimska ~]

im. ž. 〈G erèkcijē; mn. N erèkcije, G erèkcījā〉 med. ukrućivanje muškoga spolnog organa

im. ž. 〈G ergèlē; mn. N ergèle, G ergélā〉 1. staja u kojoj se uzgajaju konji 2. pren. konji iz istoimene staje

im. m. 〈G eritrocíta; mn. N eritrocíti, G eritrocítā〉 med. krvna stanica koja sadržava hemoglobin

prid. 〈G ȅrogēna; odr. ȅrogēnī, G ȅrogēnōg(a); ž. ȅrogēna, s. ȅrogēno〉 čije podraživanje potiče spolno uzbuđenje [erogena zona]

prid. 〈G eròtična; odr. eròtičnī, G eròtičnōg(a); ž. eròtična, s. eròtično; komp. erotìčnijī〉 koji izaziva tjelesnu želju

im. ž. 〈G erózijē; mn. N erózije, G erózījā〉 geol. mehaničko razaranje Zemljine površine pod vanjskim utjecajem izazvanim radom vode, vjetra ili leda

im. ž. 〈G erudícijē〉 široko znanje

im. m. 〈G erudíta, V ȅrudīte; mn. N erudíti, G erudítā〉 osoba koja je stekla široko znanje

im. ž. 〈G erùpcijē; mn. N erùpcije, G erùpcījā〉 1. geol. naglo izbijanje lave, plinovitih, tekućih i čvrstih tvari iz kratera vulkana 2. pren. naglo izražavanje ili očitovanje čega [~ osjećaja; ~ radosti]

im. m. 〈G eséja, I eséjom; mn. N eséji, G eséjā〉 v. ogled

im. ž. 〈G esèncijē; mn. N esèncije, G esèncījā〉 v. bit, srž

prid. 〈G èskīmskōg(a); ž. èskīmskā, s. èskīmskō〉 1. koji se odnosi na Eskime 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. književni i narodni jezik Eskima

im. s. 〈G esperànta〉 jez. planski međunarodni jezik nastao krajem 19. st. čiji je tvorac Ludvig Lazar Zamenhof

prid. 〈G esperàntskōg(a); ž. esperàntskā, s. esperàntskō〉 koji se odnosi na esperanto [~ pokret]

im. m. 〈G èstera, I èsterom; mn. N èsteri, G ȅstērā〉 kem. organski spoj koji nastaje od alkohola i kiseline uz izdvajanje vode

im. ž. 〈G esterifikácijē; mn. N esterifikácije, G esterifikácījā〉 kem. proces nastajanja estera od kiselina i alkohola

im. m. 〈G estéta, V ȅstētu; mn. N estéti, G estétā〉 osoba koja ima osjećaj za ljepotu, sklad i profinjenost

im. ž. 〈G estètikē, DL estètici; mn. N estètike, G estètīkā〉 fil. filozofska grana koja istražuje lijepo u umjetnosti i njegove zakonitosti te problem ukusa, shvaćanja i ocjene umjetničkoga djela

im. ž. 〈G èstetkinjē; mn. N èstetkinje, G èstetkīnjā〉 žena koja ima osjećaj za ljepotu, sklad i profinjenost

prid. 〈G èstētskōg(a); ž. èstētskā, s. èstētskō〉 koji se odnosi na estetiku [estetska obradba]

im. ž. 〈G estivácijē〉 v. ljetni san pod san

prid. 〈G èstōnskōg(a); ž. èstōnskā, s. èstōnskō〉 1. koji se odnosi na Estonce i Estoniju 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Estoniji i narodni jezik Estonaca

im. m. 〈G ȅstrogēna〉 med. ženski spolni hormon koji izlučuju jajnici, posteljica i kora nadbubrežne žlijezde

im. m. 〈G estùārija; mn. N estùāriji, G estùārījā〉 zem. potopljeno ljevkasto ušće rijeke na niskim obalama, otvoreno prema moru i s velikim kolebanjima morskih mijena

im. m. 〈G etandióla〉 kem. alkohol s dvjema hidroksilnim skupinama, bezbojna slatkasta otrovna tekućina, najjednostavniji diol koji služi kao dodatak vodi protiv smrzavanja; sin. etilenglikol, ( glikol)

im. m. 〈G etanóla; mn. N etanóli, G etanólā〉 kem. alkohol jaka mirisa i okusa, bezbojna i zapaljiva tekućina koja se dobiva od škroba ili šećera vrenjem s pomoću kvasca te sintezom, u većim količinama djeluje opojno na čovjeka; sin. etilni alkohol v. pod alkohol, obični alkohol v. pod alkohol, špirit razg.

im. ž. 〈G etápē; mn. N etápe, G etápā〉 1. v. faza 2. sp. dionica višednevne utrke

im. ž. 〈G etážē; mn. N etáže, G etážā〉 dio kuće između poda i stropa, između dvaju stropova; sin. kat

prid. 〈G ètāžnōg(a); ž. ètāžnā, s. ètāžnō〉 koji se odnosi na etažu [etažno grijanje]; sin. katni

im. m. 〈G eténa〉 kem. nezasićeni plinoviti ugljikovodik slatkasta mirisa koji je prvi član niza alkena; sin. etilen

prid. 〈G etèrična; odr. etèričnī, G etèričnōg(a); ž. etèrična, s. etèrično〉 1. koji hlapi [eterično ulje]; sin. hlapljiv 2. pren. koji je lagan, fin, nježan, proziran

prid. 〈G ètičkōg(a); ž. ètičkā, s. ètičkō〉 koji se odnosi na etiku [~ problem]

im. ž. 〈G ètikē, DL ètici; mn. N ètike, G ȅtīkā〉 1. fil. filozofska grana koja proučava tipove, izvore i zasnovanost moralnih vrijednosti te utvrđuje mjerila za moralno vrednovanje 2. nastavni predmet u kojemu se uče temelji istoimene znanosti