im. ž. 〈G hemoràgijē〉 v. krvarenje

im. m. 〈G hemoroída; mn. N hemoroídi, G hemoroídā〉 med. proširenje vene na kraju debeloga crijeva; sin. šulj razg.

im. m. 〈G hȅndikepa; mn. N hȅndikepi, G hȅndikēpā〉 1. v. smetnja 2. v. mana, nedostatak

prid. 〈G hendikèpīrāna; odr. hendikèpīrānī, G hendikèpīrānōg(a); ž. hendikèpīrāna, s. hendikèpīrāno〉 1. koji ima kakav tjelesni ili fizički nedostatak 2. koji je u nepovoljnome položaju

im. m. 〈G hȅnrija; mn. N hȅnriji, G hȅnrījā〉 fiz. mjerna jedinica za samoindukciju (H)

im. m. 〈G hepatìtisa〉 med. upala jetre, najčešće zarazna [~ C]; sin. zarazna žutica v. pod žutica

im. m. 〈G heptána〉 kem. jedan od alkana, sastojak nafte i benzina

prid. 〈G heràldičkōg(a); ž. heràldičkā, s. heràldičkō〉 koji se odnosi na heraldiku; sin. grboslovni

im. ž. 〈G heràldikē, DL heràldici〉 znanost o grbovima koja proučava njihov postanak i razvoj; sin. grboslovlje

im. m. 〈G herbára, I herbárom/herbárem; mn. N herbári, G herbárā〉 zast. v. herbarij

im. m. 〈G hèrbārija; mn. N hèrbāriji, G hèrbārījā〉 zbirka osušenih, prešanih biljaka i njihovih dijelova; sin. herbar zast.

im. m. 〈G herbicída; mn. N herbicídi, G herbicídā〉 farm. sredstvo za uništavanje korova

im. m. 〈G hȅrca; mn. N hȅrci, G hȇrcā〉 fiz. mjerna jedinica za frekvenciju (Hz)

im. m. 〈G hȅrca; mn. N hȅrci, G hȇrcā〉 boja u igraćim kartama u obliku srca

im. m. 〈G hèrcega, V hèrceže; mn. N hèrcezi, G hȅrcēgā〉 pov. 1. 〈jd.〉 srednjovjekovni naslov vladara i velikodostojnika 2. osoba s istoimenim naslovom

prid. 〈G herètična; odr. herètičnī, G herètičnōg(a); ž. herètična, s. herètično〉 v. krivovjeran

im. m. 〈G herètika, V herètiče; mn. N herètici, G herètīkā〉 v. krivovjerac

im. ž. 〈G herètikinjē; mn. N herètikinje, G herètikīnjā〉 v. krivovjerka

im. ž. 〈G hèrezē; mn. N hèreze, G hȅrēzā〉 v. krivovjerje

im. m. 〈G hermafrodíta; mn. N hermafrodíti, G hermafrodítā〉 v. dvospolac

im. m. 〈G hermelína; mn. N hermelíni, G hermelínā〉 skupocjeno bijelo krzno zerdava

prid. 〈G hermèlīnskōg(a); ž. hermèlīnskā, s. hermèlīnskō〉 koji se odnosi na hermelin, koji je načinjen od hermelina [~ ogrtač]

prid. 〈G hermètična; odr. hermètičnī, G hermètičnōg(a); ž. hermètična, s. hermètično; komp. hermetìčnijī〉 1. koji ne propušta zrak [hermetična posuda] 2. pren. koji je teško shvatiti ili razumjeti [~ tekst]

prid. 〈G hermètičnosti, I hermètičnošću/hermètičnosti〉 svojstvo onoga što je hermetično

im. m. 〈G heroína〉 farm. opasna droga koja izaziva jaku i teško izlječivu ovisnost

im. ž. 〈G heroínē, V heròīno; mn. N heroíne, G heroínā〉 žena koja se odlikuje hrabrošću, smjelošću; sin. junakinja

prid. 〈G heròīnskōg(a); ž. heròīnskā, s. heròīnskō〉 koji se odnosi na heroin [heroinska kriza]

im. m. 〈G herója, V hȅrōju; mn. N heróji, G herójā〉 osoba koja se odlikuje hrabrošću, smjelošću; sin. junak

prid. 〈G hèrōjskōg(a); ž. hèrōjskā, s. hèrōjskō〉 koji se odnosi na heroje [herojsko djelo]; sin. junački

im. s. 〈G heròjstva; mn. N heròjstva, G hèrojstāvā/hèrōjstvā〉 1. odlika heroja, velika hrabrost [Mnogi su u ratu dokazali svoje ~.] 2. postupak, djelo heroja; sin. junaštvo

im. m. 〈G hèrpesa〉 med. zarazna virusna bolest u obliku mjehurića na mjestu gdje sluznica prelazi u kožu [genitalni ~]

prid. 〈G hȅterogēna; odr. hȅterogēnī, G hȅterogēnōg(a); ž. hȅterogēna, s. hȅterogēno〉 koji se sastoji od raznovrsnih ili neravnomjerno raspoređenih elemenata ili članova [heterogeno društvo; heterogena smjesa]; sin. nejednolik; ant. homogen, jednolik

im. m. 〈G heteroseksuálca, V hȅteroseksuālče; mn. N heteroseksuálci, G heteroseksùālācā〉 osoba koju spolno privlače osobe suprotnoga spola; ant. homoseksualac

prid. 〈G heteroseksuálčeva; ž. heteroseksuálčeva, s. heteroseksuálčevo〉 koji pripada hetroseksualcu; ant. homoseksualčev

im. ž. 〈G heteroseksùālkē, DL heteroseksùālki; mn. N heteroseksùālke, G heteroseksùālkā/heteroseksùālkī〉 žena koju spolno privlače muškarci; ant. homoseksualka, lezbijka

im. ž. 〈G heteroseksuálnosti, I heteroseksuálnošću/heteroseksuálnosti〉 spolna privlačnost među osobama suprotnoga spola; ant. homoseksualnost

im. m. 〈G heterotrófa; mn. N heterotrófi, G heterotrófā〉 biol. organizam koji se hrani gotovim organskim tvarima iz okoliša; ant. autotrof, proizvođač biol.

prid. 〈G hȅterotrōfna; odr. hȅterotrōfnī, G hȅterotrōfnōg(a); ž. hȅterotrōfnā, s. hȅterotrōfnō〉 biol. koji se hrani gotovim organskim tvarima iz okoliša; ant. autotrofan

prid. 〈G hètītskōg(a); ž. hètītskā, s. hètītskō〉 1. koji se odnosi na Hetite 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. izumrli jezik kojim su govorili i pisali Hetiti

usk. oponaša suzdržan smijeh [Hi, ~ baš je to smiješno!]

im. ž. 〈G hibernácijē〉 v. zimski san pod san

im. m. 〈G hibrída; mn. N hibrídi, G hibrídā〉 1. biol. ono što je nastalo križanjem jedinka koje pripadaju različitim vrstama; sin. križanac 2. ono što je nastalo spajanjem različitih elemenata ili udruživanjem različitih načela

prid. 〈G hìbrīdnōg(a); ž. hìbrīdnā, s. hìbrīdnō〉 koji se odnosi na hibrid

im. ž. 〈G hȉdrē; mn. N hȉdre, G hȉdārā/hȋdrā/hȉdrī〉 zool. mali zeleni žarnjak koji živi u stajaćim vodama pričvršćen uz kamen ili biljku i hrani se planktonom

im. m. 〈G hidráta; mn. N hidráti, G hidrátā〉 kem. 1. spoj koji u svojoj strukturi sadržava molekule vode 2. produkt hidratacije

im. ž. 〈G hidratácijē; mn. N hidratácije, G hidratácījā〉 kem. kemijsko djelovanje vode na minerale ili spajanje iona ili drugih čestica s molekulama vode

prid. 〈G hidratácījskōg(a); ž. hidratácījskā, s. hidratácījskō〉 koji se odnosi na hidrataciju [hidratacijska krema]

prid. 〈G hidraùličkōg(a); ž. hidraùličkā, s. hidraùličkō〉 koji se odnosi na hidrauliku [hidraulička analiza]