jȅdrenīk

im. m. G jȅdrenīka; mn. N jȅdrenīci, G jȅdrenīkā gram. suglasnik koji se tvori tako da stražnji dio jezika djelomično ili potpuno dodiruje meko nepce; sin. (stražnjonepčanik, velar)

jedrènjāk

im. m. G jedrenjáka; mn. N jedrenjáci, G jedrenjákā pom. veći brod na jedra čija je osnovna pogonska snaga vjetar

jȅdrēnje

im. s. G jȅdrēnja; mn. N jȅdrenja, G jȅdrēnjā 1. plovidba s pomoću jedara, plovidba na jedra 2. sp. sportska disciplina, natjecanje u vožnji jedrilicama

jȅdrilica

im. ž. G jȅdrilicē; mn. N jȅdrilice, G jȅdrilīcā 1. pom. čamac ili brodica koji plovi s pomoću jedara 2. sp. letjelica koja leti bez motora

jȅdriličār

im. m. G jȅdriličāra, V jȅdriličāru/jȅdriličāre; mn. N jȅdriličāri, G jȅdriličārā osoba koja se bavi jedrenjem

jȅdriličārev

prid. G jȅdriličāreva; ž. jȅdriličāreva, s. jȅdriličārevo koji pripada jedriličaru; sin. jedriličarov

jȅdriličārka

im. ž. G jȅdriličārkē, DL jȅdriličārki; mn. N jȅdriličārke, G jȅdriličārkā/jȅdriličārkī žena koja se bavi jedrenjem

jȅdriličārov

prid. G jȅdriličārova; ž. jȅdriličārova, s. jȅdriličārovo usp. jedriličarev

jȅdriličārskī

prid. G jȅdriličārskōg(a); ž. jȅdriličārskā, s. jȅdriličārskō koji se odnosi na jedriličare [jedriličarsko natjecanje]

jȅdriti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. jȅdrīm, 3. l. mn. jȅdrē, imp. jȅdri, aor. jȅdrih, imperf. jȅdrāh, prid. r. jȅdrio ploviti s pomoću jedara, ploviti na jedra

jȅdro

im. s. G jȅdra; mn. N jȅdra, G jedárā/jȇdrā platno razapeto na brodskome jarbolu kojim se s pomoću snage vjetra pokreće plovilo [razapeti jedra] ♦ ploviti punim jedrima djelovati svom snagom, napredovati bez prepreke

jèdva

pril. s naporom, s velikom mukom [~ proći razred] ♦ ~ jedvice jedva, teško, s naporom

jȅftin

prid. G jȅftina; odr. jȅftinī, G jȅftinōg(a); ž. jȅftina, s. jȅftino; komp. jeftìnijī; sup. najjeftìnijī 1. koji ima nisku cijenu, koji ne stoji mnogo novca [~ automobil; jeftina knjiga]; ant. skup 2. pren. čija je vrijednost mala [jeftina isprika]

jȅftino

pril. komp. jeftìnijē po niskoj cijeni, s malo novca [~ platiti]; ant. skupo

jeftinòća

im. ž. G jeftinòćē stanje pruzročeno niskim, malim cijenama

jègulja

im. ž. G jèguljē; mn. N jègulje, G jȅgūljā zool. zmijolika riba koja uglavnom živi u slatkoj vodi, a mrijesti se u moru  električna ~ zool. zmijolika riba u čijemu se repu nalaze električni organi kojima usmrćuje manje životinje

jȇk

im. m. G jȇka, L jéku 1. kratak prodoran zvuk 2. pun zamah [u jeku sezone]

jȅka

im. ž. G jȅ, DL jȅci; mn. N jȅke, G jȇ povratak zvuka do kojega dolazi kad se zvučni valovi odbiju od koje površine

jékavica

im. ž. G jékavicē razg. v. jekavski

jékavskī

prid. G jékavskōg(a); ž. jékavskā, s. jékavskō jez. 1. koji se odnosi na govore u kojima se jat izgovara kao je [~ refleks; ~ govor] 2. u im. funkciji jd. m. govor hrvatskoga jezika u kojemu se jat izgovara kao je; sin. jekavica razg.

jéknuti

gl. svrš. neprijel. prez. 1. l. jd. jȇknēm, 3. l. mn. jȇknū, imp. jékni, aor. jéknuh, prid. r. jéknuo 1. ispustiti nejasan glas 2. oglasiti se jekom; vidski paranjak: ječati

jéla

im. ž. G jélē; mn. N jéle, G jélā bot. 1. mn. skupina visokih i tankih stabala iz porodice borova koja rastu u umjereno hladnim područjima, plod im je valjkasti češer koji raste uvis na igličastoj grani 2. pripadnica istoimene skupine [bijela ~; obična ~]; sin. jelka razg. ♦ vitka kao ~ veoma vitka, visoka i vitka

jȅlēn

im. m. G jȅlena; mn. N jȅleni, G jȅlēnā zool. 1. mn. porodica životinja iz skupine dvopapkara, šumski preživači čiji mužjaci imaju razgranato rogovlje koje svake godine ponovno raste 2. pripadnik istoimene skupine [crveni ~; obični ~]

jelénak

im. m. G jelénka; mn. N jelénci, G jèlēnākā 1. zool. kornjaš čije je tijelo prekriveno čvrstim i glatkim hitinskim oklopom crnosmeđe boje čiji mužjak ima svinute čeljusti i živi u hrastovim šumama [obični ~] 2. bot. paprat koja raste u bukovim šumama [primorski ~]

jèlenjī

prid. G jèlenjēg(a); ž. jèlenjā, s. jèlenjē koji se odnosi na jelene [~ rogovi]

jélka

im. ž. G jélkē, DL jélki; mn. N jélke, G jélkā/jélkī razg. 1. v. bor 2. v. jela

jȅlo

im. s. G jȅla; mn. N jȅla, G jȇ priređena hrana [kuhano ~; hladno ~; ~ po narudžbi; glavno ~]  gotovo ~ pripremljeno i konzervirano jelo namijenjeno prodaji u trgovini

jȅlov

prid. G jȅlova; ž. jȅlova, s. jȅlovo 1. koji pripada jeli [jelova grana] 2. koji se odnosi na jele [jelova šuma]

jelòvina

im. ž. G jelòvinē jelovo drvo kao građa

jelòvnīk

im. m. G jelovníka; mn. N jelovníci, G jelovníkā 1. izbor jela 2. popis jela s cijenama koji se u restoranima i hotelima postavlja na stolove, a često je i istaknut na ulazu; sin. (meni)

jȅr

vez. uvodi uzročnu surečenicu u zavisnosloženoj rečenici (zavisna surečenica dolazi iza glavne) [Nećemo ići na izlet ~ pada kiša.]; sin. s obzirom na to da v. pod obzir, s obzirom na to što v. pod obzir, stoga jer v. pod jer, zato jer v. pod jer, zbog toga jer v. pod jer, zbog toga što v. pod što, zato što v. pod što  radi toga ~, stoga ~, zato ~, zbog toga ~ v. stoga što pod što, zato što pod što, zbog toga što pod što

jȅsēn

im. ž. G jȅseni, L jesèni; mn. N jȅseni, G jesènī, DLI jesènima godišnje doba koje počinje 23. rujna i traje do 21. prosinca [rana ~; kasna ~]  ~ života kasno životno doba, doba zrelosti i starosti

jesènas

pril. prošle ili ove jeseni; ant. proljetos

jȅsēnskī

prid. G jȅsēnskōg(a); ž. jȅsēnskā, s. jȅsēnskō koji se odnosi na jesen, koji se događa u jesen [jesenska sjetva; jesenske kiše]; sin. jesenji

jèsēnjī

prid. G jèsēnjēg(a); ž. jèsēnjā, s. jèsēnjē usp. jesenski

jèsetra

im. ž. G jèsetrē; mn. N jèsetre, G jȅsētrā/jèsetrī zool. riba koja se iz mora seli u rijeke u kojima se mrijesti

jȅsnōst

im. ž. G jȅsnosti, I jȅsnošću/jȅsnosti gram. svojstvo onoga što je jesno; ant. niječnost

jȅstan

prid. G jèsna; odr. jȅsnī, G jȅsnōg(a); ž. jèsna, s. jȅsno gram. kojim se što potvrđuje [jesna čestica; jesna rečenica]; ant. niječan

jȅsti

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. jȅdēm, 3. l. mn. jȅ, imp. jȅdi, aor. jȅdoh/jȅh, imperf. jȅđāh, prid. r. jȅo, prid. t. jȅden, pril. s. jȅdūći, pril. p. jȇvši 1. prijel. a. žvakati i gutati jelo [~ sendvič]; sin. (konzumirati), papati hip., razg. b. uzimati obrok [~ ručak]; sin. (blagovati, konzumirati) 2. neprijel. uzimati hranu [~ bez teka; dobro ~]; sin. hraniti se v. pod hraniti, (uzeti hranu) v. pod uzeti, (uzimati hranu) v. pod uzimati, klopati žarg.

jèstiv

prid. G jèstiva; odr. jèstivī, G jèstivōg(a); ž. jèstiva, s. jèstivo; komp. jestìvijī; sup. najjestìvijī koji se može jesti, koji nije otrovan ni štetan za zdravlje [jestiva gljiva; jestivi plod]; ant. nejestiv

jèstivōst

im. ž. G jèstivosti, I jèstivošću/jèstivosti svojstvo onoga što je jestivo; ant. nejestivost

jȅtra

im. ž. G jȅtrē; mn. N jȅtre, G jȅtārā/jȇtrā/jȅtrī anat. najveća žlijezda smještena u trbušnoj šupljini koja ima glavnu ulogu u izmjeni i preradbi tvari; sin. (jetra im. pl. t. s.)

jȅtra

im. pl. t. s. G jȅtārā v. jetra im. ž. ♦ ići na jetra komu živcirati (nervirati) koga, iritirati koga, smetati komu

jètrenī

prid. G jètrenōg(a); ž. jètrenā, s. jètrenō koji se odnosi na jetru [jetrene probe]

jètrēnka

im. ž. G jètrēnkē, DL jètrēnci; mn. N jètrēnke, G jètrēnkā/jètrēnkī bot. rana proljetna zeljasta biljka listopadnih šuma svijetlomodrih cvjetova

jètrva

im. ž. G jètrvē; mn. N jètrve, G jȅtr̄ žena muževa brata; sin. šogorica razg.

jéza

im. ž. G jézē; mn. N jéze, G jézā 1. osjećaj hladnoće ili studeni praćen drhtanjem tijela; sin. (srh) 2. osjećaj velike nelagode i straha; sin. groza, strava, užas

jézditi

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. jézdīm, 3. l. mn. jézdē, imp. jézdi, aor. jézdih, imperf. jézdijāh/jézđāh, prid. r. jézdio zast. v. jahati

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga