màgija

im. ž. G màgijē obredno zazivanje nadnaravnih sila

màgījskī

prid. G màgījskōg(a); ž. màgījskā, s. màgījskō koji se odnosi na magiju

màginja

im. ž. G màginjē; mn. N màginje, G mȁgīnjā bot. jestiva tamnocrvena jagodičasta boba, plod sredozemne planike

màgistar

im. m. G màgistra, V màgistre; mn. N màgistri, G màgistārā v. ljekarnik  ~ znanosti 1. jd. titula koja označuje prvi znanstveni stupanj 2. osoba koja je obranila magisterij i stekla istoimenu titulu; ~ struke 1. jd. titula koju stječe osoba koja je završila petogodišnji studij i obranila završni rad 2. osoba koja je završila petogodišnji studij i stekla istoimenu titulu

magìstērij

im. m. G magìstērija; mn. N magìstēriji, G magìstērījā znanstveno djelo kojim se stječe prvi znanstveni stupanj, stupanj magistra znanosti

magistrála

im. ž. G magistrálē; mn. N magistrále, G magistrálā veća prometnica koja povezuje glavna središta [Jadranska ~]

mȁgistrālnī

prid. G mȁgistrālnōg(a); ž. mȁgistrālnā, s. mȁgistrālnō koji se odnosi na magistralu [magistralna cesta]

magìstrāt

im. m. G magistráta, V mȁgistrāte; mn. N magistráti, G magistrátā 1. pov. a. visoka državna funkcija u antičkome Rimu b. osoba koja obavlja istoimenu funkciju 2. gradska uprava 3. zgrada u kojoj pripadnici uprave obavljaju svoju dužnost

màgistrica

im. ž. G màgistricē; mn. N màgistrice, G màgistrīcā 1. žena koja je obranila magisterij i stekla titulu magistra znanosti 2. žena koja je završila petogodišnji studij i stekla titulu magistra struke 3. v. ljekarnica

màgistričin

prid. G màgistričina; ž. màgistričina, s. màgistričino 1. koji pripada magistrici 2. v. ljekarničin

magistrírati

gl. svrš. neprijel. prez. 1. l. jd. magìstrīrām, 3. l. mn. magistrírajū, imp. magìstrīrāj, aor. magistrírah, prid. r. magistrírao steći prvi znanstveni stupanj, stupanj magistra znanosti

màgistrov

prid. G màgistrova; ž. màgistrova, s. màgistrovo koji pripada magistru

màgla

im. ž. G màglē, D mȁgli, A mȁglu; mn. N màgle, G máglā/màglī met. vodene kapljice ili kristalići leda koji lebde u zraku i smanjuju vidljivost u prizemnome sloju atmosfere na manje od jedan kilometar ♦ prodavati maglu varati, pričati neistine; sjećati se koga, čega kao kroz maglu ne sjećati se dobro koga, čega, ne pamtiti dobro detalje; uhvatiti maglu pobjeći

màglēnka

im. ž. G màglēnkē, DL màglēnki; mn. N màglēnke, G màglēnkā/màglēnkī svjetiljka za vožnju po magli

màglica

im. ž. G màglicē; mn. N màglice, G mȁglīcā um. lagana, rijetka magla  svemirska ~ astr. oblaci plina ili prašine u međuzvjezdanome prostoru

màgliti se

gl. nesvrš. povr. prez. 3. l. jd. màglī se, 3. l. mn. màglē se, aor. 3. l. jd. mȁglī se, imperf. 3. l. jd. màglāše se, prid. r. màglio se ispunjati se ili prekrivati vlagom ili maglom [Stakla se magle.]

maglòvit

prid. G maglòvita; odr. maglòvitī, G maglòvitōg(a); ž. maglòvita, s. maglòvito; komp. maglovìtijī 1. koji je pun magle [maglovita dolina; magloviti dan; maglovito vrijeme] 2. pren. koji nije posve precizan i potpun [maglovito sjećanje]; sin. blijed pren., mutan pren., nejasan; ant. jasan

maglùština

im. ž. G maglùštinē; mn. N maglùštine, G maglùštīnā uv. velika gusta magla

mȁgma

im. ž. G mȁgmē geol. užarena žitka masa u dubini Zemlje

mȁgmatskī

prid. G mȁgmatskōg(a); ž. mȁgmatskā, s. mȁgmatskō koji se odnosi na magmu

màgnēt

im. m. G magnéta; mn. N magnéti, G magnétā fiz. trajno magnetizirani predmet, obično u obliku štapa ili potkove, koji magnetskom silom snažno privlači predmete od željeza, ima sjeverni i južni pol ♦ privlačiti kao ~ jako privlačiti

magnètičan

prid. G magnètična; odr. magnètičnī, G magnètičnōg(a); ž. magnètična, s. magnètično koji je neodoljivo privlačan [~ pogled]

magnètičnōst

im. ž. G magnètičnosti, I magnètičnošću/magnètičnosti svojstvo onoga što je magnetično

magnètīt

im. m. G magnetíta geol., kem. željezov oksid, mineral magnetskih svojstava i crne boje, željezna ruda

magnetìzam

im. m. G magnetìzma fiz. skup pojava povezanih s nastankom i djelovanjem magnetskih polja

magnetizírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. magnetìzīrām, 3. l. mn. magnetizírajū, imp. magnetìzīrāj, aor. magnetizírah, imperf. magnetìzīrāh, prid. r. magnetizírao, prid. t. magnetìzīrān prenijeti/prenositi svojstva magneta na neko tijelo [~ željeznu šipku]

màgnētnī

prid. G màgnētnōg(a); ž. màgnetnā, s. màgnetnō koji se odnosi na stalni magnet [magnetna igla; magnetna potkova; ~ štap]

magnetófōn

im. m. G magnetofóna; mn. N mȁgnetofōni, G mȁgnetofōnā hist., tehn. uređaj za snimanje glasova i zvukova na magnetsku vrpcu i slušanje snimke s takve vrpce

màgnētskī

prid. G màgnētskōg(a); ž. màgnētskā, s. màgnētskō koji se odnosi na pojave, polja i sile prouzročene gibanjem električnih naboja i promjenama električnih polja [magnetsko polje; magnetske silnice]

màgnēzij

im. m. G màgnēzija kem. kemijski element (Mg), u prirodi se pojavljuje samo u spojevima, srebrnobijela lagana kovina, sastojak je stijena, klorofila, krvi, kosti i mlijeka

màgnēzijev

prid. G màgnēzijeva; ž. màgnēzijeva, s. màgnēzijevo kem. 1. koji pripada magneziju [~ atom] 2. koji sadržava magnezij [~ sulfat]

màgnēzījskī

prid. G màgnezījskōg(a); ž. màgnēzījskā, s. màgnēzījskō koji se odnosi na magnezij, koji je od magnezija [magnezijska žica; magnezijsko kućište]

màgnōlija

im. ž. G màgnōlijē; mn. N màgnōlije, G màgnōlījā bot. 1. drvenasta ukrasna grmolika biljka koja cvjeta u rano proljeće 2. bijel ili ružičast cvijet istoimene biljke

mȃh

im. m. G mȃha, L máhu; mn. N mȁhovi, G mȁhōvā 1. brzi udarac ili kretnja rukom 2. v. tren ♦ dati maha čemu prepustiti se čemu, dati oduška čemu; na mahove povremeno; u isti ~ ujedno, istodobno; u prvi ~ u početku, najprije; uzeti maha iznimno se razviti (proširiti)

mahàgōni

im. m. G mahàgōnija; mn. N mahàgōniji, G mahàgōnījā v. mahagonij

mahàgōnij

im. m. G mahàgōnija; mn. N mahàgōniji, G mahàgōnījā 1. bot. drvo koje raste u Srednjoj i Južnoj Americi 2. tvrdo, lako i veoma trajno drveno gradivo tamne crvene i smeđe boje dobiveno preradbom istoimenoga drveta 3. crvenosmeđa boja; sin. (mahagoni)

mȁharadža

im. m. G mȁharadžē; mn. N mȁharadže, G mȁharādžā 1. jd. naslov indijskih knezova 2. osoba s istoimenim naslovom

máhati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. mȃšēm, 3. l. mn. mȃšū, imp. máši, aor. máhah, imperf. mȃhāh, prid. r. máhao praviti jake i brze pokrete čime [~ krilima; ~ repom; ~ zastavom]; vidski parnjak: mahnuti

màhnit

prid. G màhnita; odr. màhnitī, G màhnitōg(a); ž. màhnita, s. màhnito; komp. mahnìtijī 1. razg. v. umobolan 2. pren. a. koji odražava nedosljednosti ili pogreške u zaključivanju [~ postupak] b. koji je nagle i neukrotive naravi

mahnítati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. màhnītām, 3. l. mn. mahnítajū, imp. màhnītāj, aor. mahnítah, imperf. màhnitāh, prid. r. mahnítao ponašati se mahnito

màhnitōst

im. ž. G màhnitosti, I màhnitošću/màhnitosti 1. razg. v. umobolnost 2. pren. a. svojstvo onoga što odražava nedosljednosti ili pogreške u zaključivanju b. osobina onoga koji je nagle i neukrotive naravi

máhnuti

gl. svrš. neprijel. prez. 1. l. jd. mȃhnēm, 3. l. mn. mȃhnū, imp. máhni, aor. máhnuh, prid. r. máhnuo napraviti jak i brz pokret čime [~ krilima; ~ repom; ~ zastavom]; vidski parnjak: mahati

màhovina

im. ž. G màhovinē; mn. N màhovine, G màhovīnā bot. 1. mn. skupina najjednostavnijih stablašica koje rastu na vlažnome staništu, na stijenama i na kori drveća u sjenovitoj sjevernoj strani šume, a samo iznimno u vodi 2. pripadnica istoimene skupine  zmijina ~ mala vazdazelena papratnjača koja raste u crnogoričnim šumama; sin. crvotočina

màhovinast

prid. G màhovinasta; odr. màhovinastī, G màhovinastōg(a); ž. màhovinasta, s. màhovinasto koji ima svojstva mahovine, koji je poput mahovine

màhuna

im. ž. G màhunē; mn. N màhune, G mȁhūnā bot. plod mahunarke nastao od jednoga plodnog lista duguljasta ili okrugla oblika zelene, žute ili ljubičaste boje u kojoj su sjemenke [žuta ~; zelena ~]

màhunārka

im. ž. G màhunārkē, DL màhunārki; mn. N màhunārke, G màhunārkā/màhunārkī bot. 1. mn. porodica zeljastih biljka dvosupnica koje imaju dvospolne cvjetove s vjenčićem sličnim leptiru, plod im je mahuna 2. pripadnica istoimene porodice; sin. leptirnjača

màhunast

prid. G màhunasta; odr. màhunastī, G màhunastōg(a); ž. màhunasta, s. màhunasto koji je nalik na mahunu

mȃjčica

im. ž. G mȃjčicē; mn. N mȃjčice, G mȃjčīcā um., hip. majka od milja

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga