pèlin | |
pȅlūd | |
pȅlūdnica | im. ž. 〈G pȅlūdnicē; mn. N pȅlūdnice, G pȅlūdnīcā〉 bot. dio prašnice u kojemu se stvara pelud |
pèljār | im. m. 〈G peljára, V pȅljāru/pȅljāre; mn. N peljári, G peljárā〉 osoba koja određuje način ulaska u luku; sin. lučki pilot v. pod pilot |
peljárev | prid. 〈G peljáreva; ž. peljáreva, s. peljárevo〉 koji pripada peljaru; sin. peljarov |
peljárov | prid. 〈G peljárova; ž. peljárova, s. peljárovo〉 usp. peljarev |
pènāt | im. m. 〈G penáta, V pȅnāte; mn. N penáti, G penátā〉 mit. kućni bog u antičkome Rimu |
penicìlīn | im. m. 〈G penicilína〉 farm. prvi antibiotik primijenjen u liječenju zaraznih bolesti, dobiva se od zelene plijesni |
pénis | |
pèntān | im. m. 〈G pentána〉 kem. ugljikovodik s pet ugljikovih atoma u molekuli, najlakši tekući alkan koji se upotrebljava kao otapalo |
pènzija | im. ž. 〈G pènzijē; mn. N pènzije, G pȅnzījā〉 razg. v. mirovina |
pènzījskī | prid. 〈G pènzījskōg(a); ž. pènzījskā, s. pènzījskō〉 razg. v. mirovinski |
penziònēr | im. m. 〈G penzionéra, V pȅnzionēru; mn. N penzionéri, G penzionérā〉 razg. v. umirovljenik |
penziònērka | im. ž. 〈G penziònērkē, DL penziònērki; mn. N penziònērke, G penziònērkā/penziònērkī〉 razg. v. umirovljenica |
penziònērkin | prid. 〈G penziònērkina; ž. penziònērkina, s. penziònērkino〉 razg. v. umirovljeničin |
penziònērskī | prid. 〈G penziònērskōg(a); ž. penziònērskā, s. penziònērskō〉 razg. v. umirovljenički |
penjàčica | im. ž. 〈G penjàčicē; mn. N penjàčice, G penjàčīcā〉 1. žena koja se penje 2. bot. biljka nesamostojnih stabljika koja raste oslanjajući se uz kakvu tvrdu uspravnu podlogu [ruža ~]; sin. povijuša razg. |
penjàčičin | prid. 〈G penjàčičina; ž. penjàčičina, s. penjàčičino〉 koji pripada penjačici, ženi koja se penje |
pènjalica | im. ž. 〈G pènjalicē; mn. N pènjalice, G pènjalīcā〉 1. naprava za penjanje, npr. na stupove električnih ili telefonskih vodova 2. sprava koja djeci u parkovima služi za penjanje |
pènjānje | im. s. 〈G pènjānja〉 1. kretanje s nižega prema višemu položaju; sin. uspon, uspinjanje 2. premještanje s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto; sin. dizanje, podizanje, uspinjanje; ant. silaženje, spuštanje |
pènjati se | gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pȅnjēm se, 3. l. mn. pȅnjū se, imp. pènji se, aor. pènjah se, imperf. pȅnjāh se, prid. r. pènjao se〉 1. kretati se s nižega prema višemu položaju [~ se na brdo; ~ se na četvrti kat]; sin. uspinjati se 2. premještati se s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto [~ se na stolac]; sin. dizati se v. pod dizati, podizati se v. pod podizati, uspinjati se; ant. silaziti, spuštati se v. pod spuštati 3. 〈3. l.〉 pren. postajati većim ili postupno dobivati veću vrijednost [Dug se penje.; Plaće se penju.]; sin. povećavati se v. pod povećavati, rasti pren.; ant. padati pren., smanjivati se v. pod smanjivati; vidski paranjak: popeti se 4. pren. dolaziti na bolji, viši položaj ili u više zvanje [~ se u službi] |
pèonija | im. ž. 〈G pèonijē; mn. N pèonije, G pèonījā〉 bot. ukrasni grm s velikim cvjetovima |
pepélnica | im. ž. 〈G pepélnicē; mn. N pepélnice, G pepélnīcā〉 1. bot. a. 〈mn.〉 skupina mješinarka, parazitskih gljivica koje žive u pepeljastim prevlakama na listovima i plodovima različitih viših biljaka b. pripadnica istoimene skupine [~ vinove loze] 2. 〈jd.〉 gljivična bolest lišća 3. 〈jd.〉 (Pepélnica) rel. prvi dan korizme obilježen postom i nemrsom te simboličnim činom posipanja pepelom; sin. Čista srijeda v. pod srijeda |
pȅpeljast | prid. 〈G pȅpeljasta; odr. pȅpeljastī, G pȅpeljastōg(a); ž. pȅpeljasta, s. pȅpeljasto〉 koji je boje pepela |
pȅpeo | |
pèptīd | im. m. 〈G peptída; mn. N peptídi, G peptídā〉 kem. kemijski spoj dviju ili više aminokiselina vezanih prepoznatljivom atomskom skupinom -NHCO- |
pèrāč | im. m. 〈G peráča, V pȅrāču; mn. N peráči, G peráčā〉 osoba koja što pere [~ prozora] |
peràčica | im. ž. 〈G peràčicē; mn. N peràčice, G peràčīcā〉 žena koja što pere [~ prozora] |
peràčičin | prid. 〈G peràčičina; ž. peràčičina, s. peràčičino〉 koji pripada peračici |
pȅrād | zb. im. ž. 〈G pȅrādi〉 domaće životinje koje imaju perje |
peràdār | im. m. 〈G peradára, V pȅradāru/pȅradāre; mn. N peradári, G peradárā〉 osoba koja se bavi peradarstvom |
peradárev | prid. 〈G peradáreva; ž. peradáreva, s. peradárevo〉 koji pripada peradaru; sin. peradarov |
peradàrica | im. ž. 〈G peradàricē; mn. N peradàrice, G peradàrīcā〉 žena koja se bavi peradarstvom |
peradàričin | prid. 〈G peradàričina; ž. peradàričina, s. peradàričino〉 koji pripada peradarici |
peradárov | prid. 〈G peradárova; ž. peradárova, s. peradárovo〉 usp. peradarev |
peràdārskī | prid. 〈G peràdārskōg(a); ž. peràdārskā, s. peràdārskō〉 koji se odnosi na peradare i peradarstvo |
peradárstvo | im. s. 〈G peradárstva〉 polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem peradi, proizvodnjom i prodajom peradarskih namirnica |
perája | im. ž. 〈G perájē; mn. N peráje, G perájā〉 1. zool. organ u riba i nekih sisavaca koji služi za kretanje i održavanje ravnoteže [leđne peraje; prsne peraje; repna ~] 2. 〈mn.〉 gumena obuća koja olakšava ronjenje i plivanje 3. jedan komad istoimene obuće |
peràjār | im. m. 〈G perajára, I perajárom/perajárem; mn. N perajári, G perajárā〉 zool. 1. 〈mn.〉 skupina plodvaša s obilježjima zvijeri izdužena tijela i snažnih peraja dobro prilagođenih životu u vodi 2. pripadnik istoimene skupine |
pȅrast | prid. 〈G pȅrasta; odr. pȅrastī, G pȅrastōg(a); ž. pȅrasta, s. pȅrasto〉 koji je poput pera |
pérce | im. s. 〈G pérca; mn. N pérca, G pércā〉 um. malo pero ♦ lagan (lak) kao ~ (pero), usp. pero |
perfèkcija | im. ž. 〈G perfèkcijē〉 v. savršenstvo |
pèrfekt | im. m. 〈G pèrfekta〉 gram. opće prošlo glagolsko vrijeme koje se tvori od nenaglašenoga prezenta pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnoga |
perfèktan | prid. 〈G perfèktna; odr. perfèktnī, G perfèktnōg(a); ž. perfèktna, s. perfèktno〉 v. besprijekoran, savršen |
pȅrfektīvnī | prid. 〈G pȅrfektīvnōg(a); ž. pȅrfektīvnā, s. pȅrfektīvnō〉 v. svršeni pod svršen |
pèrfektnī | prid. 〈G pèrfektnōg(a); ž. pèrfektnā, s. pèrfektnō〉 koji se odnosi na perfekt [~ nastavci] |
pergaména | im. ž. 〈G pergaménē; mn. N pergaméne, G pergaménā〉 posebno prerađena životinjska koža koja služi kao gradivo po kojemu se piše; sin. (pergament) |
pergàment | im. m. 〈G pergàmenta; mn. N pergàmenti, G pergàmenātā〉 v. pergamena |