prid. 〈G pȅrifērna; odr. pȅrifērnī, G pȅrifērnōg(a); ž. pȅrifērna, s. pȅrifērno; komp. perifèrnijī〉 1. v. rubni 2. v. sporedan

im. ž. 〈G perifèrijē; mn. N perifèrije, G perifèrījā〉 v. predgrađe

prid. 〈G perifèrījskōg(a); ž. perifèrījskā, s. perifèrījskō〉 koji se odnosi na predgrađe

im. ž. 〈G pèrikē, DL pèrici; mn. N pèrike, G pȅrīkā〉 posebno uređena prirodna ili umjetna kosa koja se nosi umjesto prirodne kose ili preko nje; sin. vlasulja

im. ž. 〈G pèrilicē; mn. N pèrilice, G pȅrilīcā〉 stroj za pranje [~ posuđa; ~ rublja]

im. ž. 〈G pȅrinē; mn. N pȅrine, G pȅrīnā〉 dio posteljine, pokrivač napunjen perjem

im. ž. 〈G perìoda; mn. N perìodi, G perìōdā〉 1. v. razdoblje 2. etapa u razvoju 3. astr. vrijeme u kojemu planet prijeđe putanju oko Sunca

im. ž. 〈G periódē; mn. N perióde, G periódā〉 1. glazb. dio skladbe sastavljen od melodijsko-ritmičkih cjelina koje se ponavljaju 2. kem. jedan od sedam vodoravnih redova u sustavu kemijskih elemenata

prid. 〈G periòdična; odr. periòdičnī, G periòdičnōg(a); ž. periòdična, s. periòdično〉 koji se ponavlja u određenim vremenskim razmacima, koji se ponovno pojavljuje nakon određenoga vremena [periodična izmjena godišnjih doba]

prid. 〈G pȅriodnōg(a); ž. pȅriodnā, s. pȅriodnō〉 koji se odnosi na periodu [~ sustav elemenata]

im. ž. 〈G periònicē; mn. N periònice, G periònīcā〉 razg. v. praonica

im. ž. 〈G peripètijē; mn. N peripètije, G peripètījā〉 knjiž. četvrti dio dramske radnje između kulminacije i raspleta koji se temelji na preokretu sukoba

im. ž. 〈G pèriskē, DL pèriski; mn. N pèriske, G pèrisākā/pȅrīskā/pèriskī〉 zool. najveći jadranski školjkaš izvana ljuskast, a iznutra bisernoga sjaja [plemenita ~]

im. m. 〈G pȅriskopa; mn. N pȅriskopi, G pȅriskōpā〉 tehn. optički uređaj koji služi za promatranje predmeta koji se nalaze iznad ili izvan izravnoga promatračeva vidnoga polja (na podmornicama, u oklopnim vozilima i sl.)

im. m. 〈G pèristila; mn. N pèristili, G pèristīlā〉 grad., pov. unutrašnje dvorište grčke i rimske palače, često okruženo stupovima

im. m. 〈G pȅrivōja; mn. N pȅrivōji, G pȅrivōjā〉 prostor s pomno oblikovanim ukrasnim biljem, umjetnim jezercima, skulpturama, stazama i odmorištima

im. ž. 〈G pèrjanicē; mn. N pèrjanice, G pèrjanīcā〉 1. ukras od perja na kapi ili šeširu 2. pren. onaj koji predvodi u čemu, koji je najistaknutiji

zb. im. s. 〈G pȇrja〉 1. skup pera 2. sva pera kojima je prekriveno tijelo ptice ♦ kititi se tuđim perjem prikazivati tuđe zasluge kao svoje, pripisivati sebi tuđe misli (djela)

im. ž. 〈G pȇrlē; mn. N pȇrle, G pȇrlā/pȇrlī〉 1. zrno bisera ili probušena kuglica slična biseru koja se niže u ogrlicu 2. 〈mn.〉 ogrlica od istoimenih probušenih zrna bisera ili kuglica

im. ž. 〈G pȇrlicē; mn. N pȇrlice, G pȇrlīcā〉 um. mala perla

im. m. 〈G pȅrma〉 geol. šesto razdoblje paleozoika

prid. 〈G permanèntna; odr. permanèntnī, G permanèntnōg(a); ž. permanèntna, s. permanèntno〉 v. neprekidan, stalan

im. ž. 〈G permanèntnosti, I permanèntnošću/permanèntnosti〉 v. neprekidnost, stalnost

prid. 〈G pèrnata; odr. pèrnatī, G pèrnatōg(a); ž. pèrnata, s. pèrnato〉 1. kojemu je tijelo obraslo perjem [pernata životinja] 2. koji je napunjen perjem [pernati jastuk]

im. ž. 〈G pérnicē; mn. N pérnice, G pérnīcā〉 kutija ili torbica za kemijske olovke, bojice, olovke i ostali školski pribor [kožnata ~; plastična ~]

im. s. 〈G pèra; mn. N pèra, G pérā〉 1. zool. rožnata tvorevina na koži ptica 2. pisaljka koja se umače u tuš ili tintu [crtež perom] ♦ jak na peru koji se dobro (lijepo) pismeno izražava, koji piše dobrim stilom; lagan (lak) kao ~ (perce) male težine, veoma lagan; lak na peru koji se lako pismeno izražava, koji piše s lakoćom; prihvatiti se pera početi pisati

im. m. 〈G pȅroksīda; mn. N pȅroksīdi, G pȅroksīdā〉 kem. oksid koji u molekuli sadržava dva izravno povezana atoma kisika [vodikov ~]

im. m. 〈G peróna; mn. N peróni, G perónā〉 prostor na kolodvoru s kojega putnici ulaze u vlak ili autobus ili iz njih izlaze [prvi ~; dolazni ~]

im. ž. 〈G peronòsporē〉 1. bot. parazitna gljivica koja izaziva bolest vinove loze i nekih drugih viših biljaka 2. bolest vinove loze i nekih drugih viših biljaka izazvana istoimenom gljivicom; sin. plamenjača

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. personifìcīrām, 3. l. mn. personificírajū, imp. personifìcīrāj, aor. personificírah, imperf. personifìcīrāh, prid. r. personificírao, prid. t. personifìcīrān〉 1. knjiž. pridati/pridavati neživim pojavama ili stvarima ljudske osobine; sin. poosobiti, poosobljivati 2. pren. dati čemu bestjelesnomu ili netvarnomu tjelesni ili tvarni oblik [~ zlo]; sin. utjeloviti, utjelovljivati

im. ž. 〈G personifikácijē; mn. N personifikácije, G personifikácījā〉 1. knjiž. stilska figura u kojoj se biljke, životinje, predmeti i prirodne pojave prikazuju s ljudskim osobinama; sin. poosobljenje 2. tjelesni, materijalni oblik čega [On je ~ zla.]; sin. utjelovljenje

im. ž. 〈G perspektívē; mn. N perspektíve, G perspektívā〉 1. prikazivanje predmeta u trima dimenzijama na ravnoj plohi 2. pren. izgledi za budućnost ◇ ptičja perspektiva perspektiva u kojoj je kut gledanja iznad obzora i predmeti su prikazani odozgo; žablja perspektiva perspektiva u kojoj je kut gledanja ispod obzora i predmeti su prikazani odozdo

im. m. 〈G péršina〉 bot. 1. dvogodišnja povrtna zeljasta biljka iz porodice štitarka prljavobijeloga korijena koja u drugoj godini razvija razgranatu cvjetnu stabljiku 2. bjelkasti aromatični vretenasti jestivi korijen istoimene biljke 3. zeleno lišće istoimene biljke koje se upotrebljava kao začin

im. ž. 〈G perùnikē, DL perùnici; mn. N perùnike, G perùnīkā〉 bot. 1. zelena gomoljasta biljka trajnica sabljastih listova i obično ljubičastih cvjetova 2. cvijet istoimene biljke; sin. iris

prid. 〈G pèrzījskōg(a); ž. pèrzījskā, s. pèrzījskō〉 1. koji se odnosi na Iran (Perziju) i Irance (Perzijance) 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Iranu i narodni jezik Iranaca

im. m. 〈G pesìmista, V pesìmistu; mn. N pesìmisti, G pesìmīstā〉 osoba koja u svemu vidi samo loše i nepovoljno i mračno gleda na budućnost; ant. optimist

im. ž. 〈G pesìmisticē; mn. N pesìmistice, G pesìmistīcā〉 žena koja u svemu vidi samo loše i nepovoljno i mračno gleda na budućnost; ant. optimistica

prid. 〈G pesimìstična; odr. pesimìstičnī, G pesimìstičnōg(a); ž. pesimìstična, s. pesimìstično; komp. pesimistìčnijī〉 1. koji u svemu vidi samo loše i nepovoljno, koji mračno gleda na budućnost [~ čovjek] 2. koji je prožet pesimizmom, koji je posljedica čijega pesimizma [~ svjetonazor]; ant. optimističan

prid. 〈G pesimìstičina; ž. pesimìstičina, s. pesimìstičino〉 koji pripada pesimistici; ant. optimističin

im. m. 〈G pesimìzma〉 sklonost mračnom, turobnom raspoloženju, predviđanje lošega završetka u bilo kojoj situaciji; ant. optimizam

im. ž. 〈G pȇsti, L pésti, I pȇšću/pȇsti; mn. N pȇsti, G péstī, DLI péstima〉 poet. dlan s prstima u stisnutome položaju

im. m. 〈G pesticída; mn. N pesticídi, G pesticídā〉 kem. kemijsko sredstvo za uništavanje štetnika, bolesti i korova u poljoprivredi

zb. im. s. 〈G pȇšća〉 anat. male koščice šake smještene po četiri u dvama redovima

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje s 5, za jedan veći od broja četiri i za jedan manji od broja šest ♦ ni ~ ni šest bez okolišanja (razmišljanja); za ~ izvrsno, odlično

im. ž. 〈G pétē, D pȇti, A pȇtu; mn. N pȇte, G pétā〉 1. anat. stražnji dio stopala 2. pren. dio obuće ili čarape u koji se smješta stražnji dio stopala 3. razg. v. potpetica ♦ Ahilova ~ ranjivo mjesto, slaba strana; biti za petama komu slijediti koga, pratiti koga; dati petama vjetra pobjeći velikom brzinom; gori pod petama (nogama) komu u velikoj je opasnosti tko; lizati pete (tabane) komu ulizivati se komu, pretjerivati u poniznosti prema komu

im. m. 〈G pétka〉 peti dan u tjednu, dan između četvrtka i subote ◇ Veliki ~ rel. petak uoči Uskrsa ♦ crni ~ dan u kojemu se događaju ružne stvari, dan ispunjen nezgodama; 〈i〉 svetkom i petkom, usp. svetak; u rijetke petke veoma rijetko

im. ž. 〈G pètēljkē, DL pètēljci; mn. N pètēljke, G pèteljākā/pètēljkā/pètēljkī〉 bot. tanki kratki produžetak grane iz kojega raste list, cvijet ili plod

im. m. 〈G petérca; mn. N petérci, G pètērācā〉 1. knjiž. stih od pet slogova 2. sp. najstroža kazna u vaterpolu, udarac koji se izvodi s udaljenosti od pet metara od gola