ȁntifrīz | im. m. 〈G ȁntifrīza; mn. N ȁntifrīzi, G ȁntifrīzā〉 tekućina niska ledišta, upotrebljava se u uređajima koji rade na niskim temperaturama i protiv zamrzavanja motora zimi |
àntika | im. ž. 〈G àntikē, DL àntici〉 pov. 1. razdoblje od 8. st. pr. Kr. do raspada Zapadnoga Rimskog Carstva krajem 5. st. 2. sve kulture istoimenoga razdoblja koje su bile pod grčkim i rimskim utjecajem i koje su temelj tzv. zapadne civilizacije 3. svijet stare Grčke i staroga Rima |
antiklinála | im. ž. 〈G antiklinálē; mn. N antiklinále, G antiklinálā〉 geol. ispupčeni dio valovito nabranih slojeva Zemljine kore; ant. sinklinala |
ȁntiklinālnī | prid. 〈G ȁntiklinālnōg(a); ž. ȁntiklinālnā, s. ȁntiklinālnō〉 koji se odnosi na antiklinale; ant. sinklinalni |
àntiknī | prid. 〈G àntiknōg(a); ž. àntiknā, s. àntiknō〉 v. starinski |
antikvarìjāt | im. m. 〈G antikvarijáta; mn. N antikvarijáti, G antikvarijátā〉 1. knjižara koja trguje starim knjigama, zemljovidima i časopisima 2. prodavaonica stvari koje zbog svoje starine imaju određenu vrijednost |
antilòpa | im. ž. 〈G antilòpē; mn. N antilòpe, G antilópā〉 zool. dvopapkar preživač iz porodice šupljorožaca vitkih nogu i trajnih, velikih rogova koji živi u ravnicama Afrike, Sjeverne i Južne Amerike te srednje Azije |
antipàtičan | prid. 〈G antipàtična; odr. antipàtičnī, G antipàtičnōg(a); ž. antipàtična, s. antipàtično; komp. antipatìčnijī〉 koji izaziva odbojnost, koji se ne sviđa, koji nije privlačan [~ mladić; antipatična djevojka; antipatično društvo]; ant. simpatičan |
antipàtija | im. ž. 〈G antipàtijē〉 osjećaj odbojnosti prema kojoj osobi ili pojavi, području i sl.; ant. simpatija |
ȁntiratnī | prid. 〈G ȁntiratnōg(a); ž. ȁntiratnā, s. ȁntiratnō〉 v. proturatni |
antisemitìzam | im. m. 〈G antisemitìzma〉 pol. neprijateljski odnos i mržnja prema Židovima oblikovana u političko i ideološko stajalište i pokret |
antisèmītskī | prid. 〈G antisèmītskōg(a); ž. antisèmītskā, s. antisèmītskō〉 koji se odnosi na antisemitizam [~ plakat] |
antitàlent | im. m. 〈G antitàlenta; mn. N antitàlenti, G antitàlenātā〉 1. iznimna, izrazita nesposobnost za što [~ za glazbu; ~ za pjesništvo] 2. pren. osoba koja je izrazito nesposobna za što [On je ~ za jezike.]; ant. talent |
antivírusnī | prid. 〈G antivírusnōg(a); ž. antivírusnā, s. antivírusnō〉 1. koji suzbija viruse ili se odnosi na suzbijanje virusa [~ lijek] 2. inform. koji se odnosi na uklanjanje računalnih virusa [~ program] |
antològičār | im. m. 〈G antològičāra, V antològičāru/antològičāre; mn. N antològičāri, G antològičārā〉 sastavljač, priređivač antologije |
antològičārev | prid. 〈G antològičāreva; ž. antològičāreva, s. antològičārevo〉 koji pripada antologičaru; sin. antologičarov |
antològičārka | im. ž. 〈G antològičārkē, DL antològičārki; mn. N antològičārke, G antològičārkā/antològičārkī〉 sastavljačica, priređivačica antologije |
antològičārov | prid. 〈G antològičārova; ž. antològičārova, s. antològičārovo〉 usp. antologičarev |
antològija | im. ž. 〈G antològijē; mn. N antològije, G antològījā〉 knjiž. zbirka odabranih književnih tekstova jednoga pisca ili skupine pisaca [~ europske kratke priče; ~ ljubavne poezije] |
antològījskī | prid. 〈G antològījskōg(a); ž. antològījskā, s. antològījskō〉 1. koji se odnosi na antologiju 2. pren. iznimno vrijedan, vrijedan da se stavi u antologiju |
antònīm | im. m. 〈G antoníma; mn. N antoními, G antonímā〉 jez. riječ koja ima suprotno značenje od koje druge riječi; sin. (suprotnica) |
ȁntracēn | im. m. 〈G ȁntracēna〉 kem. bijela čvrsta kristalna tvar, aromatski ugljikovodik, služi za proizvodnju bojila |
antràcīt | im. m. 〈G antracíta〉 geol., kem. ugljen najbolje kakvoće koji izgara sporo i oslobađa mnogo topline, sadržava više od 90 % ugljika i visoke je kalorijske vrijednosti |
antropòlog | im. m. 〈G antropòloga, V antropòlože; mn. N antropòlozi, G antropòlōgā〉 stručnjak koji se bavi antropologijom |
antropològija | im. ž. 〈G antropològijē〉 opća znanost o čovjeku, ljudskim rasama, evoluciji i ponašanju |
antropòloginja | im. ž. 〈G antropòloginjē; mn. N antropòloginje, G antropòlogīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi antropologijom |
antropòloškī | prid. 〈G antropòloškōg(a); ž. antropòloškā, s. antropòloškō〉 koji se odnosi na antropologe i antropologiju |
antropòmorfan | prid. 〈G antropòmorfna; odr. antropòmorfnī, G antropòmorfnōg(a); ž. antropòmorfna, s. antropòmorfno〉 v. čovjekolik |
antropomorfìzam | im. m. 〈G antropomorfìzma〉 pripisivanje ili prikazivanje ljudskih osobina, postupaka, misli itd. drugim bićima, pojavama i stvarima |
ȁorist | im. m. 〈G ȁorista〉 gram. prošlo svršeno glagolsko vrijeme |
ȁoristnī | prid. 〈G ȁoristnōg(a); ž. ȁoristnā, s. ȁoristnō〉 koji se odnosi na aorist [~ nastavak] |
àorta | im. ž. 〈G àortē; mn. N àorte, G àorātā/àōrtā/àortī〉 anat. glavna i najveća arterija u tijelu koja izlazi iz lijeve srčane klijetke |
apàrāt | im. m. 〈G aparáta; mn. N aparáti, G aparátā〉 tehn. manji uređaj s pomoću kojega se obavlja kakav jednostavniji posao [telefonski ~; ~ za gašenje požara; ~ za brijanje] |
àparthējd | im. m. 〈G àparthējda〉 pol. režim provođenja rasističke politike kakav je nekad vladao u Južnoafričkoj Republici |
apàrtmān | im. m. 〈G apartmána; mn. N apartmáni, G apartmánā〉 1. manji stan, obično za odmor [~ na moru] 2. manji hotelski stan, prostor koji se sastoji od soba i nusprostorija s kuhinjom |
apàtičan | prid. 〈G apàtična; odr. apàtičnī, G apàtičnōg(a); ž. apàtična, s. apàtično; komp. apatìčnijī〉 v. bezvoljan |
apàtija | im. ž. 〈G apàtijē〉 v. bezvoljnost |
apcìha | usk. oponaša kihanje |
àpel | im. m. 〈G àpela; mn. N àpeli, G ȁpēlā〉 poziv, molba ili zahtjev upućen komu da sudjeluje u čemu ili da učini što [~ za sudjelovanje u uređenju okoliša] |
ȁpelatīv | im. m. 〈G ȁpelatīva; mn. N ȁpelatīvi, G ȁpelatīvā〉 jez. opća imenica |
apelírati | gl. dvov. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. apèlīrām, 3. l. mn. apelírajū, imp. apèlīrāj, aor. apelírah, imperf. apèlīrāh, prid. r. apelírao〉 obratiti se / obraćati se komu da bi što učinio [~ na čiju savjest] |
aperìtīv | im. m. 〈G aperitíva; mn. N aperitívi, G aperitívā〉 alkoholni napitak koji se pije prije jela |
apètīt | im. 〈G apetíta〉 želja za uzimanjem hrane [nemati ~]; sin. tek |
aplaudírati | gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. aplaùdīrām, 3. l. mn. aplaudírajū, imp. aplaùdīrāj, aor. aplaudírah, imperf. aplaùdīrāh, prid. r. aplaudírao〉 v. pljeskati |
aplàuz | im. m. 〈G aplàuza〉 v. pljesak |
aplikáta | im. ž. 〈G aplikátē〉 mat. treća koordinata u koordinatnome sustavu u prostoru |
apolìtičan | prid. 〈G apolìtična; odr. apolìtičnī, G apolìtičnōg(a); ž. apolìtična, s. apolìtično〉 1. kojega ne zanima politika [apolitična mladež] 2. u koji nije uključeno zanimanje za politiku [apolitično ponašanje] |
apolìtičnōst | im. ž. 〈G apolìtičnosti, I apolìtičnošću/apolìtičnosti〉 osobina onoga koji je apolitičan ili svojstvo onoga što je apolitično |