im. m. 〈G grȍbāra, V grȍbāru/grȍbāre; mn. N grȍbāri, G grȍbārā〉 osoba čiji je posao kopanje, otvaranje i zatvaranje grobova, sahranjivanje mrtvaca i čuvanje groblja

prid. 〈G grȍbāreva; ž. grȍbāreva, s. grȍbārevo〉 koji pripada grobaru; sin. grobarov

prid. 〈G grȍbārova; ž. grȍbārova, s. grȍbārovo〉 usp. grobarev

im. s. 〈G grȏblja; mn. N grȏblja, G grȏbljā〉 uređeni prostor na kojemu se nalaze grobovi [gradsko ~] ♦ proći 〈pokraj (pored) koga, pokraj (pored) čega〉 kao pored (pokraj) turskoga groblja ne obratiti pozornost na koga, na što, proći pokraj koga, pokraj čega kao da ga nema

prid. 〈G grȍbnōg(a); ž. grȍbnā, s. grȍbnō〉 1. koji se odnosi na grob [~ kamen] 2. koji je kao u grobu [grobna tišina]

im. ž. 〈G grȍbnicē; mn. N grȍbnice, G grȍbnīcā〉 zidana jama, obično veći grob za više mrtvaca [obiteljska ~]

im. m. 〈G grȍfa; mn. N grȍfovi, G grȍfōvā〉 1. 〈jd.〉 najviši plemićki naslov 2. osoba s istoimenim naslovom

im. ž. 〈G grȍficē; mn. N grȍfice, G grȍfīcā〉 1. žena koja ima naslov grofa 2. grofova žena

prid. 〈G grȍfičina; ž. grȍfičina, s. grȍfičino〉 koji pripada grofici

im. ž. 〈G grofòvijē; mn. N grofòvije, G grofòvījā〉 1. područje kojim upravlja grof 2. upravno-teritorijalna jedinica u nekim zemljama

prid. 〈G grȍfovskōg(a); ž. grȍfovskā, s. grȍfovskō〉 koji se odnosi na grofove

im. m. 〈G grȍhota; mn. N grȍhoti, G grȍhōtā〉 veoma glasan smijeh

prid. 〈G grȍhōtna; odr. grȍhōtnī, G grȍhōtnōg(a); ž. grȍhōtna, s. grȍhōtno〉 koji je veoma glasan (o smijehu)

im. m. 〈G gròma; mn. N gròmovi, G grȍmōvā〉 naglo širenje zraka zagrijanoga munjom praćeno bljeskom, praskom i tutnjavom ♦ kao ~ 1. odličan, jak, brz, žestok 2. odlično, jako, brzo, žestoko; kao ~ iz vedra neba iznenada, potpuno (sasvim) neočekivano; kao gromom ošinut (udaren, pogođen i sl.) [stajati itd.] zaprepašten, neugodno iznenađen, izvan sebe [stajati itd.]

im. ž. 〈G gròmačē; mn. N gròmače, G grȍmāčā〉 ograda od nabacanoga kamenja podignuta u kršu između manjih komada obradive zemlje

im. ž. 〈G gromádē; mn. N gromáde, G gromádā〉 ono što je veoma veliko i što se teško može pomaknuti, premjestiti

prid. 〈G gròmka; odr. grȍmkī, G grȍmkōg(a); ž. gròmka, s. grȍmko; odr. gròmkijī〉 koji je iznimno jak i glasan [~ glas]

im. m. 〈G grȍmobrāna; mn. N grȍmobrāni, G grȍmobrānā〉 tehn. naprava za zaštitu od udara groma; sin. munjovod zast.

prid. 〈G gromòglasna; odr. gromòglasnī, G gromòglasnōg(a); ž. gromòglasna, s. gromòglasno; komp. gromoglàsnijī〉 koji je veoma glasan, koji je glasan poput groma [~ govor]

im. m. 〈G gròmōvnīka, V gròmōvnīče; mn. N gròmōvnīci, G gròmōvnīkā〉 mit. onaj koji vlada gromovima, koji šalje gromove

im. m. 〈G gròša; mn. N gròševi/gròši, G grȍšēvā/gróšā〉 hist. sitan novac

im. ž. 〈G gròteskē, DL gròteski/gròtesci; mn. N gròteske, G gròtesākā/grȍtēskā/gròteskī〉 1. umj. prikaz osobe, predmeta ili situacije u komičnome, izobličenome, neprirodnome ili fantastičnome obliku 2. knjiž. a. 〈jd.〉 kratka prozna ili dramska književna vrsta koja obuhvaća djela u kojima se o čemu progovara duhovito i s oštrom poentom b. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti

im. ž. 〈G grózē; mn. N gróze, G grózā〉 osjećaj velike nelagode i straha; sin. jeza, strava, užas

prid. 〈G grȏzna; odr. grȏznī, G grȏznōg(a); ž. grȏzna, s. grȏzno; komp. gròznijī〉 1. koji izaziva veliku nelagodu i strah [~ prizor] 2. koji izaziva zgražanje i zaprepaštenost [~ postupak; grozno ponašanje]; sin. strahovit, strašan pren.; sin. jeziv, stravičan, užasan

im. m. 〈G gròzda; mn. N gròzdovi, G grȍzdōvā〉 1. bot. cvat vinove loze koji se sastoji od sitnih plodova, bobica na peteljci 2. pren. nakupina čega u obliku istoimena ploda

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. grȏzīm se, 3. l. mn. grȏzē se, imp. grózi se, aor. grózih se, imperf. grȏžāh se, prid. r. grózio se〉 1. ispunjati se nelagodom i stravom 2. strašiti koga riječima ili postupcima, izricati prijetnje [~ osvetom; ~ otkazom; ~ šibom]; sin. prijetiti

im. ž. 〈G gròznicē〉 v. vrućica ◇ barska ~ med. zaraza plazmodijem u tropskim i močvarnim područjima koju ubodom prenosi komarac; sin. malarija med.; putna ~ uzbuđenje prije putovanja; zlatna ~ pov. razdoblje u kojemu su na sjevernoameričkom kontinentu velike mase ljudi kretale u traženje zlatne rude

prid. 〈G gròzničava; odr. gròzničavī, G gròzničavōg(a); ž. gròzničava, s. gròzničavo; komp. grozničàvijī〉 1. koji ima groznicu 2. pren. koji je uznemiren, nestrpljiv kao u groznici

pril. 〈komp. gròznijē〉 1. tako da izaziva grozu [~ izgledati] 2. tako da izaziva zgražanje i zaprepaštenost [~ postupiti; ~ se ponašati]; sin. strahovito, strašno; sin. jezivo, stravično, užasno

im. ž. 〈G grozòtē; mn. N grozòte, G grozótā〉 1. svojstvo onoga što je grozno [~ prizora] 2. ono što je grozno [To je ~!]; sin. strahota; ant. divota, krasota

prid. 〈G gròžđanōg(a); ž. gròžđanā, s. gròžđanō〉 koji se odnosi na grožđe [~ šećer]

zb. im. s. 〈G grȍžđa〉 bot. plod vinove loze, sočne bobice koje rastu na peteljci [bijelo ~; crno ~; slatko ~] ♦ u nebranu (neobranu) grožđu [biti, naći se] u neprilici, u nezgodnu (tešku) položaju [biti, naći se]

prid. 〈G grúba; odr. grȗbī, G grȗbōg(a); ž. grúba, s. grȗbo; komp. grȕbljī〉 1. koji nema blage i brižne osjećaje; ant. nježan 2. koji je sklon tučnjavi i nasilju; sin. nasilan, ( rabijatan) 3. koji ima udubine, neravnine i ispupčenja [gruba koža; gruba površina]; sin. hrapav; ant. gladak 4. koji je težak i neugodan [~ dodir]; ant. blag, nježan

im. m. 〈G grubijána, V grȕbijāne; mn. N grubijáni, G grubijánā〉 osoba koja se grubo ponaša

im. ž. 〈G grubìjānkē, DL grubìjānki; mn. N grubìjānke, G grubìjānkā/grubìjānkī〉 žena koja se grubo ponaša

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. grúbīm, 3. l. mn. grúbē, imp. grúbi, aor. grúbjeh, imperf. grúbljāh, prid. r. m. grúbio, ž. grúbjela, s. grúbjelo, mn. grúbjeli〉 postajati grubim

pril. 〈komp. grȕbljē〉 1. s mnogo udubina, neravnina i ispupčenja [~ obraditi] 2. bez blagih i brižnih osjećaja [~ pogledati]; ant. nježno 3. teško i neugodno [~ dodirnuti]; ant. blago, nježno 4. tako da odražava čiju sklonost tučnjavi i nasilju [~ se ponašati]; sin. nasilno, ( rabijatno)

im. ž. 〈G grúbosti, I grúbošću/grúbosti〉 1. osobina onoga koji nema blage i brižne osjećaje; ant. nježnost 2. osobina onoga koji je sklon tučnjavi i nasilničkomu ponašanju; sin. nasilnost, rabijatnost 3. svojstvo onoga što ima udubine, neravnine i ispupčenja [~ površine]; sin. hrapavost; ant. glatkoća 4. svojstvo onoga što je teško i neugodno [~ dodira]; ant. blagost, nježnost

im. ž. 〈G grȕdē; mn. N grȕde, G grȗdā〉 tvar u obliku kugle [~ snijega; ~ zemlje] ◇ rodna ~ rodni kraj ili zavičaj [čeznuti za rodnom grudom]

im. s. 〈G grȕdānja〉 gađanje grudama snijega

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. grȕdām se, 3. l. mn. grȕdajū se, imp. grȕdāj se, aor. grȕdah se, imperf. grȕdāh se, prid. r. grȕdao se〉 gađati se grudama snijega

im. pl. t. ž. 〈G grúdī〉 v. prsa

im. ž. 〈G grȕdicē; mn. N grȕdice, G grȕdīcā〉 um. mala gruda

prid. 〈G grȕdičasta; odr. grȕdičastī, G grȕdičastōg(a); ž. grȕdičasta, s. grȕdičasto〉 koji je pun grudica

im. m. 〈G grȗdnjāka; mn. N grȗdnjāci, G grȗdnjākā〉 žensko donje rublje koje prekriva grudi

im. m. 〈G grȕdobrāna; mn. N grȕdobrāni, G grȕdobrānā〉 vojn. nasip iznad rova ili pješčani zaklon koji štiti vojnika od izravnih hitaca; sin. prsobran

im. m. 〈G grȕmena; mn. N grȕmenovi/grȕmeni, G grȕmenōvā/grȕmēnā〉 komadić ili grudica čvrste tvari [~ soli; ~ zlata]

zb. im. s. 〈G grùmēnja〉 skup grumena