im. m. 〈G posjètitelja; mn. N posjètitelji, G posjètitēljā〉 osoba koja posjećuje koga ili što

im. ž. 〈G posjetitèljicē; mn. N posjetitèljice, G posjetitèljīcā〉 žena koja posjećuje koga ili što

prid. 〈G posjetitèljičina; ž. posjetitèljičina, s. posjetitèljičino〉 koji pripada posjetiteljici

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsjetīm, 3. l. mn. pòsjetē, imp. pòsjeti, aor. pòsjetih, prid. r. pòsjetio, prid. t. pòsjećen〉 1. doći komu u posjet [~ bolesnoga prijatelja] 2. otići na određeno mjesto [~ izložbu; ~ kazalište]; sin. obići; vidski paranjak: posjećivati

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. pòskāčē, 3. l. mn. pòskāčū, aor. 3. l. jd. poskáka, prid. r. poskákao〉 skočiti redom, jedan za drugim ili svi odjednom

im. s. 〈G poskakívānja〉 skakanje uvis više puta zaredom

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. poskàkujēm, 3. l. mn. poskàkujū, imp. poskàkūj, aor. poskakívah, imperf. poskàkīvāh, prid. r. poskakívao〉 skakati uvis više puta zaredom [~ od veselja]

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pòskliznēm se, 3. l. mn. pòskliznū se, imp. pòsklizni se, aor. pòskliznuh se, prid. r. pòskliznuo se〉 izgubiti ravnotežu na skliskoj, glatkoj podlozi [~ na ledu]

im. ž. 〈G pòskočicē; mn. N pòskočice, G pòskočīcā〉 folk. pjesma koja se pjeva uz narodne plesove, kolo i drmeš

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòskočīm, 3. l. mn. pòskočē, imp. poskòči, aor. poskòčih, prid. r. poskòčio〉 malo ili naglo skočiti uvis [~ od straha]

im. m. 〈G pòskoka; mn. N pòskoci, G pȍskōkā〉 zool. najotrovnija i najopasnija europska ljutica smećkaste, sive ili žute boje s izlomljenom tamnom prugom na leđima, uspravnom zjenicom i s kratkim mesnatim rogom na njušci

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòskūpīm, 3. l. mn. pòskūpē, imp. poskúpi, aor. poskúpih, prid. r. poskúpio, prid. t. pòskūpljen〉 učiniti skupim ili skupljim [Trgovci su poskupili kruh.]; vidski parnjak: poskupljivati

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. pòskūpī, 3. l. mn. pòskūpē, aor. 3. l. jd. pȍskūpje, prid. r. m. poskúpio, ž. poskúpjela, s. poskúpjelo, mn. poskúpjeli〉 postati skupim ili skupljim [Poskupjela je struja.]; vidski parnjak: poskupljivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. poskùpljujēm, 3. l. mn. poskùpljujū, imp. poskùpljūj, aor. poskupljívah, imperf. poskùpljīvāh, prid. r. poskupljívao, prid. t. poskùpljīvān〉 činiti skupim ili skupljim [Trgovci poskupljuju kruh.]; vidski parnjak: poskupiti

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. poskùpljujē, 3. l. mn. poskùpljujū, aor. 3. l. jd. poskupljíva, imperf. 3. l. jd. poskùpljīvāše, prid. r. poskupljívao〉 postajati skupim ili skupljim [Poskupljuje struja.]; vidski parnjak: poskupjeti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòslāžēm, 3. l. mn. pòslāžū, imp. posláži, aor. poslágah, prid. r. poslágao, prid. t. pòslāgān〉 staviti na mjesto, složiti po kakvu smislu i redu [~ cigle; ~ knjige]; sin. posložiti

im. ž. 〈G poslànicē; mn. N poslànice, G poslànīcā〉 žena koja zastupa svoju zemlju u stranim državama

im. ž. 〈G pòslanicē; mn. N pòslanice, G pòslanīcā〉 1. službena poruka koju vladar upućuje narodu ili crkveni poglavar vjernicima 2. 〈mn.〉 rel. apostolska pisma upućivana prvim kršćanskim zajednicama i uvrštena u Novi zavjet; sin. (epistola) 3. knjiž. a. 〈jd.〉 pjesnička ili prozna književna vrsta oblikom i sadržajem utemeljena na pismu upućenomu stvarnom ili fiktivnom primatelju b. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti; sin. (epistola)

prid. 〈G poslàničina; ž. poslàničina, s. poslàničino〉 koji pripada poslanici, ženi koja zastupa svoju zemlju u stranim državama

prid. 〈G poslànīčkōg(a); ž. poslànīčkā, s. poslànīčkō〉 koji se odnosi na poslanike

im. m. 〈G poslaníka, V pȍslanīče; mn. N poslaníci, G poslaníkā〉 osoba koja zastupa svoju zemlju u stranim državama

im. s. 〈G poslànstva; mn. N poslànstva, G pòslānstāvā/pòslānstvā〉 diplomatsko predstavništvo jedne države u drugoj ili u međunarodnoj organizaciji

im. s. 〈G poslánja; mn. N poslánja, G poslánjā〉 posebna životna ili povijesna zadaća, ono što se osjeća kao poziv sudbine [Božje ~; ~ Crkve]

im. ž. 〈G pòslasticē; mn. N pòslastice, G pòslastīcā〉 iznimno ukusno jelo; sin. (delikatesa)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòšaljēm, 3. l. mn. pòšaljū, imp. pošàlji, aor. pòslah, prid. r. pòslao, prid. t. pȍslān〉 1. uputiti što na čiju adresu [~ pismo; ~ poštom] 2. uputiti koga na određeno mjesto, uputiti koga kamo s kakvim zadatkom [~ dijete po kruh; ~ učenike kući]

pril. u vrijeme koje slijedi nakon čega [Nemam vremena, dođi ~.]; sin. (kasnije)

prij. 〈G〉 označuje da što slijedi za čim [živjeti ~ rata; stići ~ ručka]; sin. nakon; ant. prije

im. s. 〈skl. i neskl.; G poslijepódnēva; mn. N poslijepódnēva, G poslijepódnēvā〉 1. dio dana od podneva do večeri [Radimo od poslijepodneva do večeri.]; sin. popodne; ant. dopodne, prijepodne 2. 〈u pril. funkciji〉 u vrijeme od podneva do večeri [Učit ću ~.]; sin. popodne; ant. dopodne, prijepodne

prid. 〈G poslijepódnēvnōg(a); ž. poslijepódnēvnā, s. poslijepódnēvnō〉 koji se odnosi na poslijepodne [poslijepodnevna predstava; ~ sastanak]; sin. popodnevni; ant. prijepodnevni

prid. 〈G poslijèratnōg(a); ž. poslijèratnā, s. poslijèratnō〉 koji se odnosi na vrijeme poslije rata [poslijeratna obnova zemlje]; sin. poratni; ant. predratni, prijeratni 

im. m. 〈G poslodávca, V pȍslodāvče; mn. N poslodávci, G poslòdāvācā〉 osoba koja daje zaposlenje, radno mjesto

prid. 〈G poslodàvāčkōg(a); ž. poslodàvāčkā, s. poslodàvāčkō〉 koji se odnosi na poslodavce [poslodavačke udruge]

prid. 〈G poslodávčeva; ž. poslodávčeva, s. poslodávčevo〉 koji pripada poslodavcu

im. ž. 〈G poslòdāvkē, DL poslòdāvki; mn. N poslòdāvke, G poslòdāvkā/poslòdāvkī〉 žena koja daje zaposlenje, radno mjesto

im. m. 〈G posloprímca, V pȍsloprīmče; mn. N poslòprīmācā〉 osoba koja preuzima kakav posao

prid. 〈G posloprímčeva; ž. posloprímčeva, s. posloprímčevo〉 koji pripada posloprimcu

im. ž. 〈G poslòprīmkē, DL poslòprīmki; mn. N poslòprīmke, G poslòprīmkā/poslòprīmkī〉 žena koja preuzima kakav posao

prid. 〈G pòslōvna; odr. pòslōvnī, G pòslōvnōg(a); ž. pòslōvna, s. pòslōvno〉 koji se bavi poslovima, koji zna voditi poslove, koji poduzima poslove [~ čovjek; poslovna žena]

im. s. 〈G pòslovānja〉 vođenje posla

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòslujēm, 3. l. mn. pòslujū, imp. pòslūj, aor. poslòvah, imperf. pòslovāh, prid. r. poslòvao〉 voditi posao [~ s gubitcima]

im. ž. 〈G pòslovicē; mn. N pòslovice, G pòslovīcā〉 rečenica ili ustaljena veza riječi u kojoj je sažeto životno iskustvo ili mudrost [narodna ~]; sin. izreka

prid. 〈G pòslovičnōg(a); ž. pòslovičnā, s. pòslovičnō〉 1. koji se odnosi na poslovice 2. pren. koji je svima poznat

prid. 〈G pòslōvnōg(a); ž. pòslōvnā, s. pòslōvnō〉 koji se odnosi na posao [poslovna zgrada; ~ sastanak]

im. ž. 〈G poslóvnicē; mn. N poslóvnice, G poslóvnīcā〉 1. niža ustrojstvena jedinica kakva poduzeća ili tvrtke podređena središnjici 2. posebna poslovna prostorija

im. m. 〈G poslòvođē, V pȍslovođo; mn. m. ž. N poslòvođe, G poslòvōđā〉 osoba koja izravno upravlja poslovima, koja vodi, organizira poslove u proizvodnji, radionici ili prodavaonici [taj ~; ti poslovođe; te poslovođe]

im. ž. 〈G poslòvotkinjē; mn. N poslòvotkinje, G poslòvotkīnjā〉 žena koja izravno upravlja poslovima, koja vodi, organizira poslove u proizvodnji, radionici ili prodavaonici

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsložīm, 3. l. mn. pòsložē, imp. poslòži, aor. poslòžih, prid. r. poslòžio, prid. t. pòsložen〉 staviti na mjesto, složiti po kakvu smislu i redu [~ cigle; ~ knjige]; sin. poslagati

im. m. 〈G pȍslūha〉 osobina onoga koji je poslušan; sin. poslušnost; ant. neposluh, neposlušnost