prid. 〈G pȍslūšna; odr. pȍslūšnī, G pȍslūšnōg(a); ž. pȍslūšna, s. pȍslūšno; komp. poslùšnijī〉 1. koji koga sluša, koji se ponaša prema čijim savjetima [poslušno dijete] 2. koji odražava da tko koga sluša, koji poštuje čiju vlast ili volju [poslušno ponašanje]; ant. neposlušan

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòslušām, 3. l. mn. pòslušajū, imp. pòslušāj, aor. pòslušah, prid. r. pòslušao, prid. t. pòslušān〉 1. slušajući pokušati razabrati zvukove [~ glazbu; ~ buku na ulici] 2. učiniti ono što je tko tražio, ispuniti tuđu naredbu, želju ili molbu [~ roditelje; ~ savjet]

im. ž. 〈G poslúšnosti, I poslúšnošću/poslúšnosti〉 usp. posluh ♦ odbiti (otkazati) ~ ne htjeti što poslušati, ne složiti se s čim

im. m. 〈G poslùžitelja; mn. N poslùžitelji, G poslùžitēljā〉 1. osoba koja koga ili što poslužuje 2. osoba koja služi jelo za stolom 3. osoba koja je pomoćnik svećeniku u vođenju bogoslužja 4. v. poslužnik

im. ž. 〈G poslužitèljicē; mn. N poslužitèljice, G poslužitèljīcā〉 1. žena koja koga ili što poslužuje 2. žena koja služi jelo za stolom

prid. 〈G poslužitèljičina; ž. poslužitèljičina, s. poslužitèljičino〉 koji pripada poslužiteljici

gl. svrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòslūžīm, 3. l. mn. pòslūžē, imp. poslúži, aor. poslúžih, prid. r. poslúžio, prid. t. pòslūžen〉 1. 〈prijel.〉 ponuditi ili donijeti jelo pred koga [~ goste kolačima]; sin. (servirati) 2. 〈neprijel.〉 biti koristan, dobro doći za što • poslúžiti se 〈povr.〉 1. uzeti ponuđeno jelo i piće [~ se juhom] 2. upotrijebiti što u određenu svrhu [~ se nožem i vilicom]; vidski paranjak: posluživati

im. s. 〈G poslužívānja〉 1. donošenje jela ili pića pred koga; sin. služenje 2. uzimanje ponuđenoga jela i pića

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. poslùžujēm, 3. l. mn. poslùžujū, imp. poslùžūj, aor. poslužívah, imperf. poslùžīvāh, prid. r. poslužívao, prid. t. poslùžīvān〉 donositi jelo ili piće pred koga [~ goste kolačima]; sin. (servirati), služiti • poslužívati se 〈povr.〉 uzimati ponuđeno jelo i piće [~ se juhom]; vidski paranjak: poslužiti

im. m. 〈G pòslužnīka; mn. N pòslužnīci, G pòslužnīkā〉 inform. glavno računalo u mreži koje šalje potrebne podatke ili programe ostalim računalima koja su na njega priključena; sin. (poslužitelj, server)

im. ž. 〈G pòsljedicē; mn. N pòsljedice, G pòsljedīcā〉 ono što nužno slijedi, nastaje iz čega, što je prouzročeno čime; ant. uzrok

prid. 〈G pòsljedičnōg(a); ž. pòsljedičnā, s. pòsljedičnō〉 1. koji se odnosi na posljedicu; ant. uzročni 2. kojim se izriče posljedica [posljedična rečenica]

prid. 〈G pòsljednjēg(a); ž. pòsljednjā, s. pòsljednjē〉 koji je na kraju niza ili reda [Tko je ~?; ~ u vrsti]; sin. zadnji; ant. prvi

prid. 〈G pòsmrtnōg(a); ž. pòsmrtnā, s. pòsmrtnō〉 1. koji se zbiva ili objavljuje nakon čije smrti [posmrtno izdanje] 2. koji ostaje nakon čije smrti [~ ostatci] 3. koji se odnosi na razdoblje nakon smrti [posmrtna pripomoć]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsolīm, 3. l. mn. pòsolē, imp. posòli, aor. posòlih, prid. r. posòlio, prid. t. pòsoljen〉 1. staviti sol u što [~ juhu] 2. posuti što solju [~ kolnike]

prid. 〈G pȍspāna; odr. pȍspānī, G pȍspānōg(a); ž. pȍspāna, s. pȍspāno; komp. pospànijī〉 1. kojemu se spava, koji osjeća potrebu za spavanjem, koji želi ići spavati ili koji se nije sasvim probudio [pospano dijete]; sin. snen 2. pren. a. koji navodi, potiče na spavanje [pospano vrijeme] b. koji je spor, bez živosti [pospani grad; pospana ulica]

im. m. 〈G pospánca, V pȍspānče; mn. N pospánci, G pòspānācā〉 osoba koja rado i mnogo spava

prid. 〈G pospánčeva; ž. pospánčeva, s. pospánčevo〉 koji pripada pospancu

im. ž. 〈G pòspānkē, DL pòspānki; mn. N pòspānke, G pòspānkā/pòspānkī〉 žena koja rado i mnogo spava

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòspješīm, 3. l. mn. pòspješē, imp. pòspješi, aor. pòspješih, prid. r. pòspješio, prid. t. pòspješen〉 1. v. ubrzati 2. v. poboljšati

im. s. 〈G pospješívānja〉 1. v. ubrzavanje 2. v. poboljšavanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pospjèšujēm, 3. l. mn. pospjèšujū, imp. pospjèšūj, aor. pospješívah, imperf. pospjèšīvāh, prid. r. pospješívao, prid. t. pospjèšīvān〉 1. v. ubrzavati 2. v. poboljšavati

prid. 〈G pòsprdna; odr. pòsprdnī, G pòsprdnōg(a); ž. pòsprdna, s. pòsprdno; komp. pospr̀dnijī〉 koji pokazuje, sadržava ili izražava porugu [~ osmijeh; posprdna riječ]; sin. podrugljiv

im. ž. 〈G pòsprdnosti, I pòsprdnošću/pòsprdnosti〉 svojstvo onoga što pokazuje, sadržava ili izražava porugu; sin. podrugljivost

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsprēmām, 3. l. mn. posprémajū, imp. pòsprēmāj, aor. posprémah, imperf. pòsprēmāh, prid. r. posprémao, prid. t. pòsprēmān〉 dovoditi što u red, čistiti i uređivati što [~ kuću; ~ svoje stvari]; sin. spremati; vidski parnjak: pospremiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsprēmīm, 3. l. mn. pòsprēmē, imp. posprémi, aor. posprémih, prid. r. posprémio, prid. t. pòsprēmljen〉 dovesti što u red, očistiti i urediti što [~ kuću; ~ svoje stvari]; sin. spremiti; vidski parnjak: pospremati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsrāmīm, 3. l. mn. pòsrāmē, imp. posrámi, aor. posrámih, prid. r. posrámio, prid. t. pòsrāmljen〉 pobuditi u koga osjećaj srama zbog kakva neprimjerena postupka, učiniti da se počne sramiti; sin. postiditi, zastiditi • posrámiti se 〈povr.〉 osjetiti sram zbog kakva neprimjerena postupka, početi se sramiti; sin. postidjeti se, zastidjeti se

prid. 〈G posrebrèna; odr. pòsrebrenī, G pòsrebrenōg(a); ž. posrebrèna, s. posrebrèno〉 prevučen slojem srebra

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsrebrīm, 3. l. mn. pòsrebrē, imp. posrèbri, aor. posrèbrih, prid. r. posrèbrio, prid. t. pòsrebren〉 prevući što tankim slojem srebra [~ prsten]; vidski parnjak: posrebrivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. posrèbrujēm, 3. l. mn. posrèbrujū, imp. posrèbrūj, aor. posrebrívah, imperf. posrèbrīvāh, prid. r. posrebrívao, prid. t. posrèbrīvān〉 prevlačiti što tankim slojem srebra [~ prsten]; vidski parnjak: posrebriti

gl. svrš. povr. 〈prez. 3. l. jd. pòsrećī se, 3. l. mn. pòsrećē se, aor. 3. l. jd. pȍsrećī se, prid. r. pòsrećio se〉 ispasti dobro, krenuti željenim tijekom [Treći put mi se posrećilo!]

prij. 〈G〉 označuje da se tko ili što nalazi po sredini čega [potok ~ doline]

prid. 〈G pòsredna; odr. pòsrednī, G pòsrednōg(a); ž. pòsredna, s. pòsredno〉 koji se ostvaruje s pomoću posrednika [~ dogovor]; sin. (indirektan), neizravan; ant. (direktan), izravan, neposredan

im. ž. 〈G pòsrednicē; mn. N pòsrednice, G pòsrednīcā〉 žena koja pomaže da dođe do kakva dogovora ili rezultata; sin. (agentica)

prid. 〈G pòsredničina; ž. pòsredničina, s. pòsredničino〉 koji pripada posrednici; sin. (agentičin)

prid. 〈G pòsredničkōg(a); ž. pòsredničkā, s. pòsredničkō〉 koji se odnosi na posrednike [~ jezici; ~ poduzeće]

im. m. 〈G pòsrednīka, V pòsrednīče; mn. N pòsrednīci, G pòsrednīkā〉 osoba koja pomaže da dođe do kakva dogovora ili rezultata; sin. (agent)

pril. putem posrednika [~ se dogovoriti]; sin. (indirektno), neizravno; ant. (direktno), izravno, neposredno

im. s. 〈G pòsredovānja〉 pomaganje da dođe do kakva dogovora ili rezultata, bavljenje posredničkim poslom

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsredujēm, 3. l. mn. pòsredujū, imp. pòsredūj, aor. pòsredovah, imperf. pòsredovāh, prid. r. pòsredovao〉 pomagati da dođe do kakva dogovora ili rezultata, baviti se posredničkim poslom [~ u dogovorima o cijeni]

pril. u središtu zbivanja, zanimanja [Što je ~?]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsr̄nēm, 3. l. mn. pòsr̄nū, imp. posŕni, aor. posŕnuh, prid. r. posŕnuo〉 1. spotaknuti se i izgubiti ravnotežu 2. pren. a. izgubiti duhovnu snagu i samopouzdanje b. napraviti pogrešan korak, pogrešku koja ostavlja loše posljedice [~ u poslu]; vidski paranjak: posrtati

im. s. 〈G pòsrtānja〉 1. spoticanje i gubljenje ravnoteže 2. pren. a. gubljenje duhovne snage i samopouzdanja b. pravljenje pogrešnih koraka, pogrešaka koje ostavljaju loše posljedice

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòsrćēm, 3. l. mn. pòsrćū, imp. pòsrći, aor. pòsrtah, imperf. pòsrtāh, prid. r. pòsrtao〉 1. spoticati se i gubiti ravnotežu 2. pren. a. gubiti duhovnu snagu i samopouzdanje b. praviti pogrešne korake, pogreške koje ostavljaju loše posljedice [~ u poslu]; vidski paranjak: posrnuti

im. m. 〈G pȍsta, L pòstu; mn. N pȍstovi, G pȍstōvā〉 1. rel. povremeno suzdržavanje od hrane, pića ili drugih tjelesnih užitaka 2. pren. vrijeme kad se posti

im. ž. 〈G pȍstajē; mn. N pȍstaje, G pȍstājā〉 1. uređeno mjesto na kojemu se kratko zadržavaju prijevozna sredstva kako bi se što obavilo, iskrcali ili primili putnici i sl. [autobusna ~; tramvajska ~]; sin. (stajalište) 2. mjesto na kojemu se što obavlja [benzinska ~; policijska ~]; sin. (stanica) ◇ radijska ~ 1. ustanova iz koje se emitira radijski program [Radiopostaja Sljeme]; sin. (radiopostaja, radiostanica) 2. zgrada u kojoj se nalazi istoimena ustanova; sin. (radiopostaja, radiostanica)

im. s. 〈G pòstajānja〉 1. početak bivanja čega 2. bivanje drukčijim, trpljenje određenih promjena

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòstajēm, 3. l. mn. pòstajū, imp. pòstāj, aor. pòstajah, imperf. pòstajāh, prid. r. pòstajao〉 1. počinjati biti čime [~ predsjednikom] 2. iz jednoga oblika ili stanja dolaziti u drugi oblik ili stanje [Od gusjenice postaje leptir.] 3. dobivati novu ulogu, funkciju i sl. [Postaješ otac na proljeće.]; vidski paranjak: postati