prid. 〈G pȍtencijālnōg(a); ž. pȍtencijālnā, s. pȍtencijālnō〉 1. koji se odnosi na potenciju i potencijal 2. v. moguć

im. m. 〈G pȍtenciometra, I pȍtenciometrom; mn. N pȍtenciometri, G pȍtenciometārā〉 tehn. električni uređaj kojim se mjere električna struja, napon i otpor

im. s. 〈G potencírānja; mn. N potencírānja, G potencírānjā〉 1. činjenje koga ili čega većim ili jačim 2. mat. operacija ponovljenoga množenja istoga broja samim sobom; ant. korjenovanje

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potèncīrām, 3. l. mn. potencírajū, imp. potèncīrāj, aor. potencírah, imperf. potèncīrāh, prid. r. potencírao, prid. t. potèncīrān〉 1. učiniti/činiti koga ili što većim ili jačim [~ problem] 2. mat. izvesti/izvoditi operaciju potenciranja; ant. korjenovati

im. ž. 〈G poteškòćē; mn. N poteškòće, G poteškóćā〉 ono što ometa ili onemogućuje obavljanje kakva posla [~ u učenju]; sin. prepreka pren., smetnja, ( teškoća), zapreka pren.

im. m. 〈G pȍtēza; mn. N pȍtēzi, G pȍtēzā〉 1. crta povučena na kakvoj površini 2. šh. pokret figure ♦ biti na potezu biti na redu i učiniti što; povući pogrešan (krivi) ~ pogrešno postupiti, donijeti neispravnu (krivu) odluku; povući pravi ~ ispravno postupiti, donijeti ispravnu (pravu) odluku

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtēžēm, 3. l. mn. pòtēžū, imp. potéži, aor. potézah, imperf. pòtēzāh, prid. r. potézao, prid. t. pòtēzān〉 1. 〈prijel.〉 a. snažno povlačiti uhvativši što za kraj [~ uže] b. ostavljati trag u jednome potezu [~ crtu]; sin. povlačiti, vući c. vukući vaditi što odakle [~ mač iz korica] d. pren., razg. iznositi što u javnost, svraćati pozornost na što [~ pitanje] 2. 〈neprijel.〉 pren., razg. obavljati velike i teške poslove; vidski paranjak: potegnuti

im. m. 〈G pòthodnīka; mn. N pòthodnīci, G pòthodnīkā〉 prolaz za pješake ispod razine ulice ili pruge

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòthrānīm, 3. l. mn. pòthrānē, imp. pothráni, aor. pothránih, prid. r. pothránio, prid. t. pòthrānjen〉 iscrpiti koga nedovoljno ga hraneći; vidski parnjak: pothranjivati

prid. 〈G pòthrānjena; odr. pòthrānjenī, G pòthrānjenōg(a); ž. pòthrānjena, s. pòthrānjeno〉 koji u organizmu nema dovoljno hranjivih tvari za normalan razvoj [pothranjeno dijete]; sin. neuhranjen; ant. uhranjen

im. ž. 〈G pòthrānjenosti, I pòthrānjenošću/pòthrānjenosti〉 osobina onoga koji je pothranjen; sin. neuhranjenost; ant. uhranjenost

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pothrànjujēm, 3. l. mn. pothrànjujū, imp. pothrànjūj, aor. pothranjívah, imperf. pothrànjīvāh, prid. r. pothranjívao, prid. t. pothrànjīvān〉 iscrpljivati koga nedovoljno ga hraneći; vidski parnjak: pothraniti

im. m. 〈G pȍthvāta; mn. N pȍthvāti, G pȍthvātā〉 hrabro i važno djelo, veliki posao koji je tko napravio; sin. (poduhvat, podvig)

im. m. 〈G pȍticāja; mn. N pȍticāji, G pȍticājā〉 ono što potiče, pobuđuje na koju djelatnost ili postupak, pokretačka sila i razlog kakva djelovanja [duhovni ~; radni ~]; sin. (impuls, motiv, motivacija)

prid. 〈G pȍticājna; odr. pȍticājnī, G pȍticājnōg(a); ž. pȍticājna, s. pȍticājno; komp. poticàjnijī〉 koji potiče na što, koji utječe na kakvo djelovanje [poticajna novčana sredstva]

im. s. 〈G pòticānja〉 1. davanje poticaja komu; sin. motiviranje, ohrabrivanje; ant. obeshrabrivanje 2. izazivanje kakva stanja ili raspoloženja u kome; sin. pobuđivanje 3. činjenje da se što odvija bolje, učinkovitije; sin. (stimuliranje) 4. davanje poticaja čemu; sin. motiviranje, pokretanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtičēm, 3. l. mn. pòtičū, imp. pòtiči, aor. pòticah, imperf. pòticāh, prid. r. pòticao, prid. t. pòticān〉 1. davati poticaj komu [~ na pisanje]; sin. (motivirati) 2. davati poticaj čemu [~ izdavanje dječjih knjiga; ~ nove ideje]; sin. pokretati 3. činiti da se što odvija bolje, učinkovitije [~ cirkulaciju; ~ proizvodnju]; sin. (stimulirati) 4. izazivati u kome kakvo stanje ili raspoloženje [~ bijes u kome; ~ zanimanje za koga ili što; ~ ljubav; ~ pozornost]; sin. pobuđivati 5. činiti da bolje gori (o vatri); vidski paranjak: potaknuti

im. m. → zatiljak

im. m. 〈G pòtīska; mn. N pòtīsci, G pòtisākā〉 fiz. sila koja potiče gibanje i koja djeluje odozdo naviše

im. s. 〈G potiskívānja〉 1. tjeranje koga na povlačenje, prisiljavanje koga da se makne 2. svladavanje s naporom, zadržavanje u sebi (o osjećajima)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potìskujēm, 3. l. mn. potìskujū, imp. potìskūj, aor. potiskívah, imperf. potìskīvāh, prid. r. potiskívao, prid. t. potìskīvān〉 1. tjerati koga na povlačenje, prisiljavati koga da se makne [~ neprijatelja] 2. svladavati s naporom, zadržavati u sebi (o osjećajima) [~ ljutnju; ~ želju za osvetom]; vidski paranjak: potisnuti

prid. 〈G pòtisnōg(a); ž. pòtisnā, s. pòtisnō〉 koji se odnosi na potisak

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtisnēm, 3. l. mn. pòtisnū, imp. pòtisni, aor. pòtisnuh, prid. r. pòtisnuo, prid. t. pòtisnūt〉 1. natjerati koga na povlačenje, prisiliti koga da se makne [~ neprijatelja] 2. s naporom svladati jake osjećaje, zadržati ih u sebi [~ ljutnju; ~ želju za osvetom]; vidski paranjak: potiskivati

prid. 〈G pòtīštena; odr. pòtīštenī, G pòtīštenōg(a); ž. pòtīštena, s. pòtīšteno; komp. potištènijī〉 1. koji je loše raspoložen, tužan ili sjetan 2. koji odražava da je tko loše raspoložen, tužan ili sjetan [~ pogled; potišteno lice]

im. ž. 〈G pòtīštenosti, I pòtīštenošću/pòtīštenosti〉 osobina onoga koji je potišten ili svojstvo onoga što je potišteno

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtječēm, 3. l. mn. pòtječū, aor. pòtjecah, imperf. pòtjecāh, prid. r. pòtjecao〉 imati podrijetlo u kome ili čemu [~ iz glazbene obitelji; ~ iz engleskoga jezika]

im. ž. 〈G pȍtjerē; mn. N pȍtjere, G pȍtjērā〉 1. hvatanje bjegunca; sin. hajka 2. pren. osobe koje sudjeluju u hvatanju bjegunca

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtjerām, 3. l. mn. pòtjerajū, imp. pòtjerāj, aor. pòtjerah, prid. r. pòtjerao, prid. t. pòtjerān〉 1. tjerajući pokrenuti, izazvati da se tko ili što pomakne [~ konja; ~ kola] 2. tjerajući udaljiti koga od sebe [~ psa]

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkāpām, 3. l. mn. potkápajū, imp. pòtkāpāj, aor. potkápah, imperf. pòtkāpāh, prid. r. potkápao, prid. t. pòtkāpān〉 1. kopajući praviti rupu ili prolaz ispod čega [~ zid] 2. pren. potajice rušiti temelje čega [~ vlast]; sin. potkopavati; vidski paranjak: potkopati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkīvām, 3. l. mn. potkívajū, imp. pòtkīvāj, aor. potkívah, imperf. pòtkīvāh, prid. r. potkívao, prid. t. pòtkīvān〉 postavljati potkovu na kopito životinje [~ konja]; vidski parnjak: potkovati

im. ž. 〈G pȍtkoljenicē; mn. N pȍtkoljenice, G pȍtkoljenīcā〉 anat. dio noge između koljena i gležnja

im. m. 〈G potkontìnenta; mn. N potkontìnenti, G potkontìnenātā〉 zem. veliki dio kontinenta s posebnim zemljopisno-društvenim obilježjima [Indijski ~]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potkòpām, 3. l. mn. potkòpajū, imp. potkòpāj, aor. potkòpah, prid. r. potkòpao, prid. t. pȍtkopān〉 1. kopajući napraviti rupu ili prolaz ispod čega [~ zid] 2. pren. potajice srušiti temelje čega [~ vlast]; Vidski parnjaci: potkapati, potkopavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potkòpāvām, 3. l. mn. potkopávajū, imp. potkòpāvāj, aor. potkopávah, imperf. potkòpāvāh, prid. r. potkopávao, prid. t. potkòpāvān〉 usp. potkapati

im. m. 〈G pòtkornjāka; mn. N pòtkornjāci, G pòtkornjākā〉 zool. kornjaš koji živi u drvetu bušeći hodnike pod korom

im. ž. 〈G potkòšuljē; mn. N potkòšulje, G potkòšūljā〉 donje rublje koje se nosi na golome gornjem dijelu tijela, ispod druge odjeće, a navlači se preko ruku i glave; sin. majica razg.

im. ž. 〈G pȍtkovē; mn. N pȍtkove, G pȍtkōvā〉 željezni okov svijen u obliku slova U, stavlja se na kopita jahaćih i zaprežnih životinja

prid. 〈G pȍtkovasta; odr. pȍtkovastī, G pȍtkovastōg(a); ž. pȍtkovasta, s. pȍtkovasto〉 koji je nalik potkovi, koji je u obliku potkove

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkujēm, 3. l. mn. pòtkujū, imp. pòtkūj, aor. potkòvah, prid. r. potkòvao, prid. t. pȍtkovān〉 staviti potkovu na kopito životinje [~ konja]; vidski parnjak: potkivati

prid. 〈G pòtkožnōg(a); ž. pòtkožnā, s. pòtkožnō〉 1. koji je ispod kože [~ čir] 2. koji se ubrizgava pod kožu [potkožna injekcija]

prij. 〈G〉 označuje da se što zbiva pod kraj, pri kraju čega [procvasti ~ proljeća; zahladnjeti ~ dana]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkrešēm, 3. l. mn. pòtkrešū, imp. pòtkreši, aor. pòtkresah, prid. r. pòtkresao, prid. t. pȍtkresān〉 krešući što skratiti ili odrezati ono što je nepotrebno [~ suhu granu]; vidski parnjak: potkresavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potkrèsāvām, 3. l. mn. potkresávajū, imp. potkrèsāvāj, aor. potkresávah, imperf. potkrèsāvāh, prid. r. potkresávao, prid. t. potkrèsāvān〉 krešući što skraćivati ili rezati ono što je nepotrebno [~ suhe grane]; vidski parnjak: potkresati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkrijēpīm, 3. l. mn. pòtkrijēpē, imp. potkrijépi, aor. potkrijépih, prid. r. potkrijépio, prid. t. pòtkrijēpljen〉 učiniti što uvjerljivijim, potvrditi istinitost čega kakvim dokazom [~ tvrdnju dokazima]; vidski parnjak: potkrepljivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. potkrèpljujēm, 3. l. mn. potkrèpljujū, imp. potkrèpljūj, aor. potkrepljívah, imperf. potkrèpljīvāh, prid. r. potkrepljívao, prid. t. potkrèpljīvān〉 činiti što uvjerljivijim, potvrđivati istinitost čega kakvim dokazom [~ tvrdnju dokazima]; vidski parnjak: potkrijepiti

im. s. 〈G pòtkrōvlja; mn. N pòtkrōvlja, G pòtkrōvljā〉 prostor ispod krova kuće

prid. 〈G pòtkrōvnōg(a); ž. pòtkrōvnā, s. pòtkrōvnō〉 koji je ispod krova [~ prostor; ~ stan; potkrovna greda]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòtkūpīm, 3. l. mn. pòtkūpē, imp. potkúpi, aor. potkúpih, prid. r. potkúpio, prid. t. pòtkūpljen〉 dati komu mito [~ službenike]; sin. (korumpirati), podmititi, potplatiti; vidski parnjak: potkupljivati