prid. → aktualan

im. ž. 〈G akumulácijē; mn. N akumulácije, G akumulácījā〉 1. v. gomilanje 2. geol. nagomilavanje ili taloženje gradiva razorenoga erozijom ili abrazijom

prid. 〈G akumulácijskōg(a); ž. akumulácijskā, s. akumulácijskō〉 1. koji se odnosi na akumulaciju 2. koji je nastao akumulacijom [akumulacijsko jezero]

im. m. 〈G akumùlātora, I akumùlātorom; mn. N akumùlātori, G akumùlātōrā〉 tehn. uređaj za skupljanje i pohranjivanje električne energije [automobilski ~] ♦ napuniti akumulatore (baterije), usp. baterija

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. akumùlīrām, 3. l. mn. akumulírajū, imp. akumùlīrāj, aor. akumulírah, imperf. akumùlīrāh, prid. r. akumulírao, prid. t. akumùlīrān〉 1. v. gomilati 2. v. nagomilavati 3. v. nagomilati • akumulírati se 〈povr.〉 1. v. gomilati se pod gomilati 2. v. nagomilati se pod nagomilati 3. v. nagomilavati se pod nagomilavati

prid. 〈G akùstična; odr. akùstičnī, G akùstičnōg(a); ž. akùstična, s. akùstično; komp. akustìčnijī〉 koji odzvanja, koji ima dobru zvučnost [akustična dvorana]

prid. 〈G akùstičkōg(a); ž. akùstičkā, s. akùstičkō〉 koji se odnosi na akustiku [akustička svojstva glasova]; sin. zvukovni

im. ž. 〈G akùstičnosti, I akùstičnošću/akùstičnosti〉 svojstvo onoga što je akustično; sin. (akustika)

im. ž. 〈G akùstikē, DL akùstici〉 1. fiz. grana fizike koja proučava zvuk i zvučne pojave 2. v. akustičnost

im. m. 〈G ȁkuzatīva〉 gram. četvrti padež u sklonidbi, odgovara na pitanje koga?, što?

im. ž. 〈G akvakultúrē〉 v. marikultura

im. m. 〈G akvàrela; mn. N akvàreli, G akvàrēlā〉 lik. 1. 〈jd.〉 vodena boja 2. 〈jd.〉 slikarska tehnika u kojoj se boje otapaju vodom 3. slika izrađena istoimenom tehnikom

im. m. 〈G àkvārija; mn. N àkvāriji, G àkvārījā〉 posuda ili bazen prozirnih stijenka ispunjeni vodom u kojima se čuvaju i uzgajaju ribe, vodozemci i vodene biljke

prid. 〈G àkvārijskōg(a); ž. àkvārijskā, s. àkvārijskō〉 koji se odnosi na akvarij [akvarijska voda; akvarijske ribice; ~ pribor]

im. m. 〈G akvèdukta; mn. N akvèdukti, G akvèdukātā/akvèdūktā〉 grad. 1. hist. antički vodovod koji ima vodovodne cijevi iznad zemlje 2. most u koji je ugrađena vodovodna cijev

im. m. 〈G akvizitéra, V ȁkvizitēru; mn. N akvizitéri, G akvizitérā〉 osoba koja obavlja terensku prodaju ili prikuplja pretplatu, pretplatnike ili oglase

im. ž. 〈G akvizìtērkē, DL akvizìtērki; mn. N akvizìtērke, G akvizìtērkā/akvizìtērkī〉 žena koja obavlja terensku prodaju ili prikuplja pretplatu, pretplatnike ili oglase

prid. 〈G akvizìtērskōg(a); ž. akvizìtērskā, s. akvizìtērskō〉 koji se odnosi na akvizitere [akviziterska prodaja]

im. m. 〈G àlarma; mn. N àlarmi, G ȁlārmā〉 1. znak za uzbunu u slučaju kakve opasnosti, požara, poplave, vojnoga napada i sl. [svjetlosni ~; zvučni ~] 2. v. uzbuna 3. v. alarmni uređaj pod uređaj

prid. 〈G alarmàntna; odr. alarmàntnī, G alarmàntnōg(a); ž. alarmàntna, s. alarmàntno; komp. alarmàntnijī〉 koji prouzročuje uzbunu i uznemirenost [alarmantne glasine]

prid. 〈G àlarmnōg(a); ž. àlarmnā, s. àlarmnō〉 koji se odnosi na alarm [~ uređaj]

im. m. 〈G aláta; mn. N aláti, G alátā〉 oruđe ili pribor koji služi za izvođenje radnih postupaka ili obradbu gradiva ili predmeta [bravarski ~; kovački ~; stolarski~] ◇ programski ~ inform. program s pomoću kojega računalni korisnici određene operacije mogu obavljati jednostavnije nego primjenom naredaba operativnoga sustava [programski ~ za jezičnu provjeru]

prid. 〈G àlātnōg(a); ž. àlātnā, s. àlātnō〉 koji se odnosi na alat [alatna vrpca]

prid. 〈G àlbānskōg(a); ž. àlbānskā, s. àlbānskō〉 1. koji se odnosi na Albance i Albaniju 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. a. službeni jezik u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji te narodni jezik Albanaca b. grana indoeuropske jezične porodice koja obuhvaća samo istoimeni jezik

im. m. 〈G albinìzma〉 med. potpuni nedostatak pigmenta u koži, kosi, noktima i šarenici oka

im. m. 〈G albúma; mn. N albúmi, G albúmā〉 1. knjiga namijenjena umetanju i čuvanju zbirke onoga što se skuplja [fotografski ~; ~ za značke; ~ za poštanske marke] 2. zbirka glazbenih djela na nosaču zvuka, glazbeno izdanje koje se sastoji od više skladba

prid. 〈G alegòrična; odr. alegòričnī, G alegòričnōg(a); ž. alegòrična, s. alegòrično〉 koji izražava alegoriju, koji simbolizira kakvu pojavu ili misao [~ motiv]

im. ž. 〈G alegòrijē; mn. N alegòrije, G alegòrījā〉 1. knjiž. stilska figura u kojoj se pojmovi, ideje ili radnje prikazuju s pomoću likova i slika prenesena značenja 2. lik. predmet, lik ili skupina likova na slici, crtežu itd. koji simboliziraju kakvu pojavu ili misao

prid. 〈G alegòrījskōg(a); ž. alegòrījskā, s. alegòrījskō〉 koji se odnosi na alegoriju [~ prikaz]

im. ž. 〈G aléjē; mn. N aléje, G aléjā〉 ulica ili cesta s drvoredom

im. m. 〈G ȁlergēna; mn. N ȁlergēni, G ȁlergēnā〉 med. tvar koja u tijelu izaziva alergijske reakcije

prid. 〈G alèrgična; odr. alèrgičnī, G alèrgičnōg(a); ž. alèrgična, s. alèrgično; komp. alergìčnijī〉 1. koji ima alergiju [~ na prašinu] 2. pren., razg. koji ne podnosi koga ili što [On je ~ na takvo ponašanje.]

im. ž. 〈G alèrgijē; mn. N alèrgije, G alèrgījā〉 med. osjetljivost organizma na strane tvari [~ na pelud; ~ na penicilin]

prid. 〈G alèrgījskōg(a); ž. alèrgījskā, s. alèrgījskō〉 koji se odnosi na alergiju [alergijska reakcija; alergijska upala]

im. m. 〈G alfàbeta; mn. N alfàbeti, G alfàbētā〉 jez. 1. ustaljeni redoslijed slova u grčkome i hebrejskome pismu 2. grčko i hebrejsko pismo

prid. 〈G alfàbetnōg(a); ž. alfàbetnā, s. alfàbetnō〉 koji se odnosi na alfabet

im. ž. 〈G ȃlgē, DL ȃlgi; mn. N ȃlge, G ȃlgā/ȃlgī〉 biol. 1. 〈mn.〉 podcarstvo protista čije se tijelo sastoji od jedne stanice koja obavlja sve funkcije, imaju sposobnost fotosinteze i žive u vodenome ili vlažnome okružju 2. pripadnik istoimenoga podcarstva [crvena ~; smeđa ~; zelena ~]

im. ž. 〈G algàšicē; mn. N algàšice, G algàšīcā〉 biol. 1. 〈mn.〉 skupina nižih gljiva čije hife nemaju poprečne stijenke, a stanična im je stijenka od hitina ili celuloze 2. pripadnik istoimene skupine

prid. 〈G àlgebarskōg(a); ž. àlgebarskā, s. àlgebarskō〉 koji se odnosi na algebru [~ broj; algebarska jednadžba]

im. ž. 〈G àlgebrē〉 mat. grana matematike koja proučava operacije s brojevima i njihova poopćenja

im. m. 〈G algorìtma; mn. N algorìtmi, G algorìtāmā〉 1. inform. postupak, odnosno niz koraka koji dovode do rješenja zadanoga problema; sin. postupnik 2. mat. točan propis o izvođenju matematičkih operacija zadanim redoslijedom radi rješavanja određenoga problema [Euklidov ~]

prid. 〈G algorìtamskōg(a); ž. algorìtamskā, s. algorìtamskō〉 koji se odnosi na algoritam

vez. u nezavisnosloženoj suprotnoj rečenici kojom se izriče izrazita suprotnost povezuje: a. surečenice od kojih druga izriče iznevjereno očekivanje ili neostvarenu posljedicu [Dobro je trčao, ~ nije uspio pobijediti.]; sin. no b. surečenice čije radnje nisu povezane odnosom iznevjerenoga očekivanja ili neostvarene posljedice [Djevojčice su došle na vrijeme, ~ dječaci su malo zakasnili.]; sin. dočim zast., dok, no

im. m. 〈G àlībija; mn. N àlībiji, G àlībījā〉 1. prav. sredstvo obrane kojim se dokazuje da je osumnjičeni u vrijeme kad je počinjeno kazneno djelo bio na drugome mjestu 2. pren., razg. dobar izgovor [naći ~ za nedolazak]

im. m. 〈G alìgātora, I alìgātorom; mn. N alìgātori, G alìgātōrā〉 zool. 1. 〈mn.〉 porodica slatkovodnih životinja iz reda krokodila, crne boje, široke glave te snažno oklopljenih leđa, kad su im usta zatvorena, vide se samo zubi gornje čeljusti 2. pripadnik istoimene skupine [američki ~; kineski ~]

im. ž. 〈G alijànsē; mn. N alijànse, G alijánsā〉 v. savez

im. ž. 〈G alimentácijē〉 novac koji nakon rastave braka jedan roditelj daje za uzdržavanje djeteta ili bivšega bračnog druga

im. ž. 〈G aliterácijē; mn. N aliterácije, G aliterácījā〉 knjiž. glasovna figura u kojoj se ponavljaju isti suglasnici ili suglasničke skupine u stihu ili prozi