im. ž. 〈G àlkē, DL àlci/àlki; mn. N àlke, G álkā/àlkī〉 uzak predmet kružnoga oblika kroz koji se što provlači, kojim se što uokviruje ili spaja [~ na bačvi]; sin. kolut, obruč, prsten ◇ Sinjska ~ folk. tradicionalno viteško natjecanje u kojemu konjanici u trku kopljem gađaju kovinski obruč

im. m. 〈G alkána; mn. N alkáni, G alkánā〉 kem. zasićeni ugljikovodik koji pripada skupini spojeva opće formule CnH2n+2

im. m. 〈G alkára, V ȁlkāru/ȁlkāre; mn. N alkári, G alkárā〉 konjanik koji sudjeluje u Sinjskoj alci

prid. 〈G alkáreva; ž. alkáreva, s. alkárevo〉 koji pripada alkaru; sin. alkarov

prid. 〈G alkárova; ž. alkárova, s. alkárovo〉 usp. alkarev

prid. 〈G àlkārskōg(a); ž. àlkārskā, s. àlkārskō〉 koji se odnosi na alkare i alku [~ vojvoda; alkarsko natjecanje]

im. m. 〈G alkémičāra, V alkémičāru/alkémičāre; mn. N alkémičāri, G alkémičārā〉 osoba koja se bavi alkemijom

prid. 〈G alkémičāreva; ž. alkémičāreva, s. alkémičārevo〉 koji pripada alkemičaru; sin. alkemičarov

im. ž. 〈G alkémičārkē, DL alkémičārki; mn. N alkémičārke, G alkémičārkā/alkémičārkī〉 žena koja se bavi alkemijom

prid. 〈G alkémičārova; ž. alkémičārova, s. alkémičārovo〉 usp. alkemičarev

im. ž. 〈G alkémijē〉 tajno srednjovjekovno umijeće zasnovano na kemijskim postupcima s pomoću kojega se nastojalo neplemenite kovine pretvoriti u zlato, pronaći kamen mudraca i eliksir mladosti

prid. 〈G alkémījskōg(a); ž. alkémījskā, s. alkémījskō〉 koji se odnosi na alkemiju

im. m. 〈G alkéna; mn. N alkéni, G alkénā〉 kem. nezasićeni ugljikovodik s dvostrukom vezom koji pripada skupini spojeva opće formule CnH2n

im. m. 〈G alkína; mn. N alkíni, G alkínā〉 kem. nezasićeni ugljikovodik s trostrukom vezom koji pripada skupini spojeva opće formule CnH2n-2

im. m. 〈G ȁlkohōla; mn. N ȁlkohōli, G ȁlkohōlā〉 1. kem. organski spoj koji sadržava hidroksilnu skupinu vezanu za ugljik ◇ etilni/obični ~ alkohol jaka mirisa i okusa, bezbojna i zapaljiva tekućina koja se dobiva od škroba ili šećera vrenjem s pomoću kvasca te sintezom, u većim količinama djeluje opojno na čovjeka; sin. etanol, špirit razg.; metilni ~ najjednostavniji alkohol, bezbojna otrovna tekućina koja se upotrebljava u kemijskoj industriji; sin. metanol 2. 〈jd.〉 razg. v. alkoholno piće pod piće

im. m. 〈G alkohòličāra, V alkohòličāru/alkohòličāre; mn. N alkohòličāri, G alkohòličārā〉 osoba koja pretjerano uživa u alkoholnim pićima, ovisnik o alkoholnim pićima; ant. antialkoholičar

prid. 〈G alkohòličāreva; ž. alkohòličāreva, s. alkohòličārevo〉 koji pripada alkoholičaru; sin. alkoholičarov; ant. antialkoholičarev, antialkoholičarov

im. ž. 〈G alkohòličārkē, DL alkohòličārki; mn. N alkohòličārke, G alkohòličārkā/alkohòličārkī〉 žena koja pretjerano uživa u alkoholnim pićima, ovisnica o alkoholnim pićima; ant. antialkoholičarka

prid. 〈G alkohòličārova; ž. alkohòličārova, s. alkohòličārovo〉 usp. alkoholičarev

im. m. 〈G alkoholìzma〉 med. ovisnost o alkoholnim pićima

prid. 〈G ȁlkohōlnōg(a); ž. ȁlkohōlnā, s. ȁlkohōlnō〉 1. koji se odnosi na alkohol [alkoholne pare] 2. koji sadržava alkohol [alkoholno piće]; ant. bezalkoholni

im. m. 〈G ȁlkoholometra, I ȁlkoholometrom; mn. N ȁlkoholometri, G ȁlkoholometārā〉 tehn. uređaj s pomoću kojega se mjeri koncentracija alkohola u organizmu

im. m. 〈G àlmanaha; mn. N àlmanasi, G àlmanāhā〉 prigodna publikacija, obično godišnjak ili zbornik, s prilozima više autora i različitim sadržajima

im. m. 〈G ȁlotropa; mn. N ȁlotropi, G ȁlotrōpā〉 kem. drukčiji strukturni oblik kemijskoga elementa

im. ž. 〈G alotròpijē〉 kem. pojavljivanje istoga kemijskog elementa u više oblika zbog različitoga broja atoma u molekuli ili različite kristalne strukture

prid. 〈G ȁlotropnōg(a); ž. ȁlotropnā, s. ȁlotropnō〉 kem. koji se odnosi na alotrope

im. m. 〈G alpìnista, V alpìnistu; mn. N alpìnisti, G alpìnīstā〉 osoba koja se bavi alpinizmom

im. ž. 〈G alpìnisticē; mn. N alpìnistice, G alpìnistīcā〉 žena koja se bavi alpinizmom

prid. 〈G alpìnističina; ž. alpìnističina, s. alpìnističino〉 koji pripada alpinistici

prid. 〈G alpinìstičkōg(a); ž. alpinìstičkā, s. alpinìstičkō〉 koji se odnosi na alpiniste i alpinizam [alpinistička oprema]

im. m. 〈G alpinìzma〉 sp. sportska disciplina uspinjanja na visoke planine i strme stijene uz posebnu opremu

im. m. 〈G ȁlta, A ȁlt, L àltu/ȁltu; mn. N ȁltovi, G ȁltōvā〉 glazb. 1. 〈jd.〉 najniži ženski glas 2. pren. žena istoimenoga glasa

im. ž. 〈G alterácijē; mn. N alterácije, G alterácījā〉 1. v. izmjena 2. geol. raspadanje stijena djelovanjem prirodnih procesa 3. glazb. postupak povisivanja ili snizivanja pojedinoga tona unutar glazbene ljestvice

im. ž. 〈G alternácijē; mn. N alternácije, G alternácījā〉 1. izmjenjivanje, smjenjivanje ili izmjenično ponavljanje dvaju stanja 2. kaz. naizmjenična gluma dvaju glumaca u istoj ulozi 3. jez. pravilna zamjena jednoga glasa drugim [fonološki uvjetovana ~; morfološki uvjetovana ~]

im. ž. 〈G alternatívē; mn. N alternatíve, G alternatívā〉 druga mogućnost

prid. 〈G ȁlternatīvna; odr. ȁlternatīvnī, G ȁlternatīvnōg(a); ž. ȁlternatīvna, s. ȁlternatīvno〉 koji se odnosi na drugu mogućnost [alternativna cesta; alternativni udžbenik]

im. m. 〈G altrùista; mn. N altruìsti, G altrùīstā〉 osoba koja djeluje za tuđe dobro i u tuđu korist; ant. egoist

im. ž. 〈G altrùisticē; mn. N altrùistice, G altrùistīcā〉 žena koja djeluje za tuđe dobro i u tuđu korist; ant. egoistica

prid. 〈G altruìstična; odr. altruìstičnī, G altruìstičnōg(a); ž. altruìstična, s. altruìstično〉 koji djeluje za tuđe dobro i tuđu korist; ant. egoističan

prid. 〈G altrùističina; ž. altrùističina, s. altrùističino〉 koji pripada altruistici; ant. egoističin

pril. tako da pokazuje da tko djeluje za tuđe dobro i tuđu korist; ant. egoistično

im. m. 〈G altruìzma〉 djelovanje za tuđe dobro i tuđu korist; ant. egoizam

im. m. 〈G alùmīnija〉 kem. kemijski element (Al), u prirodi se pojavljuje samo u spojevima, srebrnobijela laka kovina, nakon kisika i silicija najprošireniji element u Zemljinoj kori

prid. 〈G alùmīnijeva; ž. alùmīnijeva, s. alùmīnijevo〉 kem. 1. koji pripada aluminiju [~ atom] 2. koji sadržava aluminij [~ oksid]

prid. 〈G alùmīnijskōg(a); ž. alùmīnijskā, s. alùmīnijskō〉 koji se odnosi na aluminij, koji je od aluminija [aluminijsko posuđe; aluminijska folija]

im. m. 〈G àlūvija〉 geol. 1. nanos koji je nanijela rijeka; sin. naplavina 2. najmlađe geološko razdoblje, dio kvartara koje traje posljednjih 10 000 godina; sin. holocen

prid. 〈G ȁluvijālnōg(a); ž. ȁluvijālnā, s. ȁluvijālnō〉 koji se odnosi na aluvij [aluvijalno tlo]

im. ž. 〈G alvèolē; mn. N alvèole, G alvèōlā〉 anat. 1. mjehurić koji omogućuje izmjenu plinova u plućima 2. koštana čašica u koju je usađen zub 3. pravilna skupina žljezdanih stanica u obliku kugle ili polukugle