im. ž. 〈G pòmīrnicē; mn. N pòmīrnice, G pòmīrnīcā〉 ona koja djeluje tako da miri, koja donosi pomirenje

im. ž. 〈G pȍmīsli, I pȍmīšlju/pȍmīsli; mn. N pȍmīsli, G pȍmīslī〉 trenutačna misao o kome ili čemu [~ na igru; ~ na majku]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmislīm, 3. l. mn. pòmislē, imp. pòmisli, aor. pòmislih, prid. r. pòmislio〉 predočiti u mislima ili prizvati u sjećanju [~ na izlazak; ~ na prijatelje]; vidski parnjak: pomišljati

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmīšljām, 3. l. mn. pomíšljajū, imp. pòmīšljāj, aor. pomíšljah, imperf. pòmīšljāh, prid. r. pomíšljao〉 predočivati u mislima ili prizivati u sjećanju [~ na izlazak; ~ na prijatelje]; vidski parnjak: pomisliti

im. m. 〈G pòmlatka; mn. N pòmladci, G pòmladākā〉 1. netom izrasla mladica ili mladunčad [šumski ~] 2. mlađi članovi kakve skupine ili organizacije [~ stranke; znanstveni ~]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmlādīm, 3. l. mn. pòmlādē, imp. pomládi, aor. pomládih, prid. r. pomládio, prid. t. pòmlāđen〉 1. učiniti da tko ili što izgleda mlađe [Nova će je frizura pomladiti.] 2. dovesti u što mlađe ljude [~ momčad] • pomláditi se 〈povr.〉 1. postati mlađim [Stanovništvo se pomladilo.] 2. činiti se mlađim, izgledati mlađe [Pomladio se od odmora.]; vidski paranjak: pomlađivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomlàđujēm, 3. l. mn. pomlàđujū, imp. pomlàđūj, aor. pomlađívah, imperf. pomlàđīvāh, prid. r. pomlađívao, prid. t. pomlàđīvān〉 1. činiti da tko ili što izgleda mlađe [Nova je frizura pomlađuje.] 2. dovoditi u što mlađe ljude [~ momčad] • pomlađívati se 〈povr.〉 1. postajati mlađim [Stanovništvo se pomlađuje.] 2. činiti se mlađim, izgledati mlađe [Pomlađuje se od odmora.]; vidski paranjak: pomladiti

pril. 〈komp. pòmnijē〉 s posebnom pažnjom i brigom

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmnožīm, 3. l. mn. pòmnožē, imp. pomnòži, aor. pomnòžih, prid. r. pomnòžio, prid. t. pòmnožen〉 mat. izvesti operaciju množenja

im. ž. 〈G pȍmoći, L pomòći, I pȍmoću/pȍmoći〉 1. nastojanje da se komu pomogne, olakša rad, stanje ili položaj [pružiti ~ onima koji su u nevolji] 2. sredstva koja se daju onima koji oskudijevaju u čemu [poslati ~ u hrani i odjeći; ~ u novcu] ◇ Hitna ~ zdravstvena služba koja na poziv dolazi pomoći bolesnicima ili unesrećenima; prva ~ trenutačna medicinska pomoć koja se pruža bolesnicima ili unesrećenima prije nego što ih se dopremi u bolnicu; s pomoću ima prijedložnu funkciju, označuje da je što sredstvo kojim se što postiže [ozdraviti s pomoću lijekova] ♦ priteći (priskočiti) u ~ spremno pomoći komu

gl. svrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmognēm, 3. l. mn. pòmognū, imp. pomòzi/pòmogni, aor. pomògoh, prid. r. pòmogao, prid. t. pòmognūt, pril. p. pòmogāvši〉 1. 〈neprijel.〉 dati komu pomoć ili podršku, učiniti da komu bude lakše [~ djetetu u učenju; ~ komu da prijeđe cestu]; sin. (pružiti pomoć) v. pod pružiti; ant. odmoći 2. 〈prijel.〉 dati komu financijsku pomoć [~ mlade umjetnike] • pòmoći se 〈povr.〉 poslužiti se čime kao pomagalom [~ se štapom pri hodu]; vidski paranjak: pomagati

prid. 〈G pȍmoćnōg(a); ž. pȍmoćnā, s. pȍmoćnō〉 1. koji pomaže u obavljanju kakva posla [~ igrač; ~ sudac] 2. koji služi kao zamjena za što [~ ležaj; pomoćno igralište]

im. ž. 〈G pomòćnicē; mn. N pomòćnice, G pomòćnīcā〉 1. žena koja pomaže komu u čemu; sin. (asistentica), pomagačica 2. najbliža suradnica [~ ravnatelja]

prid. 〈G pomòćničina; ž. pomòćničina, s. pomòćničino〉 koji pripada pomoćnici; sin. (asistentičin), pomagačičin

im. m. 〈G pomoćníka, V pȍmoćnīče; mn. N pomoćníci, G pomoćníkā〉 1. osoba koja pomaže komu u čemu; sin. (asistent), pomagač 2. najbliži suradnik [~ ravnatelja]

prid. 〈G pȍmōdna; odr. pȍmōdnī, G pȍmōdnōg(a); ž. pȍmōdna, s. pȍmōdno; komp. pomòdnijī〉 koji se povodi za modom [pomodna djevojka]

im. ž. 〈G pòmodnicē; mn. N pòmodnice, G pòmodnīcā〉 jez. riječ koja označuje kakav pomodni predmet ili pojam

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmodrīm, 3. l. mn. pòmodrē, imp. pomòdri, aor. pomòdrih, prid. r. pomòdrio, prid. t. pòmodren〉 obojiti modrom bojom, učiniti što modrim

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pomòdrīm, 3. l. mn. pomòdrē, imp. pomòdri, aor. pomòdrjeh, prid. r. m. pomòdrio, ž. pomòdrjela, s. pomòdrjelo, mn. pomòdrjeli〉 postati modrim ili dobiti modru boju [~ od hladnoće]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmolīm, 3. l. mn. pòmolē, imp. pomòli, aor. pomòlih, prid. r. pomòlio, prid. t. pòmoljen〉 djelomično se pokazati, postati dijelom vidljiv [~ glavu; ~ se iza drveta]; sin. promoliti

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pòmolīm se, 3. l. mn. pòmolē se, imp. pomòli se, aor. pomòlih se, prid. r. pomòlio se〉 izreći ili uputiti komu molitvu [~ Bogu]

im. m. 〈G pòmora, I pòmorom〉 naglo umiranje velikoga broja ljudi ili ugibanje životinja od bolesti ili gladi

im. m. 〈G pómōrca, V pómōrče; mn. N pómōrci, G pómorācā〉 osoba kojoj je zanimanje plovidba morem; sin. (moreplovac)

prid. 〈G pómōrčeva; ž. pómōrčeva, s. pómōrčevo〉 koji pripada pomorcu; sin. (moreplovčev)

im. ž. 〈G pómōrkē, DL pómōrki; mn. N pómōrke, G pómōrkā/pómōrkī〉 žena kojoj je zanimanje plovidba morem; sin. (moreplovka)

prid. 〈G pómorskōg(a); ž. pómorskā, s. pómorskō〉 koji se odnosi na pomorce i pomorstvo; sin. (maritimni)

im. s. 〈G pómōrstva〉 cjelokupna djelatnost povezana s plovidbom morem [razvoj pomorstva]; sin. (moreplovstvo)

im. ž. 〈G pòmrčinē; mn. N pòmrčine, G pòmrčīnā〉 astr. povremeni nestanak svjetlosti nebeskoga tijela zbog ulaska u sjenu kojega drugog nebeskog tijela

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. pȍmrē, 3. l. mn. pȍmrū, aor. 3. l. jd. pȍmrije, prid. r. m. pȍmrō, ž. pȍmr̄la, s. pȍmr̄lo, mn. pȍmr̄li〉 umrijeti jedan za drugim, umrijeti redom [Svi su stanovnici sela pomrli.]; sin. poumirati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmr̄sīm, 3. l. mn. pòmr̄sē, imp. pomŕsi, aor. pomŕsih, prid. r. pomŕsio, prid. t. pòmr̄šen〉 1. učiniti što zamršenim, zapletenim [~ konope] 2. pren. učiniti što da čiji naum ne uspije [~ komu račune; ~ komu planove]

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pòmučīm se, 3. l. mn. pòmučē se, imp. pòmuči se, aor. pòmučih se, prid. r. pòmučio se〉 uložiti trud ili napor da bi se postigao kakav cilj [~ za dobre ocjene]

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomùćujēm, 3. l. mn. pomùćujū, imp. pomùćūj, aor. pomućívah, imperf. pomùćīvāh, prid. r. pomućívao, prid. t. pomùćīvān〉 1. činiti što mutnim, manje jasnim ili teško razumljivim 2. ometati stanje ili razvoj čega [~ veselje; ~ planove]; vidski paranjak: pomutiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmūtīm, 3. l. mn. pòmūtē, imp. pomúti, aor. pomútih, prid. r. pomútio, prid. t. pòmūćen〉 1. učiniti što mutnim, manje jasnim ili teško razumljivim 2. omesti stanje ili razvoj čega [~ veselje; ~ planove]; vidski paranjak: pomućivati

im. ž. 〈G pomútnjē; mn. N pomútnje, G pomútnjā/pomútnjī〉 stanje u kojemu vlada zbrka i zbunjenost [izazvati pomutnju]

prij. 1. v. iznad 2. v. nad

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pònādām se, 3. l. mn. ponádajū se, imp. pònādāj se, aor. ponádah se, prid. r. ponádao se〉 nakratko dobiti nadu [Ponadala se da će sve dobro završiti.]

prid. 〈G pònājčešćēg(a); ž. pònājčešćā, s. pònājčešćē〉 koji je među češćima, jedan od najčešćih [ponajčešća nezgoda na cesti; ponajčešće vrijeme; ~ gost]

pril. na prvome mjestu [On je ~ dosadan.]; sin. (prvenstveno), u prvome redu v. pod red

gl. svrš. povr. 〈prez. 3. l. jd. pȍnapijē se, 3. l. mn. pȍnapijū se, aor. 3. l. jd. pȍnapī se, prid. r. m. pȍnapio se, ž. pȍnapīla se, s. pȍnapīlo se, mn. pȍnapīli se〉 napiti se jedan za drugim, napiti se redom [Svi su se ponapili.]

im. s. 〈G ponášānja; mn. N ponášānja, G ponášānjā〉 postupanje, odnošenje prema okolini na određen način; sin. ophođenje, vladanje

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pònāšām se, 3. l. mn. ponášajū se, imp. pònāšāj se, aor. ponášah se, imperf. pònāšāh se, prid. r. ponášao se〉 postupati, odnositi se prema okolini na određen način [~ lijepo; ~ ružno]; sin. ophoditi se v. pod ophoditi, (vladati se) v. pod vladati

im. m. 〈G ponavljáča, V pȍnavljāču; mn. N ponavljáči, G ponavljáčā〉 učenik koji ponavlja razred

im. ž. 〈G ponavljàčicē; mn. N ponavljàčice, G ponavljàčīcā〉 učenica koja ponavlja razred

prid. 〈G ponavljàčičina; ž. ponavljàčičina, s. ponavljàčičino〉 koji pripada ponavljačici

im. s. 〈G ponávljānja〉 proces u kojemu se što ponavlja

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pònāvljām, 3. l. mn. ponávljajū, imp. pònāvljāj, aor. ponávljah, imperf. pònāvljāh, prid. r. ponávljao, prid. t. pònāvljān〉 1. činiti što ponovno, još jednom [~ pogreške]; vidski parnjak: ponoviti 2. obnavljati što u sjećanju ili pameti [~ gradivo; ~ pjesmicu]; vidski parnjak: ponoviti • ponávljati se 〈povr.〉 1. događati se ponovno [I ove se godine ponavlja isto.]; vidski parnjak: ponoviti se v. pod ponoviti 2. govoriti više puta isto [On se stalno ponavlja.]

im. m. 〈G ponèdjēljka〉 prvi dan u tjednu, dan između nedjelje i utorka ◇ Uskrsni ~ rel. blagdan prvoga ponedjeljka nakon Uskrsa

pril. na pokojemu mjestu [Snijeg je ~ okopnio.]; sin. gdjegod, mjestimice, mjestimično, negdje, tu i tamo v. pod tu