prid. 〈G poljòdjēlskōg(a); ž. poljòdjēlskā, s. poljòdjēlskō〉 koji se odnosi na poljodjelce i poljodjelstvo; sin. (agrarni), ratarski

im. s. 〈G poljodjélstva〉 polj. grana poljoprivrede koja se bavi obradbom zemlje; sin. (agrar), ratarstvo, zemljoradnja

im. ž. 〈G poljoprìvredē〉 gosp. primarna gospodarska grana koja uključuje obradbu i iskorištavanje zemljišta te uzgoj krupne i sitne stoke [ekstenzivna ~; intenzivna ~]

prid. 〈G poljoprìvrednōg(a); ž. poljoprìvrednā, s. poljoprìvrednō〉 koji se odnosi na poljoprivredu

im. ž. 〈G poljoprìvrednicē; mn. N poljoprìvrednice, G poljoprìvrednīcā〉 žena koja živi od poljoprivrede, koja se bavi poljoprivredom kao zanimanjem

prid. 〈G poljoprìvredničina; ž. poljoprìvredničina, s. poljoprìvredničino〉 koji pripada poljoprivrednici

prid. 〈G poljoprìvredničkōg(a); ž. poljoprìvredničkā, s. poljoprìvredničkō〉 koji se odnosi na poljoprivrednike

im. m. 〈G poljoprìvrednīka, V poljoprìvrednīče; mn. N poljoprìvrednīci, G poljoprìvrednīkā〉 osoba koja živi od poljoprivrede, koja se bavi poljoprivredom kao zanimanjem

prid. 〈G pòljskōg(a); ž. pòljskā, s. pòljskō〉 koji se odnosi na polje [~ radovi]

prid. 〈G pòljskōg(a); ž. pòljskā, s. pòljskō〉 1. koji se odnosi na Poljake i Poljsku 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Poljskoj i narodni jezik Poljaka

im. m. 〈G pòljupca; mn. N pòljupci, G pòljubācā〉 dodir usnama kao znak ljubavi, prijateljstva, nježnosti, pozdrava, poštovanja ili naklonosti [dati ~; ~ u čelo]; sin. cjelov poet., zast., pusa razg. ♦ Judin ~ izdajnički postupak pod maskom prijateljstva

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòljūbīm, 3. l. mn. pòljūbē, imp. poljúbi, aor. poljúbih, prid. r. poljúbio, prid. t. pòljūbljen〉 dodirnuti koga usnama kao znak ljubavi, prijateljstva, nježnosti, pozdrava, poštovanja ili naklonosti [~ dijete]; sin. (dati poljubac) v. pod dati • poljúbiti se 〈povr.〉 uzajamno se dodirnuti usnama kao znak ljubavi, prijateljstva, nježnosti, pozdrava, poštovanja ili naklonosti [Na rastanku su se poljubili.]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmaknēm, 3. l. mn. pòmaknū, imp. pomàkni, aor. pomàkoh, prid. r. pòmakao, prid. t. pòmaknūt, pril. p. pòmakāvši〉 v. pomaknuti

im. s. 〈G pomađarívānja〉nasilno nametanje mađarskoga jezika i običaja drugim narodima; sin. mađarizacija, pomađarivanje

im. m. 〈G pomagáča, V pȍmagāču; mn. N pomagáči, G pomagáčā〉 osoba koja pomaže komu u čemu; sin. (asistent), pomoćnik

im. ž. 〈G pomagàčicē; mn. N pomagàčice, G pomagàčīcā〉 žena koja pomaže komu u čemu; sin. (asistentica), pomoćnica

prid. 〈G pomagàčičina; ž. pomagàčičina, s. pomagàčičino〉 koji pripada pomagačici; sin. (asistentičin), pomoćničin

im. s. 〈G pomágala; mn. N pomágala, G pomágālā〉 1. predmet ili naprava koja pomaže izvođenju čega [nastavno ~]; sin. (rekvizit) 2. naprava koja služi kao zamjena za koji dio tijela ili organ ili kao pomoć pri njegovu radu [~ za disanje]

im. s. 〈G pomágānja〉 pružanje pomoći ili podrške komu; ant. odmaganje

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmāžēm, 3. l. mn. pòmāžū, imp. pomáži, aor. pomágah, imperf. pòmāgāh, prid. r. pomágao, prid. t. pòmāgān〉 1. 〈neprijel.〉 biti komu od koristi ili činiti da mu bude lakše [~ djetetu u učenju]; sin. (pružati pomoć) v. pod pružati; ant. odmagati 2. 〈prijel.〉 davati komu financijsku pomoć [~ mlade umjetnike] • pomágati se 〈povr.〉 služiti se čime kao pomagalom [~ se štapom pri hodu]; vidski paranjak: pomoći

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pomàhnītām, 3. l. mn. pomahnítajū, imp. pomàhnītāj, aor. pomahnítah, prid. r. pomahnítao〉 postati mahnitim

im. ž. 〈G pòmājkē, DL pòmājci; mn. N pòmājke, G pòmājkā/pòmājkī〉 žena koja je usvojila dijete, obično nova očeva žena; ant. poočim

im. m. 〈G pòmaka; mn. N pòmaci, G pȍmākā〉 1. pokret kojim tko ili što odmiče od prvotnoga položaja 2. pren. uspješan razvoj ili promjena nabolje; sin. napredak, uspon pren.; ant. nazadak

im. s. 〈G pomaknúća〉 stanje koje nastaje kad se što pomakne

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmaknēm, 3. l. mn. pòmaknū, imp. pomàkni, aor. pomàknuh, prid. r. pomàknuo, prid. t. pòmaknūt, pril. p. pomàknūvši〉 1. promijeniti položaj ili mjesto čemu [~ cvijet; ~ ruku] 2. pren. premjestiti u vremenu (o terminu ili roku) [~ ispit; ~ vjenčanje]; sin. odgoditi • pomàknuti se 〈povr.〉 promijeniti položaj tijela ili mjesto [~ u stranu]; sin. (pomaći); vidski paranjak: pomicati

pril. 1. u maloj količini i više puta [jesti ~] 2. u maloj mjeri [biti ~ smiješan]

im. ž. 〈G pòmamē〉 neobuzdano uzbuđenje, neodoljiva žudnja [~ za kartama za koncert]

im. s. 〈G pomanjkánja〉 nepostojanje dovoljne količine čega [~ lijekova; ~ mudrosti]

im. ž. 〈G pomazànicē; mn. N pomazànice, G pomazànīcā〉 rel. žena koja je pomazana uljem s mirodijama i tako uvedena u kraljevsku, redovničku ili proročku službu

prid. 〈G pomazàničina; ž. pomazàničina, s. pomazàničino〉 koji pripada pomazanici

im. m. 〈G pomazaníka, V pȍmazanīče; mn. N pomazaníci, G pomazaníkā〉 rel. 1. osoba koja je pomazana uljem s mirodijama i tako uvedena u kraljevsku, svećeničku ili proročku službu [Božji ~] 2. v. mesija

im. s. 〈G pomazánja; mn. N pomazánja, G pomazánjā〉 rel. obred mazanja svetim uljem ◇ bolesničko ~ kršćanski sakrament namijenjen vjernicima u bolesti ili smrtnoj opasnosti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomètem, 3. l. mn. pomètū, imp. pomèti, aor. pomètoh, prid. r. pòmeo, prid. t. pomèten〉 1. metlom pokupiti ili ukloniti što, metući što očistiti [~ dvorište] 2. pren. naglo srušiti ili uništiti što [Vjetar je pomeo drveće.]; sin. pokositi pren.

im. m. 〈G pòmfrita〉 krumpir izrezan na tanke prutiće ili listiće i pržen u vrelome ulju

im. s. 〈G pòmicānja〉 1. mijenjanje položaja ili mjesta čemu 2. pren. premještanje u vremenu (o terminu ili roku); sin. odgađanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmičēm, 3. l. mn. pòmičū, imp. pòmiči, aor. pòmicah, imperf. pòmicāh, prid. r. pòmicao, prid. t. pòmicān〉 1. mijenjati položaj ili mjesto čemu [~ ruku; ~ cvijet] 2. pren. premještati u vremenu (o terminu ili roku) [~ ispite; ~ vjenčanje]; sin. odgađati • pòmicati se 〈povr.〉 mijenjati položaj tijela ili mjesto; vidski paranjak: pomaknuti

prid. 〈G pòmičnōg(a); ž. pòmičnā, s. pòmičnō〉 kojemu se pokretom ili djelovanjem kakve sile može promijeniti položaj [~ most; pomična vrata]; sin. pokretni

im. ž. 〈G pòmičnosti, I pòmičnošću/pòmičnosti〉 svojstvo onoga što je pomično

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmijēšām, 3. l. mn. pomijéšajū, imp. pòmijēšāj, aor. pomijéšah, prid. r. pomijéšao, prid. t. pòmijēšān〉 1. miješajući pobrkati, napraviti nered [~ čistu i prljavu odjeću] 2. miješajući spojiti u cjelinu [~ boje]; sin. izmiješati 3. zamijeniti što čime drugim i napraviti zbrku [~ pojmove]; sin. pobrkati

im. s. 〈G pomilovánja; mn. N pomilovánja, G pomilovánjā〉 čin kojim se osuđeniku oprašta ili smanjuje kazna; sin. (amnestija)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmilujēm, 3. l. mn. pòmilujū, imp. pòmilūj, aor. pòmilovah, prid. r. pòmilovao, prid. t. pòmilovān〉 lagano, nježno prijeći rukom po kome ili čemu [~ dijete; ~ kosu]; sin. pogladiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmilujēm, 3. l. mn. pòmilujū, imp. pòmilūj, aor. pòmilovah, prid. r. pòmilovao, prid. t. pòmilovān〉 prav. oprostiti ili smanjiti komu kaznu [~ osuđenika]; sin. (amnestirati)

im. ž. 〈G pòmirbē; mn. N pòmirbe, G pȍmīrbā/pòmirbī〉 čin mirenja među zavađenim ili sukobljenim stranama; sin. (pomirenje)

prid. 〈G pòmirbenōg(a); ž. pòmirbenā, s. pòmirbenō〉 koji se odnosi na pomirbu

im. s. 〈G pomirénja〉 1. v. pomirba 2. rel. niz postupaka za pomirbu s Bogom i zajednicom

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomìrišēm, 3. l. mn. pomìrišū, imp. pomirìši, aor. pomirìsah, prid. r. pomirìsao, prid. t. pȍmirisān〉 osjetiti, upiti miris čega [~ cvijeće]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmīrīm, 3. l. mn. pòmīrē, imp. pomíri, aor. pomírih, prid. r. pomírio, prid. t. pòmīren〉 uspostaviti mir i dobre odnose među sukobljenim stranama [~ neprijatelje] • pomíriti se 〈povr.〉 1. prekinuti svađu ili neprijateljstvo i obnoviti dobre međusobne odnose [~ se s prijateljem] 2. pren. pristati na što, prihvatiti što iako se ne smatra najboljim [~ se sa sudbinom]

prid. 〈G pomìrljiva; odr. pomìrljivī, G pomìrljivōg(a); ž. pomìrljiva, s. pomìrljivo; komp. pomirljìvijī〉 koji je spreman na mirno rješenje, koji je sklon pomirbi