poljòdjēlskī | |
poljodjélstvo | im. s. 〈G poljodjélstva〉 polj. grana poljoprivrede koja se bavi obradbom zemlje; sin. (agrar), ratarstvo, zemljoradnja |
poljoprìvreda | im. ž. 〈G poljoprìvredē〉 gosp. primarna gospodarska grana koja uključuje obradbu i iskorištavanje zemljišta te uzgoj krupne i sitne stoke [ekstenzivna ~; intenzivna ~] |
poljoprìvrednī | prid. 〈G poljoprìvrednōg(a); ž. poljoprìvrednā, s. poljoprìvrednō〉 koji se odnosi na poljoprivredu |
poljoprìvrednica | im. ž. 〈G poljoprìvrednicē; mn. N poljoprìvrednice, G poljoprìvrednīcā〉 žena koja živi od poljoprivrede, koja se bavi poljoprivredom kao zanimanjem |
poljoprìvredničin | prid. 〈G poljoprìvredničina; ž. poljoprìvredničina, s. poljoprìvredničino〉 koji pripada poljoprivrednici |
poljoprìvredničkī | prid. 〈G poljoprìvredničkōg(a); ž. poljoprìvredničkā, s. poljoprìvredničkō〉 koji se odnosi na poljoprivrednike |
poljoprìvrednīk | im. m. 〈G poljoprìvrednīka, V poljoprìvrednīče; mn. N poljoprìvrednīci, G poljoprìvrednīkā〉 osoba koja živi od poljoprivrede, koja se bavi poljoprivredom kao zanimanjem |
pòljskī | prid. 〈G pòljskōg(a); ž. pòljskā, s. pòljskō〉 koji se odnosi na polje [~ radovi] |
pòljskī² | prid. 〈G pòljskōg(a); ž. pòljskā, s. pòljskō〉 1. koji se odnosi na Poljake i Poljsku 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Poljskoj i narodni jezik Poljaka |
pòljubac | |
poljúbiti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòljūbīm, 3. l. mn. pòljūbē, imp. poljúbi, aor. poljúbih, prid. r. poljúbio, prid. t. pòljūbljen〉 dodirnuti koga usnama kao znak ljubavi, prijateljstva, nježnosti, pozdrava, poštovanja ili naklonosti [~ dijete]; sin. (dati poljubac) v. pod dati • poljúbiti se 〈povr.〉 uzajamno se dodirnuti usnama kao znak ljubavi, prijateljstva, nježnosti, pozdrava, poštovanja ili naklonosti [Na rastanku su se poljubili.] |
pòmaći | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmaknēm, 3. l. mn. pòmaknū, imp. pomàkni, aor. pomàkoh, prid. r. pòmakao, prid. t. pòmaknūt, pril. p. pòmakāvši〉 v. pomaknuti |
pomađarívānje | im. s. 〈G pomađarívānja〉nasilno nametanje mađarskoga jezika i običaja drugim narodima; sin. mađarizacija, pomađarivanje |
pomàgāč | |
pomagàčica | im. ž. 〈G pomagàčicē; mn. N pomagàčice, G pomagàčīcā〉 žena koja pomaže komu u čemu; sin. (asistentica), pomoćnica |
pomagàčičin | prid. 〈G pomagàčičina; ž. pomagàčičina, s. pomagàčičino〉 koji pripada pomagačici; sin. (asistentičin), pomoćničin |
pomágalo | im. s. 〈G pomágala; mn. N pomágala, G pomágālā〉 1. predmet ili naprava koja pomaže izvođenju čega [nastavno ~]; sin. (rekvizit) 2. naprava koja služi kao zamjena za koji dio tijela ili organ ili kao pomoć pri njegovu radu [~ za disanje] |
pomáganje | im. s. 〈G pomágānja〉 pružanje pomoći ili podrške komu; ant. odmaganje |
pomágati | gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmāžēm, 3. l. mn. pòmāžū, imp. pomáži, aor. pomágah, imperf. pòmāgāh, prid. r. pomágao, prid. t. pòmāgān〉 1. 〈neprijel.〉 biti komu od koristi ili činiti da mu bude lakše [~ djetetu u učenju]; sin. (pružati pomoć) v. pod pružati; ant. odmagati 2. 〈prijel.〉 davati komu financijsku pomoć [~ mlade umjetnike] • pomágati se 〈povr.〉 služiti se čime kao pomagalom [~ se štapom pri hodu]; vidski paranjak: pomoći |
pomahnítati | gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pomàhnītām, 3. l. mn. pomahnítajū, imp. pomàhnītāj, aor. pomahnítah, prid. r. pomahnítao〉 postati mahnitim |
pòmājka | im. ž. 〈G pòmājkē, DL pòmājci; mn. N pòmājke, G pòmājkā/pòmājkī〉 žena koja je usvojila dijete, obično nova očeva žena; ant. poočim |
pòmak | |
pomaknúće | im. s. 〈G pomaknúća〉 stanje koje nastaje kad se što pomakne |
pomàknuti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmaknēm, 3. l. mn. pòmaknū, imp. pomàkni, aor. pomàknuh, prid. r. pomàknuo, prid. t. pòmaknūt, pril. p. pomàknūvši〉 1. promijeniti položaj ili mjesto čemu [~ cvijet; ~ ruku] 2. pren. premjestiti u vremenu (o terminu ili roku) [~ ispit; ~ vjenčanje]; sin. odgoditi • pomàknuti se 〈povr.〉 promijeniti položaj tijela ili mjesto [~ u stranu]; sin. (pomaći); vidski paranjak: pomicati |
pòmalo | pril. 1. u maloj količini i više puta [jesti ~] 2. u maloj mjeri [biti ~ smiješan] |
pòmama | im. ž. 〈G pòmamē〉 neobuzdano uzbuđenje, neodoljiva žudnja [~ za kartama za koncert] |
pomanjkánje | im. s. 〈G pomanjkánja〉 nepostojanje dovoljne količine čega [~ lijekova; ~ mudrosti] |
pomazànica | im. ž. 〈G pomazànicē; mn. N pomazànice, G pomazànīcā〉 rel. žena koja je pomazana uljem s mirodijama i tako uvedena u kraljevsku, redovničku ili proročku službu |
pomazàničin | prid. 〈G pomazàničina; ž. pomazàničina, s. pomazàničino〉 koji pripada pomazanici |
pomazànīk | im. m. 〈G pomazaníka, V pȍmazanīče; mn. N pomazaníci, G pomazaníkā〉 rel. 1. osoba koja je pomazana uljem s mirodijama i tako uvedena u kraljevsku, svećeničku ili proročku službu [Božji ~] 2. v. mesija |
pomazánje | im. s. 〈G pomazánja; mn. N pomazánja, G pomazánjā〉 rel. obred mazanja svetim uljem ◇ bolesničko ~ kršćanski sakrament namijenjen vjernicima u bolesti ili smrtnoj opasnosti |
pòmesti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomètem, 3. l. mn. pomètū, imp. pomèti, aor. pomètoh, prid. r. pòmeo, prid. t. pomèten〉 1. metlom pokupiti ili ukloniti što, metući što očistiti [~ dvorište] 2. pren. naglo srušiti ili uništiti što [Vjetar je pomeo drveće.]; sin. pokositi pren. |
pòmfrit | im. m. 〈G pòmfrita〉 krumpir izrezan na tanke prutiće ili listiće i pržen u vrelome ulju |
pòmicānje | im. s. 〈G pòmicānja〉 1. mijenjanje položaja ili mjesta čemu 2. pren. premještanje u vremenu (o terminu ili roku); sin. odgađanje |
pòmicati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmičēm, 3. l. mn. pòmičū, imp. pòmiči, aor. pòmicah, imperf. pòmicāh, prid. r. pòmicao, prid. t. pòmicān〉 1. mijenjati položaj ili mjesto čemu [~ ruku; ~ cvijet] 2. pren. premještati u vremenu (o terminu ili roku) [~ ispite; ~ vjenčanje]; sin. odgađati • pòmicati se 〈povr.〉 mijenjati položaj tijela ili mjesto; vidski paranjak: pomaknuti |
pòmičnī | prid. 〈G pòmičnōg(a); ž. pòmičnā, s. pòmičnō〉 kojemu se pokretom ili djelovanjem kakve sile može promijeniti položaj [~ most; pomična vrata]; sin. pokretni |
pòmičnōst | im. ž. 〈G pòmičnosti, I pòmičnošću/pòmičnosti〉 svojstvo onoga što je pomično |
pomijéšati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmijēšām, 3. l. mn. pomijéšajū, imp. pòmijēšāj, aor. pomijéšah, prid. r. pomijéšao, prid. t. pòmijēšān〉 1. miješajući pobrkati, napraviti nered [~ čistu i prljavu odjeću] 2. miješajući spojiti u cjelinu [~ boje]; sin. izmiješati 3. zamijeniti što čime drugim i napraviti zbrku [~ pojmove]; sin. pobrkati |
pomilovánje | im. s. 〈G pomilovánja; mn. N pomilovánja, G pomilovánjā〉 čin kojim se osuđeniku oprašta ili smanjuje kazna; sin. (amnestija) |
pòmilovati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmilujēm, 3. l. mn. pòmilujū, imp. pòmilūj, aor. pòmilovah, prid. r. pòmilovao, prid. t. pòmilovān〉 lagano, nježno prijeći rukom po kome ili čemu [~ dijete; ~ kosu]; sin. pogladiti |
pòmilovati² | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmilujēm, 3. l. mn. pòmilujū, imp. pòmilūj, aor. pòmilovah, prid. r. pòmilovao, prid. t. pòmilovān〉 prav. oprostiti ili smanjiti komu kaznu [~ osuđenika]; sin. (amnestirati) |
pòmirba | im. ž. 〈G pòmirbē; mn. N pòmirbe, G pȍmīrbā/pòmirbī〉 čin mirenja među zavađenim ili sukobljenim stranama; sin. (pomirenje) |
pòmirbenī | prid. 〈G pòmirbenōg(a); ž. pòmirbenā, s. pòmirbenō〉 koji se odnosi na pomirbu |
pomirénje | im. s. 〈G pomirénja〉 1. v. pomirba 2. rel. niz postupaka za pomirbu s Bogom i zajednicom |
pomirìsati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pomìrišēm, 3. l. mn. pomìrišū, imp. pomirìši, aor. pomirìsah, prid. r. pomirìsao, prid. t. pȍmirisān〉 osjetiti, upiti miris čega [~ cvijeće] |
pomíriti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòmīrīm, 3. l. mn. pòmīrē, imp. pomíri, aor. pomírih, prid. r. pomírio, prid. t. pòmīren〉 uspostaviti mir i dobre odnose među sukobljenim stranama [~ neprijatelje] • pomíriti se 〈povr.〉 1. prekinuti svađu ili neprijateljstvo i obnoviti dobre međusobne odnose [~ se s prijateljem] 2. pren. pristati na što, prihvatiti što iako se ne smatra najboljim [~ se sa sudbinom] |
pomìrljiv | prid. 〈G pomìrljiva; odr. pomìrljivī, G pomìrljivōg(a); ž. pomìrljiva, s. pomìrljivo; komp. pomirljìvijī〉 koji je spreman na mirno rješenje, koji je sklon pomirbi |