preòstālī

prid. G preòstālōg(a); ž. preòstālā, s. preòstālō koji je ostao nakon što se veći dio neke cjeline izgubio ili nestao, posljednji koji je još ostao [jedini ~ putnik; preostala hrana]

preòstati

gl. svrš. neprijel. prez. 3. l. jd. preòstanē, 3. l. mn. preòstanū, aor. 3. l. jd. prȅostā/prȅostade, prid. r. preòstao 1. ostati od veće cjeline nakon trošenja ili uporabe [Preostalo nam je malo novca.] 2. ostati što nakon kakva događaja, ostati kao jedino rješenje [Jedino mi je to preostalo.; Preostao mi je samo jedan prijatelj.]; vidski paranjak: preostajati

preòtēti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prȅotmēm, 3. l. mn. prȅotmū, imp. preòtmi, aor. preòtēh, prid. r. m. prȅoteo, ž. prȅotēla, s. prȅotēlo, mn. prȅotēli, prid. t. prȅotēt, pril. p. prȅotēvši 1. uzeti što komu protiv njegove volje [~ novac; ~ plijen]; sin. oduzeti, oteti 2. otimanjem vratiti što u svoje vlasništvo ili pod svoj nadzor [~ utvrdu; ~ izgubljene položaje] 3. lukavstvom oduzeti komu djevojku, mladića, prijatelja, ženu, muža itd. [~ ženu; ~ prijatelju djevojku]; vidski paranjak: preotimati

preòtimati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. preòtimām/preòtimljēm, 3. l. mn. preòtimajū/preòtimljū, imp. preòtimāj/preòtimlji, aor. preòtimah, imperf. preòtimāh, prid. r. preòtimao, prid. t. preòtimān 1. uzimati što komu protiv njegove volje [~ novac; ~ plijen]; sin. oduzimati, otimati 2. otimanjem vraćati što u svoje vlasništvo ili pod svoj nadzor [~ utvrdu; ~ izgubljene položaje] 3. lukavstvom oduzimati komu djevojku, mladića, prijatelja, ženu, muža itd. [~ ženu; ~ prijatelju djevojku]; vidski paranjak: preoteti

prépad

im. m. G prépada; mn. N prépadi, G prépādā iznenadni napad

prèpadati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèpadām, 3. l. mn. prèpadajū, imp. prèpadāj, aor. prèpadah, imperf. prèpadāh, prid. r. prèpadao, prid. t. prèpadān više puta uplašiti koga [~ majku vikom] • prèpadati se povr. više se puta uplašiti [~ se neznanaca u noći]; vidski paranjak: prepasti

prepakírati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepàkīrām, 3. l. mn. prepakírajū, imp. prepàkīrāj, aor. prepakírah, prid. r. prepakírao, prid. t. prepàkīrān ponovno zapakirati [~ pakete]

preparàndija

im. ž. G preparàndijē; mn. N preparàndije, G preparàndījā hist. učiteljska škola

prepàrāt

im. m. G preparáta; mn. N preparáti, G preparátā 1. smjesa pripremljena u laboratoriju za ispitivanja 2. v. pripravak

prèpasti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèpadnēm, 3. l. mn. prèpadnū, imp. prèpadni, aor. prèpadoh/prèpah, prid. r. prèpao, prid. t. prèpadnūt, pril. p. prèpāvši iznenada jako uplašiti koga [~ majku vikom] • prèpasti se povr. iznenada se jako uplašiti [~ se neznanca u noći]; vidski paranjak: prepadati

prepečénac

im. m. G prepečénca; mn. N prepečénci, G prepèčēnācā kruh narezan na kriške i ponovno pečen; sin. (tost)

prèpeći

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepèčem, 3. l. mn. prepèkū, imp. prepèci, aor. prepèkoh, prid. r. prèpekao, prid. t. prepèčen, pril. p. prèpekāvši 1. previše ispeći što tako da zagori [~ meso] 2. dvaput ili više puta ispeći što [~ rakiju]

prèpelica

im. ž. G prèpelicē; mn. N prèpelice, G prȅpelīcā zool. manja ptica selica iz porodice fazana sivoga trbuha s crnim i žućkastim prugicama

prepíliti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèpīlīm, 3. l. mn. prèpīlē, imp. prepíli, aor. prepílih, prid. r. prepílio, prid. t. prèpīljen razrezati što pilom [~ trupac]

prèpirānje

im. s. G prepirānja bivanje u prepirci s kim, oštar sukob s kim riječima zbog nesuglasica prouzročenih suprotnim mišljenjima, ciljevima ili zahtjevima; sin. svađanje

prèpirati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. prèpirēm se, 3. l. mn. prèpirū se, imp. prèpiri se, aor. prèpirah se, imperf. prèpirāh se, prid. r. prèpirao se biti s kim u svađi, sukobljavati se s kim riječima zbog nesuglasica prouzročenih suprotnim mišljenjima, ciljevima ili zahtjevima [~ s prijateljima; ~ sa susjedima]; sin. svaditi se, svađati se

prèpīrka

im. ž. G prèpīrkē, DL prèpīrci; mn. N prèpīrke, G prèpīrkā/prèpīrkī oštar sukob riječima [~ na dvorištu]; sin. (kavga), svađa

prepísati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèpīšēm, 3. l. mn. prèpīšū, imp. prepíši, aor. prepísah, prid. r. prepísao, prid. t. prèpīsān 1. ponovno napisati, doslovno prenijeti kakav tekst onako kako je gdje već napisan [~ tekst; ~ zadaću od prijatelja] 2. pismenom izjavom prenijeti pravo vlasništva [~ kuću na sina]; vidski paranjak: prepisivati

prepisívānje

im. s. G prepisívānja 1. ponovno pisanje, doslovno prenošenje kakva teksta onako kako je gdje već napisan 2. prenošenje prava vlasništva pisanom izjavom

prepisívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepìsujēm, 3. l. mn. prepìsujū, imp. prepìsūj, aor. prepisívah, imperf. prepìsīvāh, prid. r. prepisívao, prid. t. prepìsīvān 1. ponovno pisati, doslovno prenositi kakav tekst onako kako je gdje već napisan [~ tekst; ~ zadaće od prijatelja] 2. pismenom izjavom prenositi pravo vlasništva [~ kuće na sinove]; vidski paranjak: prepisati

prépjev

im. m. G prépjeva; mn. N prépjevi, G prépjēvā 1. knjiž. slobodan prijevod pjesme s drugoga jezika 2. pren., razg. slobodan prijevod s drugoga jezika

prèpjevati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèpjevām, 3. l. mn. prèpjevajū, imp. prèpjevāj, aor. prèpjevah, prid. r. prèpjevao, prid. t. prèpjevān 1. slobodno prevesti pjesmu s drugoga jezika [~ sonet] 2. pren., razg. slobodno prevesti s drugoga jezika; vidski paranjak: prepjevavati

prepjevávati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepjèvāvām, 3. l. mn. prepjevávajū, imp. prèpjevāvāj, aor. prepjevávah, imperf. prepjèvāvāh, prid. r. prepjevávao, prid. t. prepjèvāvān 1. slobodno prevoditi pjesmu s drugoga jezika [~ sonet] 2. pren., razg. slobodno prevoditi s drugoga jezika; vidski paranjak: prepjevati

preplànuti

gl. svrš. neprijel. prez. 1. l. jd. prèplanēm, 3. l. mn. prèplanū, imp. preplàni, aor. preplànuh, prid. r. preplànuo sunčanjem steći tamniju boju kože [~ na ljetovanju]

prèplašiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèplašīm, 3. l. mn. prèplašē, imp. prèplaši, aor. prèplaših, prid. r. prèplašio, prid. t. prèplašen izazvati strah u kome [~ djecu]; sin. zastrašiti • prèplašiti se povr. osjetiti strah, biti u strahu zbog koga ili čega [~ se mraka]; sin. prestrašiti, uplašiti

prepláviti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prèplāvīm, 3. l. mn. prèplāvē, imp. preplávi, aor. preplávih, prid. r. preplávio, prid. t. prèplāvljen 1. razliti se preko čega i prouzročiti poplavu [Rijeka je preplavila polje.] 2. pren. proširiti se u velikoj količini ili na velikome prostoru [Plakati su preplavili ulice.; Preplavio ga je osjećaj straha.]

prèplesti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. preplètem, 3. l. mn. preplètū, imp. preplèti, aor. preplètoh, prid. r. prèpleo, prid. t. preplèten 1. pletući učiniti da se što oblikuje i čvrsto međusobno poveže [~ niti; ~ pruće] 2. ponovno što isplesti od istoga gradiva od kojega je bilo ispleteno što drugo [~ džemper]

prèplesti se

gl. svrš. povr. prez. 3. l. jd. preplète se, 3. l. mn. preplètū se, aor. 3. l. jd. prȅplete se, prid. r. prèpleo se međusobno se spojiti u kakvu cjelinu, sastati se na mnogim mjestima [Budućnost i prošlost će se preplesti.]; sin. ispreplesti se

prepolòviti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepòlovīm, 3. l. mn. prepòlovē, imp. prepolòvi, aor. prepolòvih, prid. r. prepolòvio, prid. t. prepòlovljen režući podijeliti što napola [~ gredu; ~ jabuku]

prepolovljávati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepolòvljāvām, 3. l. mn. prepolovljávajū, imp. prepolòvljāvāj, aor. prepolovljávah, imperf. prepolòvljāvāh, prid. r. prepolovljávao, prid. t. prepolòvljāvān v. poloviti

prepolovljívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepolòvljujēm, 3. l. mn. prepolòvljujū, imp. prepolòvljūj, aor. prepolovljívah, imperf. prepolòvljīvāh, prid. r. prepolovljívao, prid. t. prepolòvljīvān v. poloviti

prȅpona

im. ž. G prȅponē; mn. N prȅpone, G prȅpōnā 1. sp. predmet koji se u trci preskače [utrka na sto metara s preponama] 2. mn. anat. granični predio koji dijeli trup od bedara

prȅponskī

prid. G prȅponskōg(a); ž. prȅponskā, s. prȅponskō 1. koji se odnosi na prepone, predmete koji se preskaču u trci [preponsko jahanje] 2. koji se odnosi na prepone, granične predjele koji dijele trup od bedara [preponska kila]

prȅporōd

im. m. G prȅporōda; mn. N prȅporōdi, G prȅporōdā zanos, procvat koji nastaje nakon mirovanja, osjećaj ponovnoga rođenja [kulturni ~; narodni ~]; sin. renesansa pren.  hrvatski narodni ~ nacionalni, politički i kulturni pokret u Hrvatskoj od 1835. do 1848. godine

preporòditelj

im. m. G preporòditelja; mn. N preporòditelji, G preporòditēljā osoba koja vodi preporod ili u njemu sudjeluje

preporoditèljica

im. ž. G preporoditèljicē; mn. N preporoditèljice, G preporoditèljīcā žena koja vodi preporod ili u njemu sudjeluje

preporoditèljičin

prid. G preporoditèljičina; ž. preporoditèljičina, s. preporoditèljičino koji pripada preporoditeljici

preporòditi

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepòrodīm, 3. l. mn. prepòrodē, imp. preporòdi, aor. preporòdih, prid. r. preporòdio, prid. t. prepòrođen dati čemu novi oblik, smisao ili sadržaj [~ život u školi; ~ obitelj] • preporòditi se povr. obnoviti snagu, dobiti nov zamah, biti svjež i spreman za dalje djelovanje [~ se nakon rata; ~ se nakon teške bolesti]

prȅporodnī

prid. G prȅporodnōg(a); ž. prȅporodnā, s. prȅporodnō koji se odnosi na preporod

prepòrūčen

prid. G prepòrūčena; odr. prepòrūčenī, G prepòrūčenōg(a); ž. prepòrūčena, s. prepòrūčeno 1. o kojemu postoji povoljno mišljenje [preporučeni postupak] 2. koji je poslan tako da ga primatelj osobno preuzme i potvrdi to svojim potpisom [preporučena pošiljka; preporučeno pismo]

preporúčiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepòrūčīm, 3. l. mn. prepòrūčē, imp. preporúči, aor. preporúčih, prid. r. preporúčio, prid. t. prepòrūčen 1. dati preporuku ili povoljno mišljenje o kojoj osobi, stvari, poslu ili pojavi [~ za uporabu; ~ proizvod; ~ za posao] 2. dati savjet komu, uputiti koga da što učini [~ kupnju računala]; vidski paranjak: preporučivati

preporùčiv

prid. G preporùčiva; odr. preporùčivī, G preporùčivōg(a); ž. preporùčiva, s. preporùčivo; komp. preporučìvijī koji se može preporučiti; sin. preporučljiv

preporučívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. preporùčujēm, 3. l. mn. preporùčujū, imp. preporùčūj, aor. preporučívah, imperf. preporùčīvāh, prid. r. preporučívao, prid. t. preporùčīvān 1. davati preporuku ili davati povoljno mišljenje o kojoj osobi, stvari, poslu ili pojavi [~ za uporabu; ~ proizvod; ~ za posao] 2. davati savjet komu, upućivati koga da što učini [~ kupnju računala]; vidski paranjak: preporučiti

preporùčljiv

prid. G preporùčljiva; odr. preporùčljivī, G preporùčljivōg(a); ž. preporùčljiva, s. preporùčljivo; komp. preporučljìvijī usp. preporučiv

prȅporuka

im. ž. G prȅporukē, DL prȅporuci; mn. N prȅporuke, G prȅporūkā 1. povoljna ocjena, povoljno mišljenje o kome ili čemu [~ za posao] 2. uputa što i kako treba raditi ili kako postupiti u određenome slučaju [Moja je ~ da otputuje na more.]

prepòstaviti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepòstavīm, 3. l. mn. prepòstavē, imp. prepòstavi, aor. prepòstavih, prid. r. prepòstavio, prid. t. prepòstavljen inform. ponovno postaviti računalni sustav u početno stanje [~ računalo]; sin. resetirati; vidski parnjak: prepostavljati

prepòstavljati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. prepòstavljām, 3. l. mn. prepòstavljajū, imp. prepòstavljāj, aor. prepòstavljah, imperf. prepòstavljāh, prid. r. prepòstavljao, prid. t. prepòstavljān inform. ponovno postavljati računalni sustav u početno stanje [~ računalo]; sin. resetirati; vidski parnjak: prepostaviti

prepotèncija

im. ž. G prepotèncijē osobina onoga koji je prepotentan

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga