preòstālī | prid. 〈G preòstālōg(a); ž. preòstālā, s. preòstālō〉 koji je ostao nakon što se veći dio neke cjeline izgubio ili nestao, posljednji koji je još ostao [jedini ~ putnik; preostala hrana] |
preòstati | gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. preòstanē, 3. l. mn. preòstanū, aor. 3. l. jd. prȅostā/prȅostade, prid. r. preòstao〉 1. ostati od veće cjeline nakon trošenja ili uporabe [Preostalo nam je malo novca.] 2. ostati što nakon kakva događaja, ostati kao jedino rješenje [Jedino mi je to preostalo.; Preostao mi je samo jedan prijatelj.]; vidski paranjak: preostajati |
preòtēti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prȅotmēm, 3. l. mn. prȅotmū, imp. preòtmi, aor. preòtēh, prid. r. m. prȅoteo, ž. prȅotēla, s. prȅotēlo, mn. prȅotēli, prid. t. prȅotēt, pril. p. prȅotēvši〉 1. uzeti što komu protiv njegove volje [~ novac; ~ plijen]; sin. oduzeti, oteti 2. otimanjem vratiti što u svoje vlasništvo ili pod svoj nadzor [~ utvrdu; ~ izgubljene položaje] 3. lukavstvom oduzeti komu djevojku, mladića, prijatelja, ženu, muža itd. [~ ženu; ~ prijatelju djevojku]; vidski paranjak: preotimati |
preòtimati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. preòtimām/preòtimljēm, 3. l. mn. preòtimajū/preòtimljū, imp. preòtimāj/preòtimlji, aor. preòtimah, imperf. preòtimāh, prid. r. preòtimao, prid. t. preòtimān〉 1. uzimati što komu protiv njegove volje [~ novac; ~ plijen]; sin. oduzimati, otimati 2. otimanjem vraćati što u svoje vlasništvo ili pod svoj nadzor [~ utvrdu; ~ izgubljene položaje] 3. lukavstvom oduzimati komu djevojku, mladića, prijatelja, ženu, muža itd. [~ ženu; ~ prijatelju djevojku]; vidski paranjak: preoteti |
prépad | im. m. 〈G prépada; mn. N prépadi, G prépādā〉 iznenadni napad |
prèpadati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèpadām, 3. l. mn. prèpadajū, imp. prèpadāj, aor. prèpadah, imperf. prèpadāh, prid. r. prèpadao, prid. t. prèpadān〉 više puta uplašiti koga [~ majku vikom] • prèpadati se 〈povr.〉 više se puta uplašiti [~ se neznanaca u noći]; vidski paranjak: prepasti |
prepakírati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepàkīrām, 3. l. mn. prepakírajū, imp. prepàkīrāj, aor. prepakírah, prid. r. prepakírao, prid. t. prepàkīrān〉 ponovno zapakirati [~ pakete] |
preparàndija | im. ž. 〈G preparàndijē; mn. N preparàndije, G preparàndījā〉 hist. učiteljska škola |
prepàrāt | im. m. 〈G preparáta; mn. N preparáti, G preparátā〉 1. smjesa pripremljena u laboratoriju za ispitivanja 2. v. pripravak |
prèpasti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèpadnēm, 3. l. mn. prèpadnū, imp. prèpadni, aor. prèpadoh/prèpah, prid. r. prèpao, prid. t. prèpadnūt, pril. p. prèpāvši〉 iznenada jako uplašiti koga [~ majku vikom] • prèpasti se 〈povr.〉 iznenada se jako uplašiti [~ se neznanca u noći]; vidski paranjak: prepadati |
prepečénac | im. m. 〈G prepečénca; mn. N prepečénci, G prepèčēnācā〉 kruh narezan na kriške i ponovno pečen; sin. (tost) |
prèpeći | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepèčem, 3. l. mn. prepèkū, imp. prepèci, aor. prepèkoh, prid. r. prèpekao, prid. t. prepèčen, pril. p. prèpekāvši〉 1. previše ispeći što tako da zagori [~ meso] 2. dvaput ili više puta ispeći što [~ rakiju] |
prèpelica | im. ž. 〈G prèpelicē; mn. N prèpelice, G prȅpelīcā〉 zool. manja ptica selica iz porodice fazana sivoga trbuha s crnim i žućkastim prugicama |
prepíliti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèpīlīm, 3. l. mn. prèpīlē, imp. prepíli, aor. prepílih, prid. r. prepílio, prid. t. prèpīljen〉 razrezati što pilom [~ trupac] |
prèpirānje | im. s. 〈G prepirānja〉 bivanje u prepirci s kim, oštar sukob s kim riječima zbog nesuglasica prouzročenih suprotnim mišljenjima, ciljevima ili zahtjevima; sin. svađanje |
prèpirati se | gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. prèpirēm se, 3. l. mn. prèpirū se, imp. prèpiri se, aor. prèpirah se, imperf. prèpirāh se, prid. r. prèpirao se〉 biti s kim u svađi, sukobljavati se s kim riječima zbog nesuglasica prouzročenih suprotnim mišljenjima, ciljevima ili zahtjevima [~ s prijateljima; ~ sa susjedima]; sin. svaditi se, svađati se |
prèpīrka | |
prepísati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèpīšēm, 3. l. mn. prèpīšū, imp. prepíši, aor. prepísah, prid. r. prepísao, prid. t. prèpīsān〉 1. ponovno napisati, doslovno prenijeti kakav tekst onako kako je gdje već napisan [~ tekst; ~ zadaću od prijatelja] 2. pismenom izjavom prenijeti pravo vlasništva [~ kuću na sina]; vidski paranjak: prepisivati |
prepisívānje | im. s. 〈G prepisívānja〉 1. ponovno pisanje, doslovno prenošenje kakva teksta onako kako je gdje već napisan 2. prenošenje prava vlasništva pisanom izjavom |
prepisívati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepìsujēm, 3. l. mn. prepìsujū, imp. prepìsūj, aor. prepisívah, imperf. prepìsīvāh, prid. r. prepisívao, prid. t. prepìsīvān〉 1. ponovno pisati, doslovno prenositi kakav tekst onako kako je gdje već napisan [~ tekst; ~ zadaće od prijatelja] 2. pismenom izjavom prenositi pravo vlasništva [~ kuće na sinove]; vidski paranjak: prepisati |
prépjev | im. m. 〈G prépjeva; mn. N prépjevi, G prépjēvā〉 1. knjiž. slobodan prijevod pjesme s drugoga jezika 2. pren., razg. slobodan prijevod s drugoga jezika |
prèpjevati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèpjevām, 3. l. mn. prèpjevajū, imp. prèpjevāj, aor. prèpjevah, prid. r. prèpjevao, prid. t. prèpjevān〉 1. slobodno prevesti pjesmu s drugoga jezika [~ sonet] 2. pren., razg. slobodno prevesti s drugoga jezika; vidski paranjak: prepjevavati |
prepjevávati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepjèvāvām, 3. l. mn. prepjevávajū, imp. prèpjevāvāj, aor. prepjevávah, imperf. prepjèvāvāh, prid. r. prepjevávao, prid. t. prepjèvāvān〉 1. slobodno prevoditi pjesmu s drugoga jezika [~ sonet] 2. pren., razg. slobodno prevoditi s drugoga jezika; vidski paranjak: prepjevati |
preplànuti | gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. prèplanēm, 3. l. mn. prèplanū, imp. preplàni, aor. preplànuh, prid. r. preplànuo〉 sunčanjem steći tamniju boju kože [~ na ljetovanju] |
prèplašiti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèplašīm, 3. l. mn. prèplašē, imp. prèplaši, aor. prèplaših, prid. r. prèplašio, prid. t. prèplašen〉 izazvati strah u kome [~ djecu]; sin. zastrašiti • prèplašiti se 〈povr.〉 osjetiti strah, biti u strahu zbog koga ili čega [~ se mraka]; sin. prestrašiti, uplašiti |
prepláviti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prèplāvīm, 3. l. mn. prèplāvē, imp. preplávi, aor. preplávih, prid. r. preplávio, prid. t. prèplāvljen〉 1. razliti se preko čega i prouzročiti poplavu [Rijeka je preplavila polje.] 2. pren. proširiti se u velikoj količini ili na velikome prostoru [Plakati su preplavili ulice.; Preplavio ga je osjećaj straha.] |
prèplesti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. preplètem, 3. l. mn. preplètū, imp. preplèti, aor. preplètoh, prid. r. prèpleo, prid. t. preplèten〉 1. pletući učiniti da se što oblikuje i čvrsto međusobno poveže [~ niti; ~ pruće] 2. ponovno što isplesti od istoga gradiva od kojega je bilo ispleteno što drugo [~ džemper] |
prèplesti se | gl. svrš. povr. 〈prez. 3. l. jd. preplète se, 3. l. mn. preplètū se, aor. 3. l. jd. prȅplete se, prid. r. prèpleo se〉 međusobno se spojiti u kakvu cjelinu, sastati se na mnogim mjestima [Budućnost i prošlost će se preplesti.]; sin. ispreplesti se |
prepolòviti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepòlovīm, 3. l. mn. prepòlovē, imp. prepolòvi, aor. prepolòvih, prid. r. prepolòvio, prid. t. prepòlovljen〉 režući podijeliti što napola [~ gredu; ~ jabuku] |
prepolovljávati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepolòvljāvām, 3. l. mn. prepolovljávajū, imp. prepolòvljāvāj, aor. prepolovljávah, imperf. prepolòvljāvāh, prid. r. prepolovljávao, prid. t. prepolòvljāvān〉 v. poloviti |
prepolovljívati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepolòvljujēm, 3. l. mn. prepolòvljujū, imp. prepolòvljūj, aor. prepolovljívah, imperf. prepolòvljīvāh, prid. r. prepolovljívao, prid. t. prepolòvljīvān〉 v. poloviti |
prȅpona | im. ž. 〈G prȅponē; mn. N prȅpone, G prȅpōnā〉 1. sp. predmet koji se u trci preskače [utrka na sto metara s preponama] 2. 〈mn.〉 anat. granični predio koji dijeli trup od bedara |
prȅponskī | prid. 〈G prȅponskōg(a); ž. prȅponskā, s. prȅponskō〉 1. koji se odnosi na prepone, predmete koji se preskaču u trci [preponsko jahanje] 2. koji se odnosi na prepone, granične predjele koji dijele trup od bedara [preponska kila] |
prȅporōd | im. m. 〈G prȅporōda; mn. N prȅporōdi, G prȅporōdā〉 zanos, procvat koji nastaje nakon mirovanja, osjećaj ponovnoga rođenja [kulturni ~; narodni ~]; sin. renesansa pren. ◇ hrvatski narodni ~ nacionalni, politički i kulturni pokret u Hrvatskoj od 1835. do 1848. godine |
preporòditelj | im. m. 〈G preporòditelja; mn. N preporòditelji, G preporòditēljā〉 osoba koja vodi preporod ili u njemu sudjeluje |
preporoditèljica | im. ž. 〈G preporoditèljicē; mn. N preporoditèljice, G preporoditèljīcā〉 žena koja vodi preporod ili u njemu sudjeluje |
preporoditèljičin | prid. 〈G preporoditèljičina; ž. preporoditèljičina, s. preporoditèljičino〉 koji pripada preporoditeljici |
preporòditi | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepòrodīm, 3. l. mn. prepòrodē, imp. preporòdi, aor. preporòdih, prid. r. preporòdio, prid. t. prepòrođen〉 dati čemu novi oblik, smisao ili sadržaj [~ život u školi; ~ obitelj] • preporòditi se 〈povr.〉 obnoviti snagu, dobiti nov zamah, biti svjež i spreman za dalje djelovanje [~ se nakon rata; ~ se nakon teške bolesti] |
prȅporodnī | prid. 〈G prȅporodnōg(a); ž. prȅporodnā, s. prȅporodnō〉 koji se odnosi na preporod |
prepòrūčen | prid. 〈G prepòrūčena; odr. prepòrūčenī, G prepòrūčenōg(a); ž. prepòrūčena, s. prepòrūčeno〉 1. o kojemu postoji povoljno mišljenje [preporučeni postupak] 2. koji je poslan tako da ga primatelj osobno preuzme i potvrdi to svojim potpisom [preporučena pošiljka; preporučeno pismo] |
preporúčiti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepòrūčīm, 3. l. mn. prepòrūčē, imp. preporúči, aor. preporúčih, prid. r. preporúčio, prid. t. prepòrūčen〉 1. dati preporuku ili povoljno mišljenje o kojoj osobi, stvari, poslu ili pojavi [~ za uporabu; ~ proizvod; ~ za posao] 2. dati savjet komu, uputiti koga da što učini [~ kupnju računala]; vidski paranjak: preporučivati |
preporùčiv | prid. 〈G preporùčiva; odr. preporùčivī, G preporùčivōg(a); ž. preporùčiva, s. preporùčivo; komp. preporučìvijī〉 koji se može preporučiti; sin. preporučljiv |
preporučívati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. preporùčujēm, 3. l. mn. preporùčujū, imp. preporùčūj, aor. preporučívah, imperf. preporùčīvāh, prid. r. preporučívao, prid. t. preporùčīvān〉 1. davati preporuku ili davati povoljno mišljenje o kojoj osobi, stvari, poslu ili pojavi [~ za uporabu; ~ proizvod; ~ za posao] 2. davati savjet komu, upućivati koga da što učini [~ kupnju računala]; vidski paranjak: preporučiti |
preporùčljiv | prid. 〈G preporùčljiva; odr. preporùčljivī, G preporùčljivōg(a); ž. preporùčljiva, s. preporùčljivo; komp. preporučljìvijī〉 usp. preporučiv |
prȅporuka | im. ž. 〈G prȅporukē, DL prȅporuci; mn. N prȅporuke, G prȅporūkā〉 1. povoljna ocjena, povoljno mišljenje o kome ili čemu [~ za posao] 2. uputa što i kako treba raditi ili kako postupiti u određenome slučaju [Moja je ~ da otputuje na more.] |
prepòstaviti | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepòstavīm, 3. l. mn. prepòstavē, imp. prepòstavi, aor. prepòstavih, prid. r. prepòstavio, prid. t. prepòstavljen〉 inform. ponovno postaviti računalni sustav u početno stanje [~ računalo]; sin. resetirati; vidski parnjak: prepostavljati |
prepòstavljati | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prepòstavljām, 3. l. mn. prepòstavljajū, imp. prepòstavljāj, aor. prepòstavljah, imperf. prepòstavljāh, prid. r. prepòstavljao, prid. t. prepòstavljān〉 inform. ponovno postavljati računalni sustav u početno stanje [~ računalo]; sin. resetirati; vidski parnjak: prepostaviti |
prepotèncija | im. ž. 〈G prepotèncijē〉 osobina onoga koji je prepotentan |