gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètječēm, 3. l. mn. prètječū, imp. prètječi, aor. prètjecah, imperf. prètjecāh, prid. r. prètjecao, prid. t. prètjecān〉 krećući se nastojati nalaziti se ispred čega drugoga [~ automobile]; sin. prestizati; ant. zaostajati; vidski parnjak: preteći

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. prètječē, 3. l. mn. prètječū, aor. 3. l. jd. prȅtjeca, imperf. 3. l. jd. prètjecāše, prid. r. prètjecao〉 ostajati od čega kao višak nakon trošenja [Pretječe nam novca.]; vidski parnjak: preteći

prid. 〈G prètjerāna; odr. prètjerānī, G prètjerānōg(a); ž. prètjerāna, s. prètjerāno〉 koji je izražen u prevelikoj mjeri, u većoj mjeri nego što je potrebno ili uobičajeno [pretjerane cijene; pretjerani trud]

pril. u prevelikoj mjeri, u većoj mjeri nego što je potrebno ili uobičajeno [~ se truditi]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. prètjerām, 3. l. mn. prètjerajū, imp. prètjerāj, aor. prètjerah, prid. r. prètjerao〉 1. učiniti što u prevelikoj mjeri ili količini, biti neumjeren u čemu [~ u piću; ~ s pričanjem; ~ u učenju] 2. prekomjerno uvećati opseg ili važnost kakva događaja ili činjenice; sin. napuhnuti pren., razg., preuveličati; vidski paranjak: pretjerivati

im. s. 〈G pretjerívānja〉 1. činjenje čega u prevelikoj mjeri ili količini, neumjerenost u čemu 2. prekomjerno uvećavanje opsega ili važnosti kakva događaja ili činjenice; sin. preuveličavanje

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pretjèrujēm, 3. l. mn. pretjèrujū, imp. pretjèrūj, aor. pretjerívah, imperf. pretjèrīvāh, prid. r. pretjerívao〉 1. činiti što u prevelikoj mjeri ili količini, biti neumjeren u čemu [~ u piću; ~ s pričanjem; ~ u učenju] 2. prekomjerno uvećavati opseg ili važnost kakva događaja ili činjenice; sin. napuhavati pren., razg., napuhivati pren., razg., preuveličavati; vidski paranjak: pretjerati

im. ž. 〈G prȅtkinjē; mn. N prȅtkinje, G prȅtkīnjā〉 žena od koje tko potječe u bližoj ili daljoj prošlosti

im. ž. 〈G prètklijētkē, DL prètklijētki/prètklijētci; mn. N prètklijētke, G prètklijētākā/prètklijētkā/prètklijētkī〉 anat. srčana šupljina iz koje krv dolazi u klijetku

im. m. 〈G prètkūtnjāka; mn. N prètkūtnjāci, G prètkūtnjākā〉 anat. svaki od ukupno osam zuba smješten u gornjoj i donjoj čeljusti između očnjaka i kutnjaka

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètočīm, 3. l. mn. prètočē, imp. pretòči, aor. pretòčih, prid. r. pretòčio, prid. t. prètočen〉 izliti što iz jedne posude u drugu (o tekućini) [~ vino iz jedne bačve u drugu]; sin. preliti; vidski parnjak: pretakati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètopīm, 3. l. mn. prètopē, imp. pretòpi, aor. pretòpih, prid. r. pretòpio, prid. t. prètopljen〉 zagrijavanjem ili topljenjem dati čemu topljivom drugi oblik [~ mast] • pretòpiti se 〈povr.〉 prijeći u drukčije stanje, promijeniti se, pretvoriti se u što drugo [Šare su se pretopile.; Život i smrt pretopili su se jedno u drugo.]; vidski paranjak: pretapati

im. m. 〈G pretorijánca, V pretorìjānče; mn. N pretorijánci, G pretorìjānācā〉 pov. član posebne vojne jedinice, careve tjelesne straže, u antičkome Rimu

prid. 〈G pretorijánčeva; ž. pretorijánčeva, s. pretorijánčevo〉 koji pripada pretorijancu

im. m. 〈G prȅtovāra, I prȅtovārom/prȅtovārem〉 obavljanje prekrcaja

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretòvārām, 3. l. mn. pretovárajū, imp. pretòvārāj, aor. pretovárah, imperf. pretòvārāh, prid. r. pretovárao, prid. t. pretòvārān〉 1. obavljati prekrcaj [~ teret u brod] 2. ukrcavati previše tereta [~ brod] 3. pren. davati komu previše dužnosti ili poslova [~ poslom; ~ obvezama]; sin. pretovarivati; vidski paranjak: pretovariti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretòvarīm, 3. l. mn. pretòvarē, imp. pretòvari, aor. pretòvarih, prid. r. pretòvario, prid. t. pretòvaren〉 1. obaviti prekrcaj [~ teret u brod] 2. ukrcati previše tereta [~ brod] 3. pren. dati komu previše dužnosti ili poslova [~ poslom; ~ obvezama]; Vidski parnjaci: pretovarati, pretovarivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretovàrujēm, 3. l. mn. pretovàrujū, imp. pretovàrūj, aor. pretovarívah, imperf. pretovàrīvāh, prid. r. pretovarívao, prid. t. pretovàrīvān〉 usp. pretovarati

im. m. 〈G pretpalatála; mn. N pretpalatáli, G pretpalatálā〉 v. prednepčanik

prid. 〈G pretpalàtālnōg(a); ž. pretpalàtālnā, s. pretpalàtālnō〉 v. prednepčani

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretplàćujēm, 3. l. mn. pretplàćujū, imp. pretplàćūj, aor. pretplaćívah, imperf. pretplàćīvāh, prid. r. pretplaćívao, prid. t. pretplàćīvān〉 uplaćivati komu pretplatu za što [~ majku na časopis] • pretplaćívati se 〈povr.〉 postajati pretplatnikom [~ se na operu]; vidski paranjak: pretplatiti

im. ž. 〈G prȅtplatē; mn. N prȅtplate, G prȅtplātā〉 unaprijed uplaćen novac za koju robu ili uslugu [~ na časopis; kazališna ~]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètplātīm, 3. l. mn. prètplātē, imp. pretpláti, aor. pretplátih, prid. r. pretplátio, prid. t. prètplāćen〉 uplatiti komu pretplatu za što [~ majku na časopis] • pretplátiti se 〈povr.〉 postati pretplatnikom [~ se na operu]; vidski paranjak: pretplaćivati

im. ž. 〈G prètplatnicē; mn. N prètplatnice, G prètplatnīcā〉 žena koja je pretplaćena na što

prid. 〈G prètplatničina; ž. prètplatničina, s. prètplatničino〉 koji pripada pretplatnici

prid. 〈G prètplatničkōg(a); ž. prètplatničkā, s. prètplatničkō〉 koji se odnosi na pretplatnike i pretplatu

im. m. 〈G prètplatnīka, V prètplatnīče; mn. N prètplatnīci, G prètplātnīkā〉 osoba koja je pretplaćena na što

prid. 〈G pretpòsljednjēg(a); ž. pretpòsljednjā, s. pretpòsljednjē〉 koji se nalazi prije posljednjega [~ u prvenstvu; ~ u vrsti]; sin. predzadnji

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretpòstavīm, 3. l. mn. pretpòstavē, imp. pretpòstavi, aor. pretpòstavih, prid. r. pretpòstavio, prid. t. pretpòstavljen〉 1. poći od pretpostavke, uzeti da je što bilo, da jest ili da će biti onako kako se zamišlja [Pretpostavimo da si u pravu.] 2. dati komu ili čemu prednost ili veću važnosti [~ karijeru privatnomu životu]; vidski paranjak: pretpostavljati

im. ž. 〈G prȅtpostāvkē, DL prȅtpostāvci; mn. N prȅtpostāvke, G prȅtpostavākā/prȅtpostāvkā/prȅtpostāvkī〉 fil. 1. misao koja drži ili sluti da je što istinito, točno ili moguće, ali nema za to dokaza [osnovna ~] 2. teza u spoznajnome procesu koja se uzima kao istinita da bi se iz nje mogli izvoditi zaključci

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretpòstavljām, 3. l. mn. pretpòstavljajū, imp. pretpòstavljāj, aor. pretpòstavljah, imperf. pretpòstavljāh, prid. r. pretpòstavljao, prid. t. pretpòstavljān〉 1. poći od pretpostavke, uzimati da je što bilo, da jest ili da će biti onako kako se zamišlja [Pretpostavljam da si u pravu.]; sin. (predmnijevati) 2. davati komu ili čemu prednost ili veću važnosti [~ karijeru privatnomu životu]; vidski paranjak: pretpostaviti

prid. 〈G pretpòstavljena; odr. pretpòstavljenī, G pretpòstavljenōg(a); ž. pretpòstavljena, s. pretpòstavljeno〉 koji je utemeljen na pretpostavci [~ rezultati istraživanja]; sin. (hipotetički)

prid. 〈G pretpòstavljenōg(a); ž. pretpòstavljenā, s. pretpòstavljenō〉 v. nadređeni pod nadređen

im. ž. 〈G pretpremijérē; mn. N pretpremijére, G pretpremijérā〉 javna izvedba glazbenoga, televizijskoga, filmskoga ili kazališnoga djela prije premijere [~ filma]

im. s. 〈G pretpròljeća; mn. N pretpròljeća, G pretpròljēćā〉 razdoblje koje izravno prethodi proljeću

prid. 〈G prȅtprošlōg(a); ž. prȅtprošlā, s. prȅtprošlō〉 koji prethodi prošlomu [pretprošlo ljeto]

prid. 〈G pretprošlogòdišnjēg(a); ž. pretprošlogòdišnjā, s. pretprošlogòdišnjē〉 koji se odnosi na pretprošlu godinu [~ godišnji odmor]; sin. preklanjski razg.

im. ž. 〈G prȅtragē, DL prȅtrazi; mn. N prȅtrage, G prȅtrāgā〉 med. skup postupaka kojima se utvrđuju simptomi kakve bolesti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètrāžīm, 3. l. mn. prètrāžē, imp. pretráži, aor. pretrážih, prid. r. pretrážio, prid. t. prètrāžen〉 tražeći što temeljito pregledati [~ kuću; ~ šumu u potrazi za gljivama]; vidski parnjak: pretraživati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretràžujēm, 3. l. mn. pretràžujū, imp. pretràžūj, aor. pretražívah, imperf. pretràžīvāh, prid. r. pretražívao, prid. t. pretràžīvān〉 tražeći što temeljito pregledavati [~ šumu u potrazi za gljivama; ~ kuću]; vidski parnjak: pretražiti

im. m. 〈G prètražnīka; mn. N prètražnīci, G prètražnīkā〉 v. preglednik

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètrčīm, 3. l. mn. prètrčē, imp. pretr̀či, aor. pretr̀čah, prid. r. pretr̀čao, prid. t. prȅtrčān〉 1. trčeći prijeći s jednoga mjesta na drugo [~ ulicu] 2. trčeći prevaliti koji put [~ petsto metara]; vidski paranjak: pretrčavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretr̀čāvām, 3. l. mn. pretrčávajū, imp. pretr̀čāvāj, aor. pretrčávah, imperf. pretr̀čāvāh, prid. r. pretrčávao, prid. t. pretr̀čāvān〉 1. trčeći prelaziti s jednoga mjesta na drugo [~ ulicu] 2. trčeći prevaljivati koji put [~ petsto metara]; vidski paranjak: pretrčavati

im. m. 〈G prètresa; mn. N prètresi, G prȅtrēsā〉 policijski ili vojni pregled koji se obavlja radi otkrivanja ili pronalaženja čega; sin. (premetačina)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. prètrēsām, 3. l. mn. pretrésajū, imp. prètrēsāj, aor. pretrésah, imperf. prètrēsāh, prid. r. pretrésao, prid. t. prètrēsān〉 obavljati pretres; vidski parnjak: pretresti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretrésem, 3. l. mn. pretrésū, imp. pretrési, aor. pretrésoh, prid. r. prètrēsao, prid. t. pretrèsen〉 obaviti pretres; vidski parnjak: pretresati

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. prètrgnēm se, 3. l. mn. prètrgnū se, imp. prètrgni se, aor. pr̀etrgnuh se, prid. r. prètrgnuo se〉 previše se tjelesno umoriti, iscrpiti se prevelikim naporima [~ na utakmici; ~ od posla]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretr̀pām, 3. l. mn. pretr̀pajū, imp. pretr̀pāj, aor. pretr̀pah, prid. r. pretr̀pao, prid. t. prȅtrpān〉 trpajući nabiti što u što, nagurati više nego što može stati [~ kovčeg; ~ ormar]; vidski parnjak: pretrpavati