róda

im. ž. G ródē; mn. N róde, G ródā zool. 1. mn. porodica ptica selica obično bijele ili crne boje, dugih crvenih tankih nogu, crvena kljuna i duga vrata koje žive u močvarnim staništima, a često svijaju gnijezda i na dimnjacima 2. pripadnik istoimene porodice [bijela ~; crna ~]

rȍdan

prid. G ròdna; odr. rȍdnī, G rȍdnōg(a); ž. ròdna, s. rȍdno koji je pun ploda, koji obilno rađa

rȍdbina

im. ž. G rȍdbinē skup bližih i daljih rođaka s njihovim potomstvom; sin. rod

rȍdbinskī

prid. G rȍdbinskōg(a); ž. rȍdbinskā, s. rȍdbinskō koji se odnosi na rodbinu [~ odnosi]

rȍdica

im. ž. G rȍdicē; mn. N rȍdice, G rȍdīcā pokr. v. rođakinja

rȍdičin

prid. G rȍdičina; ž. rȍdičina, s. rȍdičino pokr. v. rođakinjin

ròdilīšte

im. s. G ròdilīšta; mn. N ròdilīšta, G ròdilīštā bolnica ili dio bolnice u kojoj se rađaju djeca

ròdilja

im. ž. G ròdiljē; mn. N ròdilje, G rȍdīljā žena koja je rodila

ròdīljnī

prid. G ròdīljnōg(a); ž. ròdīljnā, s. ròdīljnō koji se odnosi na rodilje [~ dopust]; sin. (rodiljski)

ròdīljskī

prid. G ròdīljskōg(a); ž. ròdīljskā, s. ròdīljskō v. rodiljni

ròditelj

im. m. G ròditelja; mn. N ròditelji, G ròditēljā 1. osoba koja ima dijete 2. biljka koja se križa s drugom biljkom radi dobivanja nove vrste 3. mn. a. otac i majka b. mužjak i ženka koji imaju potomstvo

roditèljica

im. ž. G roditèljicē; mn. N roditèljice, G roditèljīcā roditelj ženskoga spola; sin. majka, mama hip., razg., mati, stara žarg. v. pod star; ant. otac, stari žarg. v. pod star, tata hip., razg.

roditèljičin

prid. G roditèljičina; ž. roditèljičina, s. roditèljičino koji pripada roditeljici

ròditeljskī

prid. G ròditeljskōg(a); ž. ròditeljskā, s. ròditeljskō koji se odnosi na roditelje [~ sastanak]

roditèljstvo

im. s. G roditèljstva stanje osoba koje imaju djecu

ròditi

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. rȍdīm, 3. l. mn. rȍ, imp. ròdi, aor. ròdih, prid. r. ròdio, prid. t. rȍđen 1. donijeti dijete na svijet [~ blizance] 2. donijeti kao plod [Vinograd rodi dvjesto kilograma grožđa.]; sin. dati • ròditi se povr. 1. doći na svijet [Rodio sam se ujutro.] 2. 3. l. pren. biti na početku, biti na početku postojanja [Rodila se ljubav između njih.]; sin. nastati; ant. nestati, iščeznuti; vidski paranjak: rađati

rȍdnī

prid. G rȍdnōg(a); ž. rȍdnā, s. rȍdnō koji se odnosi na rođenje [~ list; ~ kraj]

rȍdnica

im. ž. G rȍdnicē; mn. N rȍdnice, G rȍdnīcā anat. cjevasti dio ženskoga spolnog organa između stidnice i maternice; sin. (vagina)

rȍdnōst

im. ž. G rȍdnosti, I rȍdnošću/rȍdnosti 1. broj novorođenih u nekoj populaciji; sin. (natalitet); ant. (mortalitet), smrtnost  apsolutna ~ broj novorođenih u nekoj populaciji u jednoj godini; relativna ~ broj novorođenih u nekoj populaciji u odnosu na broj stanovnika 2. ukupna masa plodova koje daje koja poljoprivredna kultura po jedinici površine [~ jabuka]

rȍdoljūb

im. m. G rȍdoljūba; mn. N rȍdoljūbi, G rȍdoljūbā v. domoljub

rȍdoljūblje

im. s. G rȍdoljūblja v. domoljublje

rȍdoljūbnī

prid. G rȍdoljūbnōg(a); ž. rȍdoljūbnā, s. rȍdoljūbnō v. domoljubni

rȍdoljūpka

im. ž. G rȍdoljūpkē, DL rȍdoljūpki; mn. N rȍdoljūpke, G rȍdoljūpkā/rȍdoljūpkī v. domoljupka

rodoskvrnúće

im. s. G rodoskvrnúća; mn. N rodoskvrnúća, G rodoskvrnúćā spolno općenje osoba u bliskome krvnom srodstvu; sin. (incest)

rodòslōvlje

im. s. G rodòslōvlja; mn. N rodòslōvlja, G rodòslōvljā obiteljsko stablo koje pokazuje povijest obiteljske loze

rodòslōvnī

prid. G rodòslōvnōg(a); ž. rodòslōvnā, s. rodòslōvnō koji se odnosi na rodoslovlje

rodòvnīk

im. m. G rodovníka; mn. N rodovníci, G rodovníkā dokument u kojemu se navode podatci o podrijetlu čistokrvnih životinja

rȍđāk

im. m. G rȍđāka, V rȍđāče; mn. N rȍđāci, G rȍđākā osoba koja je s kim u rodbinskoj vezi [bliski ~; dalji ~]

rođàkinja

im. ž. G rođàkinjē; mn. N rođàkinje, G rođàkīnjā žena koja je s kim u rodbinskoj vezi [bliska ~; dalja ~]; sin. rodica pokr.

rođàkinjin

prid. G rođàkinjina; ž. rođàkinjina, s. rođàkinjino koji pripada rođakinji; sin. rodičin pokr.

rȍđendān

im. m. G rȍđendāna; mn. N rȍđendāni, G rȍđendānā 1. datum u godini na koji se tko rodio [Danas mi je ~.; Sretan ~!] 2. slavlje koje se priređuje na datum na koji se tko rodio [Idem na Majin rođendan.]

rȍđendānskī

prid. G rȍđendānskōg(a); ž. rȍđendānskā, s. rȍđendānskō koji se odnosi na rođendan [rođendanska torta]

rȍđenī

prid. G rȍđenōg(a); ž. rȍđenā, s. rȍđenō 1. koji je koju sposobnost stekao rođenjem, a ne učenjem [~ slikar] 2. koji je to što jest po rođenju [~ brat; rođena majka]

rođénje

im. s. G rođénja; mn. N rođénja, G rođénjā 1. dolazak na svijet rađanjem 2. pren. trenutak u kojemu se što pojavljuje [~ ljubavi]; sin. nastanak, početak, postanak, začetak pren.; ant. konac², kraj, nestanak, svršetak, završetak

rȏg

im. m. G rȍga, L rògu; mn. N rȍgovi, G rȍgōvā 1. zool. a. šuplja izraslina od kože ili kosti na prednjoj strani glave nekih sisavaca b. puževo ticalo c. izraslina na vrhu njuške nekih zmija 2. izraslina na glavi nadnaravnih bića 3. naprava za davanje zvučnih signala [lovački ~] 4. glazb. limeno puhaće glazbalo po registru dublje od trube, a više od trombona 5. kvrga na glavi nastala udarcem tupim predmetom 6. grad. dio krovne konstrukcije, kosa greda koja prenosi krovno opterećenje na zidove ili stupove ♦ mračno (tamno) kao u rogu potpuno (sasvim) mračno (tamno), takvo da se ništa ne vidi; prodati komu ~ za svijeću prevariti koga, podvaliti komu; puhati u isti ~ s kim slagati se s kim, ulizivati se komu, pristajati uz koga; slažu se kao rogovi u vreći nikako se ne slažu; uvući rogove smiriti se, povući se, popustiti

rògāč

im. m. G rogáča; mn. N rogáči, G rogáčā bot. 1. sredozemno vazdazeleno drvo iz porodice leptirnjača koje ima kožaste listove i plod mahunu 2. jestiv sladak mesnat tamnosmeđi plod istoimenoga drveta

rògat

prid. G rògata; odr. rògatī, G rògatōg(a); ž. rògata, s. rògato; komp. rogàtijī koji ima rogove [rogati jelen]

rogobòriti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. rogòborīm, 3. l. mn. rogòborē, imp. rogobòri, aor. rogobòrih, imperf. rogòborāh, prid. r. rogobòrio izražavati neslaganje gunđajući protiv koga ili čega [~ protiv vlasti]

rògōvlje

zb. im. s. G rògōvlja skup rogova

rògoz

im. m. G rògoza; mn. N rògozi, G rȍgōzā bot. trajna močvarna ili vodena biljaka jednosupnica kojoj je cvat klip

rȏj

im. m. G rȍja, L ròju; mn. N rȍjevi, G rȍjēvā zool. 1. skupina koju stvaraju neki zadružni kukci prije osnivanja nove zajednice, a sastoji se od matice, nekoliko trutova i nekoliko tisuća radilica 2. mnoštvo kukaca, obično u letu [~ komaraca]

ròjiti se

gl. nesvrš. povr. prez. 3. l. jd. ròjī se, 3. l. mn. ròjē se, aor. 3. l. jd. rȍjā se, imperf. 3. l. jd. ròjāše se, prid. r. ròjio se 1. skupljati se ili organizirati se u roj [Pčele se roje.] 2. pren. nizati se u velikome broju [Misli se roje.]

rȍk

im. m. G ròka; mn. N ròkovi, G rȍkōvā 1. zadano ili dogovoreno vrijeme u kojemu treba obaviti koji posao ili ispuniti obvezu [~ za polaganje ispita; završiti školovanje u roku] 2. ograničeno vrijeme koje ima svoj početak i kraj [vojni ~]

ròker

im. m. G ròkera, V ròkeru; mn. N ròkeri, G rȍkērā osoba koja sluša ili svira rock

ròkerica

im. ž. G ròkericē; mn. N ròkerice, G ròkerīcā žena koja sluša ili svira rock

ròkeričin

prid. G ròkeričina; ž. ròkeričina, s. ròkeričino koji pripada rokerici

rokòkō

im. m. G rokokòa umj. europski umjetnički stil i stilsko razdoblje u drugoj polovici 18. st. (između baroka i neoklasicizma) koji se odlikuje kićenim i raskošnim oblicima te ukrasima

rokòvnīk

im. m. G rokovníka; mn. N rokovníci, G rokovníkā bilježnica podijeljena po danima u koju se upisuju poslovi i obveze

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga