im. m. 〈G tòtema; mn. N tòtemi, G tȍtēmā〉 rel. 1. prirodna pojava, biljka ili životinja koja se smatra mitskim pretkom određene etničke ili vjerske skupine 2. stup koji prikazuje mitskoga pretka određene etničke ili vjerske skupine

im. m. 〈G tòvara, I tòvarom; mn. N tòvari, G tȍvārā〉 1. ono što se prenosi ili prevozi; sin. teret 2. pokr. v. magarac

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. tòvarīm, 3. l. mn. tòvarē, imp. tòvari, aor. tòvarih, imperf. tòvarāh, prid. r. tòvario, prid. t. tòvaren〉 stavljati teret u prijevozno sredstvo [~ teret u brod]

im. s. 〈G tòvilīšta; mn. N tòvilīšta, G tòvilīštā〉 gospodarska zgrada u kojoj se tove životinje [~ svinja]

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. tòvīm, 3. l. mn. tòvē, imp. tòvi, aor. tòvih, imperf. tòvljāh, prid. r. tòvio, prid. t. tȍvljen〉 hraniti životinje za klanje

im. s. 〈G tòvljēnja〉 hranjenje životinja za klanje

im. m. 〈G tràča; mn. N tràčevi, G trȁčēvā〉 razg. 1. neprimjerena ili loša vijest o onome tko nije prisutan 2. v. ogovaranje

im. m. 〈G tráčka; mn. N tráčci, G trȃčākā〉 1. um. mali trak [~ svjetlosti] 2. mala količina čega [~ nade]

im. s. 〈G trȁčānja〉 razg. v. ogovaranje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. trȁčām, 3. l. mn. trȁčajū, imp. trȁčāj, aor. trȁčah, imperf. trȁčāh, prid. r. trȁčao, prid. t. trȁčān〉 razg. v. ogovarati

im. ž. 〈G tráčnicē; mn. N tráčnice, G tráčnīcā〉 jedan od dvaju usporednih dijelova pruge izrađen od čelika [tramvajske tračnice; željezničke tračnice]

im. s. 〈G trȁćēnja〉 nerazumno i uzaludno trošenje čega

im. ž. 〈G tradícijē; mn. N tradícije, G tradícījā〉 običaji, vjerovanja, legende i sl. koji prelaze iz naraštaja u naraštaj [narodna ~; obiteljska ~; sačuvati tradiciju]

prid. 〈G tradícījskōg(a); ž. tradícījskā, s. tradícījskō〉 koji se odnosi na tradiciju, koji se temelji na tradiciji [~ zanati]; sin. (tradicionalan)

prid. 〈G trȁdicionālna; odr. trȁdicionālnī, G trȁdicionālnōg(a); ž. trȁdicionālna, s. trȁdicionālno; komp. tradicionàlnijī〉 1. v. tradicijski 2. koji se drži tradicije [~ čovjek]

im. ž. 〈G tràfikē, DL tràfici; mn. N tràfike, G trȁfīkā〉 trgovina u kojoj se prodaju cigarete, marke, dnevni tisak i dr.

im. m. 〈G trȃga, L trágu; mn. N trȁgovi, G trȁgōvā〉 1. otisak stopala, papaka ili prsta divljači, kotača i sl. na tlu ili snijegu [tragovi divljači; tragovi guma] 2. pren. ono čime je što obilježeno [Ovaj grad nosi ~ rata.]; sin. biljeg, pečat, znak, znamen poet., žig ♦ biti na tragu 〈komu, čemu〉 približiti se komu, čemu, biti nadomak komu, čemu, pronaći koga, što; izgubio se (gubi se i sl.) komu, čemu 〈svaki〉 ~ potpuno je nestao tko; nema komu, čemu ni traga 〈ni glasa〉 nestao je tko, nema koga, čega, nema ni najmanje vijesti o komu, o čemu; nestati bez traga 〈i glasa〉 potpuno se izgubiti, ne javljati se; ostaviti traga na komu, na čemu snažno se dojmiti koga, usjeći se u čije pamćenje, ostaviti posljedice; ući komu, čemu u ~ približiti se komu, čemu, pronaći koga, što; zamesti (zatrti) ~ komu, čemu prikriti što, skriti koga

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. tràgām, 3. l. mn. tràgajū, imp. tràgāj, aor. tràgah, imperf. tràgāh, prid. r. tràgao〉 1. slijediti čiji trag, ići čijim tragom [~ za divljači] 2. uporno što tražiti, nastojati da se što ostvari [~ za srećom]

im. ž. 〈G tràgēdijē; mn. N tràgēdije, G tràgēdījā〉 1. kaz., knjiž. 〈jd.〉 dramska književna vrsta u kojoj se radnja temelji na sukobu glavnih junaka zbog moralnih načela te društvenih i ideoloških razlika [antička ~; klasicistička ~] 2. pren. težak događaj ili nesreća u kojoj obično ima ljudskih žrtava [obiteljska ~]

prid. 〈G tràgična; odr. tràgičnī, G tràgičnōg(a); ž. tràgična, s. tràgično; komp. tragìčnijī〉 1. čija je sudbina iznimno nesretna i teška [~ lik] 2. koji je povezan s teškom nesrećom [tragična smrt; tragične okolnosti]

im. ž. 〈G tràgičnosti, I tràgičnošću/tràgičnosti〉 osobina onoga koji je tragičan ili svojstvo onoga što je tragično

im. ž. 〈G tragikòmēdijē; mn. N tragikòmēdije, G tragikòmēdījā〉 kaz., knjiž. 1. 〈jd.〉 dramska književna vrsta u kojoj se isprepleću elementi tragedije i komedije 2. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti

im. m. 〈G trahóma〉 med. zarazna upala rožnice i očne spojnice

prid. 〈G trájna; odr. trȃjnī, G trȃjnōg(a); ž. trájna, s. trȃjno; komp. tràjnijī〉 koji traje u vremenu, koji ne prolazi [trajno prijateljstvo]; sin. neprolazan; ant. prolazan

im. s. 〈G trȁjānja〉 bivanje ili postojanje u vremenu; sin. vijek

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. trȁjēm, 3. l. mn. trȁjū, imp. trȃj, aor. trȁjah, imperf. trȁjāh, prid. r. trȁjao〉 biti ili postojati u vremenu [Nastava traje osam godina.; Novac će nam ~ do kraja ljetovanja.]

im. m. 〈G tràjekta; mn. N tràjekti, G tràjekātā/trȁjēktā〉 pom. brod za prijevoz vozila, tereta i putnika

prid. 〈G tràjektnōg(a); ž. tràjektnā, s. tràjektnō〉 koji se odnosi na trajekt [trajektna luka]

im. ž. 〈G trájnicē; mn. N trájnice, G trájnīcā〉 bot. biljka koja živi više od dvije godine, višegodišnja biljka

im. ž. 〈G trájnosti, I trájnošću/trájnosti〉 svojstvo onoga što je trajno; sin. neprolaznost; ant. prolaznost

im. m. 〈G trȃka, L tráku; mn. N trȁkovi/trȃci, G trȁkōvā/trákā〉 1. v. vrpca 2. zraka kakve svjetlosti [Sunčev ~] 3. bijelom crtom omeđen dio kolnika kojim prometuju vozila [voziti u svojemu traku]

im. ž. 〈G trȁkē, DL trȁci; mn. N trȁke, G trȃkā〉 1. v. vrpca 2. → trak

im. ž. 〈G trȁkavicē; mn. N trȁkavice, G trȁkavīcā〉 1. zool. a. 〈mn.〉 razred plošnjaka nametnika izdužena tijela koji žive pričvršćeni u tijelu čovjeka i drugih kralježnjaka s pomoću prianjaljka smještenih na glavi b. pripadnik istoimenoga razreda [govedska ~; svinjska ~] ◇ pasja ~ parazitska trakavica koja se razvija u tankome crijevu psa; sin. ehinokok 2. pren., razg. razvučena televizijska serija ili priča s mnogo dramatičnih preokreta

im. m. 〈G trȁktora, I trȁktorom; mn. N trȁktori, G trȁktōrā〉 polj. motorno vozilo koje služi za vuču poljoprivrednih strojeva i oruđa te teškoga tereta

prid. 〈G trȁljava; odr. trȁljavī, G trȁljavōg(a); ž. trȁljava, s. trȁljavo; komp. traljàvijī〉 razg. 1. koji je nemaran, neuredan ili loš [~ učenik] 2. koji je loše obavljen [~ posao]

im. ž. 〈G trȁljavosti, I trȁljavošću/trȁljavosti〉 osobina onoga koji je traljav ili svojstvo onoga što je traljavo

im. m. 〈G tramínca〉 1. bijelo grožđe koje potječe iz Alzasa, a u Hrvatskoj se uzgaja od početka 18. st. u okolici Iloka 2. vino od istoimenoga grožđa

im. ž. → zamjena

im. m. 〈G trȁmvaja; mn. N trȁmvaji, G trȁmvājā〉 vozilo na električni pogon koje vozi po tračnicama i služi za prijevoz putnika u gradskome prometu

im. m. 〈G tramvájca, V trȁmvājče; mn. N tramvájci, G tràmvājācā〉 razg. vozač tramvaja, osoba koja vozi tramvaj

prid. 〈G tramvájčeva; ž. tramvájčeva, s. tramvájčevo〉 razg. koji pripada tramvajcu

im. ž. 〈G tràmvājkē, DL tràmvājki; mn. N tràmvājke, G tràmvājkā/tràmvājkī〉 razg. vozačica tramvaja, žena koja vozi tramvaj

prid. 〈G trȁmvajskōg(a); ž. trȁmvajskā, s. trȁmvajskō〉 koji se odnosi na tramvaj [tramvajska pruga]

im. ž. 〈G transformácijē; mn. N transformácije, G transformácījā〉 1. v. preoblika 2. temeljita promjena oblika, izgleda, stanja ili osobina

prid. 〈G transformácījskōg(a); ž. transformácījskā, s. transformácījskō〉 koji se odnosi na transformaciju

im. m. 〈G transfòrmātora, I transfòrmātorom; mn. N transfòrmātori, G transfòrmātōrā〉 fiz., tehn. uređaj koji s pomoću elektromagnetske indukcije pretvara izmjeničnu struju višega napona u izmjeničnu struju nižega napona ili obratno

im. ž. 〈G transgrèsijē〉 geol. širenje morskih površina i plavljenje kopna; ant. regresija

prid. 〈G transkontinèntālnōg(a); ž. transkontinèntālnā, s. transkontinèntālnō〉 v. prekokontinentski