gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. tȍnēm, 3. l. mn. tȍnū, imp. tòni, aor. tònuh, imperf. tȍnjāh, prid. r. tònuo〉 1. propadati ispod površine vode ili koje žitke mase i spuštati se prema dnu [~ u blato] 2. pren. upadati u kakvo stanje [~ u san; ~ u zaborav]

im. m. 〈G tòpa; mn. N tòpovi, G tȍpōvā〉 1. vojn. vatreno oružje s razmjerno dugom cijevi velikoga dometa i velike razorne moći [pucati iz topa; brodski topovi] 2. šh. šahovska figura koja ima oblik kule, a kreće se po stupcima ili redcima šahovske ploče [bijeli ~; crni ~]; sin. (kula) ♦ gluh kao ~ potpuno gluh; kao iz topa (puške) [odgovoriti i sl.] brzo, sa sigurnošću [odgovoriti i sl.]; spavati (zaspati) kao ~ (klada) čvrsto spavati (zaspati i sl.), spavati (zaspati i sl.) dubokim snom

prid. 〈G tòpla; odr. tòplī, G tòplōg(a); ž. tòpla, s. tȍplo; komp. tòplijī〉 1. koji ima visoku temperaturu, koji izaziva osjet topline [~ dan; topla voda; toplo vrijeme] 2. kojemu je grijanjem povišena temperatura [topla peć] 3. pren. koji je pun osjećaja i izaziva ugodne osjećaje [~ čovjek; ~ ispraćaj; tople riječi]; ant. hladan

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. tòpīm, 3. l. mn. tòpē, imp. tòpi, aor. tòpih, imperf. tòpljāh, prid. r. tòpio, prid. t. tȍpljen〉 1. činiti da čvrsta tvar prijeđe u tekuće stanje [~ mast; ~ led; ~ šećer u kavi] 2. poet. zalijevati vodom [~ zemlju] • tòpiti se 〈povr.〉 prelaziti u tekuće stanje [Snijeg se topi.; Led se topi.]

prid. 〈G tòpiva; odr. tòpivī, G tòpivōg(a); ž. tòpiva, s. tòpivo; komp. topìvijī〉 koji se može topiti; sin. topljiv; ant. netopiv, netopljiv

im. ž. 〈G tòpivosti, I tòpivošću/tòpivosti〉 svojstvo onoga što je topivo; sin. topljivost; ant. netopivost, netopljivost

im. ž. 〈G toplànē; mn. N toplàne, G toplánā〉 grad., tehn. termoelektrana čije se otpadne pare upotrebljavaju za grijanje zgrada ili u industriji

im. pl. t. ž. 〈G tȍplīcā〉 prirodni izvori tople vode i lječilište koje je uz njih sagrađeno; sin. (terme)

prid. 〈G tòpličkōg(a); ž. tòpličkā, s. tòpličkō〉 koji se odnosi na toplice

im. ž. 〈G toplìnē〉 1. svojstvo onoga što je toplo, što ima temperaturu višu od temperature okoliša ili prosječne temperature [~ peći] 2. pren. osobina onoga koji je pun osjećaja i izaziva ugodne osjećaje [majčina ~] 3. fiz. dio unutarnje energije tijela koji prelazi s jednoga tijela na drugo zbog razlike njihovih temperatura

prid. 〈G tòplīnskōg(a); ž. tòplīnskā, s. tòplīnskō〉 koji se odnosi na toplinu; sin. (termički)

pril. 〈komp. tòplijē〉 1. izriče osjećaj temperature više od temperature okoliša ili prosječne temperature [Vani je jako ~; Toplo mi je.] 2. pren. s mnogo osjećaja [~ ispratiti; ~ pozdraviti]; ant. hladno

prid. 〈G tȍplokr̄vna; odr. tȍplokr̄vnī, G tȍplokr̄vnōg(a); ž. tȍplokr̄vna, s. tȍplokr̄vno〉 biol. koji ima stalnu tjelesnu temperaturu [toplokrvna životinja]; ant. hladnokrvan

im. ž. 〈G toplokŕvnosti, I toplokŕvnošću/toplokŕvnosti〉 osobina onoga koji je toplokrvan; ant. hladnokrvnost

im. m. 〈G tȍplomjēra, I tȍplomjērom; mn. N tȍplomjēri, G tȍplomjērā〉 tehn. naprava ili uređaj za mjerenje tjelesne temperature

im. s. 〈G tòpljēnja〉 1. činjenje da čvrsta tvar prijeđe u tekuće stanje 2. prelaženje u tekuće stanje 3. činjenje da što potone, da se spusti na dno

prid. 〈G tòpljiva; odr. tòpljivī, G tòpljivōg(a); ž. tòpljiva, s. tòpljivo; komp. topljìvijī〉 usp. topiv

im. ž. 〈G tòpljivosti, I tòpljivošću/tòpljivosti〉 usp. topivost

im. m. 〈G tȍpnīka, V tȍpnīče; mn. N tȍpnīci, G tȍpnīkā〉 1. osoba koja služi u topništvu 2. osoba koja puca iz topa [~ grada Zagreba]

im. s. 〈G tȍpnīštva; mn. N tȍpnīštva, G tȍpnīštāvā/tȍpnīštvā〉 vojn. rod vojske naoružan topovima i teškim oružjem

im. m. 〈G topògrafa; mn. N topògrafi, G topògrāfā〉 osoba koja se bavi topografijom

im. ž. 〈G topogràfijē〉 zem. opis i predočivanje Zemljine površine sa svim prirodnim sastavnicama i umjetnim objektima na zemljovidima

im. ž. 〈G topògrafkinjē; mn. N topògrafkinje, G topògrafkīnjā〉 žena koja se bavi topografijom

prid. 〈G topògrafskōg(a); ž. topògrafskā, s. topògrafskō〉 koji se odnosi na topografe i topografiju

im. ž. 〈G topòlē; mn. N topòle, G topólā〉 bot. visoko listopadno drvo iz porodice vrba sive ispucale kore [bijela ~; crna ~]

im. m. 〈G toponíma; mn. N toponími, G toponímā〉 jez. vlastito ime naselja, mora, rijeka i planina i sl.

im. m. 〈G tȍpota〉 zvuk koji nastaje pri udaranju kopita o tlo, hodanju ili trčanju [konjski ~; ~ koraka]

prid. 〈G tòpovskōg(a); ž. tòpovskā, s. tòpovskō〉 koji se odnosi na topove

im. m. 〈G tȍra, L tòru, I tȍrom; mn. N tȍrovi, G tȍrōvā〉 ograđeni prostor za stoku na otvorenome; sin. obor

im. ž. 〈G Tȏrē〉 rel. prvih pet starozavjetnih knjiga, osnova židovske vjere i zakona

im. m. 〈G tórnja; mn. N tórnjevi, G tórnjēvā〉 grad. visoka i uska građevina koja može biti samostalna ili u sklopu koje druge građevine [crkveni ~; gradski ~; televizijski ~; vatrogasni ~; naftni ~]

im. ž. 〈G tórbē; mn. N tórbe, G tórbā/tórbī〉 predmet u kojemu se nose stvari [putna ~; ručna ~; školska ~]

im. ž. 〈G tòrbicē; mn. N tòrbice, G tȍrbīcā〉 um. mala torba

im. m. 〈G torèādora, V torèādore; mn. N torèādori, G torèādōrā〉 borac s bikovima koji sudjeluje u koridi

im. m. 〈G tòrnāda; mn. m. s. N tòrnāda/tòrnādi, G tòrnādā〉 met. razorni vrtložni vjetar praćen zračnim lijevkom koji se spušta iz grmljavinskoga oblaka do tla, a čest je u unutrašnjosti Sjeverne Amerike [taj ~; ti tornadi; ta tornada]

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. torpèdīrām, 3. l. mn. torpedírajū, imp. torpèdīrāj, aor. torpedírah, imperf. torpèdīrāh, prid. r. torpedírao, prid. t. torpèdīrān〉 pogoditi/gađati što torpedom [~ neprijateljski brod]

im. m. 〈G tòrpēda; mn. m. s. N tòrpēdi/tòrpēda, G tòrpēdā〉 podvodni projektil s vlastitim pogonom [taj ~; ti torpedi; ta torpeda]

im. ž. 〈G tȏrtē; mn. N tȏrte, G tȏrtā/tȏrtī〉 okrugao kolač s nadjevom ili kremom [~ od čokolade s orasima; voćna ~; rođendanska ~]

im. ž. 〈G tortúrē; mn. N tortúre, G tortúrā〉 1. podvrgavanje tjelesnim mukama radi kažnjavanja ili iznuđivanja čega 2. pren. teška patnja, okrutno mučenje

im. m. 〈G tòrza; mn. m. s. N tòrzi/tòrza, G tórzā〉 čovječji trup bez udova [razvijen ~]

im. m. 〈G tȍstovi; mn. N tȍstovi, G tȍstōvā〉 v. prepečenac

prid. 〈G tòtālna; odr. tòtālnī, G tòtālnōg(a); ž. tòtālna, s. tòtālno〉 v. potpun

prid. 〈G tȍtalitārna; odr. tȍtalitārnī, G tȍtalitārnōg(a); ž. tȍtalitārna, s. tȍtalitārno〉 koji određuje i nadzire sve strane javnoga života ulazeći i u privatni život pojedinaca [~ režim; totalitarna vlast]

im. m. 〈G totalitàrista, V totalitàristu; mn. N totalitàristi, G totalitàrīstā〉 osoba koja se zalaže za totalitarizam

im. ž. 〈G totalitàristicē; mn. N totalitàristice, G totalitàristīcā〉 žena koja se zalaže za totalitarizam

prid. 〈G totalitàrističina; ž. totalitàrističina, s. totalitàrističino〉 koji pripada totalitaristici

prid. 〈G totalitarìstičkōg(a); ž. totalitarìstičkā, s. totalitarìstičkō〉 koji se odnosi na totalitariste i totalitarizam

im. m. 〈G totalitarìzma〉 pol. državni poredak u kojemu vlast imaju pojedinci koji nadziru javni i kulturni život, ograničuju osnovne slobode i prava čovjeka i sprečavaju privatnu inicijativu