prid. 〈G tènōrskōg(a); ž. tènōrskā, s. tènōrskō〉 koji se odnosi na tenore

im. m. 〈G teòloga, V teòlože; mn. N teòlozi, G teòlōgā〉 osoba koja se bavi teologijom

im. ž. 〈G teològijē〉 1. v. bogoslovija 2. v. bogoslovlje

im. ž. 〈G teòloginjē; mn. N teòloginje, G teòlogīnjā〉 žena koja se bavi teologijom

prid. 〈G teòloškōg(a); ž. teòloškā, s. teòloškō〉 koji se odnosi na teologe i teologiju

im. m. 〈G teoréma; mn. N teorémi, G teorémā〉 v. poučak

im. m. 〈G teorètičāra, V teorètičāru/teorètičāre; mn. N teorètičāri, G teorètičārā〉 znanstvenik koji se bavi teorijom [književni ~]

prid. 〈G teorètičāreva; ž. teorètičāreva, s. teorètičārevo〉 koji pripada teoretičaru; sin. teoretičarov

im. ž. 〈G teorètičārkē, DL teorètičārki; mn. N teorètičārke, G teorètičārkā/teorètičārkī〉 znanstvenica koja se bavi teorijom [književna ~]

prid. 〈G teorètičārova; ž. teorètičārova, s. teorètičārovo〉 usp. teoretičarev

prid. 〈G teorètičārskōg(a); ž. teorètičārskā, s. teorètičārskō〉 koji se odnosi na teoretičare

gl. dvov. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. teoretìzīrām, 3. l. mn. teoretizírajū, imp. teoretìzīrāj, aor. teoretizírah, imperf. teoretìzīrāh, prid. r. teoretizírao〉 temeljito raspraviti što, opsežno raspravljati o čemu što je jasno samo po sebi

prid. 〈G teòretskōg(a); ž. teòretskā, s. teòretskō〉 1. v. teorijski 2. koji postoji samo u pretpostavci

pril. u teoriji, u pretpostavci

im. ž. 〈G tèōrijē; mn. N tèōrije, G tèōrījā〉 sustav znanja o čemu; ant. praksa ◇ ~ evolucije skup znanstvenih teorija i hipoteza o nastanku života [Darwinova ~ evolucije] ♦ nema teorije nemoguće je, neostvarivo je

prid. 〈G tèōrījskōg(a); ž. tèōrījskā, s. tèōrījskō〉 koji se odnosi na teoriju [teorijska fizika]; sin. (teoretski)

im. s. 〈G tȅpānja〉 1. nepravilno izgovaranje riječi, osobito teških glasova i glasovnih skupina 2. govorenje nježnih riječi

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. tȅpām, 3. l. mn. tȅpajū, imp. tȅpāj, aor. tȅpah, imperf. tȅpāh, prid. r. tȅpao〉 1. nepravilno izgovarati riječi, osobito teške glasove i glasovne skupine 2. govoriti nježne riječi [~ djetetu]

im. m. 〈G tèpiha; mn. N tèpisi, G tȅpīhā〉 razg. v. sag ♦ gurnuti što pod ~ skriti što, ne željeti se suočiti s poteškoćama

im. m. 〈G terapèuta; mn. N terapèuti, G terapèūtā〉 stručnjak koji provodi terapiju

im. ž. 〈G terapèutkinjē; mn. N terapèutkinje, G terapèutkīnjā〉 stručnjakinja koja provodi terapiju

prid. 〈G terapèutskōg(a); ž. terapèutskā, s. terapèutskō〉 koji se odnosi na terapeute

im. ž. 〈G teràpijē; mn. N teràpije, G teràpījā〉 1. v. liječenje 2. proces u kojemu se poduzimaju određeni postupci kako bi se izliječila određena bolest ili uklonila ili ublažila kakva tegoba

prid. 〈G teràpījskōg(a); ž. teràpījskā, s. teràpījskō〉 koji se odnosi na terapiju [~ postupak]

im. m. 〈G tèrārija; mn. N tèrāriji, G tèrārījā〉 umjetno oblikovan prostor sa zemljom, kamenjem i sl. namijenjen držanju malih životinja, obično gmazova i vodozemaca

im. ž. 〈G teràsē; mn. N teràse, G terásā〉 1. grad. a. vodoravni ili blago nagnuti teren dobiven posebnom obradbom zemljišta b. ravni krov ili otvorena ravna površina bez krova koja je dio građevine [vrtna ~] 2. zem. a. izdužena ravna ili malo nagnuta ravnica koja se prostire na gorskim padinama te obalama rijeka, jezera i mora [riječna ~] b. obradiva površina na padinama brežuljaka podzidana ili ograđena suhozidima

prid. 〈G teràsasta; odr. teràsastī, G teràsastōg(a); ž. teràsasta, s. teràsasto〉 koji ima oblik terasa koje se nastavljaju jedna na drugu [terasasto tlo]

im. ž. 〈G tȅrcē; mn. N tȅrce, G tȇrcā/tȅrcī〉 glazb. glazbeni interval ◇ mala ~ interval koji označuje razmak od triju polutonova; velika ~ interval koji označuje razmak od četiriju polutonova

im. m. 〈G tercéta; mn. N tercéti, G tercétā〉 1. glazb. kompozicija (ili njezin dio) pisana za tri pjevačka glasa s pratnjom ili bez nje 2. knjiž. v. trostih

im. m. 〈G tȅrcijāra, I tȅrcijārom/tȅrcijārem〉 geol. prvo razdoblje kenozoika

prid. 〈G tȅrcijārna; odr. tȅrcijārnī, G tȅrcijārnōg(a); ž. tȅrcijārna, s. tȅrcijārno〉 koji je treći po redu ili važnosti

im. ž. 〈G tercínē; mn. N tercíne, G tercínā〉 knjiž. kitica od triju stihova s posebno raspoređenim rimama i jedanaestercima

im. m. 〈G teréna; mn. N teréni, G terénā〉 1. v. tlo, zemljište 2. v. igralište 3. kraj ili područje na kojemu se što istražuje ili mjesto rada koje se nalazi izvan mjesta stanovanja ♦ pripremiti ~ 〈za što〉 obaviti dobre (temeljite) pripreme 〈za što〉; sklizak ~ opasna situacija, osjetljivo područje

prid. 〈G tèrēnskōg(a); ž. tèrēnskā, s. tèrēnskō〉 koji se odnosi na teren [~ rad; terenska nastava; terenska sestra]

im. m. 〈G tèreta; mn. N tèreti, G tȅrētā〉 1. ono što se prenosi ili prevozi; sin. tovar 2. pren. velika obveza, dužnost ili briga [To je za mene preveliki ~.]; sin. breme pren., opterećenje pren. ♦ biti (pasti) na ~ komu, čemu postati čija briga (obveza), financijski opteretiti koga, što

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. tèretīm, 3. l. mn. tèretē, imp. tèreti, aor. tèretih, imperf. tèrećāh, prid. r. tèretio, prid. t. tèrećen〉 1. pripisivati komu krivnju ili odgovornost za što [~ koga za krađu] 2. zahtijevati isplatu od koga za što [~ čiji račun]

im. m. 〈G teretnjáka; mn. N teretnjáci, G teretnjákā〉 prijevozno sredstvo za prijevoz tereta

im. m. 〈G terìtōrija; mn. N terìtōriji, G terìtōrījā〉 1. upravno područje 2. v. kraj, područje

prid. 〈G tȅritorijālnōg(a); ž. tȅritorijālnā, s. tȅritorijālnō〉 v. teritorijski

prid. 〈G teritòrijskōg(a); ž. teritòrijskā, s. teritòrijskō〉 koji se odnosi na teritorij [teritorijske vode]; sin. (teritorijalni)

prid. 〈G tèrmālnōg(a); ž. tèrmālnā, s. tèrmālnō〉 koji se odnosi na terme [~ izvor]

im. pl. t. ž. 〈G tȇrmā/tȇrmī〉 1. pov. javno kupalište s toplom vodom u antičkome Rimu 2. v. toplice

prid. 〈G tèrmičkōg(a); ž. tèrmičkā, s. tèrmičkō〉 v. toplinski

im. m. 〈G termína; mn. N termíni, G termínā〉 1. v. naziv 2. određeno ili dogovoreno vrijeme do kad se što treba obaviti

im. m. 〈G terminòloga, V terminòlože; mn. N terminòlozi, G terminòlōgā〉 stručnjak koji se bavi terminologijom; sin. nazivoslovac

im. ž. 〈G terminològijē; mn. N terminològije, G terminològījā〉 jez. 1. interdisciplinarna znanost koja se bavi proučavanjem pojmova, naziva i nazivlja; sin. nazivoslovlje 2. v. nazivlje

im. ž. 〈G terminòloginjē; mn. N terminòloginje, G terminòlogīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi terminologijom; sin. nazivoslovka

prid. 〈G terminòloškōg(a); ž. terminòloškā, s. terminòloškī〉 1. koji se odnosi na nazivlje 2. koji se odnosi na terminologiju [~ odbor; ~ priručnik]; sin. nazivoslovni