udòvac

im. m. G udóvca, V ȕdōvče; mn. N udóvci, G ùdovācā muškarac kojemu je umrla žena

udóvčev

prid. G udóvčeva; ž. udóvčeva, s. udóvčevo koji pripada udovcu

udòvica

im. ž. G udòvicē; mn. N udòvice, G udòvīcā žena kojoj je umro muž

udòvičin

prid. G udòvičina; ž. udòvičina, s. udòvičino koji pripada udovici

udòvičkī

prid. G udòvičkōg(a); ž. udòvičkā, s. udòvičkō koji se odnosi na udovice [~ život]

ùdruga

im. ž. G ùdrugē, DL ùdruzi; mn. N ùdruge, G ȕdrūgā zajednica koja okuplja članove na temelju zajedničke koristi, potrebe ili cilja [~ za zaštitu životinja]; sin. (asocijacija), društvo, ( udruženje)

udružénje

im. s. G udružénja; mn. N udružénja, G udružénjā v. društvo, udruga

udrúžiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. ùdrūžīm, 3. l. mn. ùdrūžē, imp. udrúži, aor. udrúžih, prid. r. udrúžio, prid. t. ùdrūžen sastaviti, spojiti koga ili što radi postizanja zajedničkoga cilja ili ostvarivanja zajedničke koristi [~ tvrtke] • udrúžiti se povr. uzajamno se sastaviti, spojiti radi postizanja zajedničkoga cilja ili ostvarivanja zajedničke koristi; sin. ujediniti, združiti; vidski paranjak: udruživati

udružívānje

im. s. G udružívānja uzajamno sastavljanje, spajanje radi postizanja zajedničkoga cilja ili ostvarivanja zajedničke koristi; sin. ujedinjavanje, ujedinjivanje, združivanje

udružívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. udrùžujēm, 3. l. mn. udrùžujū, imp. udrùžūj, aor. udružívah, imperf. udrùžīvāh, prid. r. udružívao, prid. t. udrùžīvān sastavljati, spajati koga ili što radi postizanja zajedničkoga cilja ili ostvarivanja zajedničke koristi [~ tvrtke]; sin. (objedinjavati) • udružívati se povr. uzajamno se sastavljati, spajati radi postizanja zajedničkoga cilja ili ostvarivanja zajedničke koristi; sin. ujedinjavati, ujedinjivati, združivati; vidski paranjak: udružiti

ùdubina

im. ž. G ùdubinē; mn. N ùdubine, G ùdubīnā mjesto koje se spušta ili koje je ispod razine površine [~ u drvetu; ~ u stijeni]; sin. (udubljenje); ant. ispupčenje, izbočina

udúbiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. ùdūbīm, 3. l. mn. ùdūbē, imp. udúbi, aor. udúbih, prid. r. udúbio, prid. t. ùdūbljen pritiskom napraviti udubinu [~ lim] • udúbiti se povr. 1. spustiti se ispod razine površine, iskriviti se pod teretom [Krov se udubio pod snijegom.]; sin. (ugnuti se), ulegnuti se 2. pren. duboko se predati čemu, unijeti se u što [~ se u problem; ~ se u misli]; sin. zadubiti se; vidski paranjak: udubljivati

udubljénje

im. s. G udubljénja; mn. N udubljénja, G udubljénjā v. udubina

udubljívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. udùbljujēm, 3. l. mn. udùbljujū, imp. udùbljūj, aor. udubljívah, imperf. udùbljīvāh, prid. r. udubljívao, prid. t. udùbljīvān pritiskom praviti udubinu [~ lim] • udubljívati se povr. 1. spuštati se ispod razine površine, iskrivljivati se pod teretom [Krov se udubljuje pod snijegom.]; sin. (ugibati se) 2. pren. duboko se predavati čemu, unositi se u što [~ se u problem; ~ se u misli]; sin. zadubljivati se; vidski paranjak: udubiti

udvàrāč

im. m. G udvaráča, V ȕdvarāču; mn. N udvaráči, G udvaráčā muškarac koji se udvara komu

udvaràčica

im. ž. G udvaràčicē; mn. N udvaràčice, G udvaràčīcā žena koja se udvara komu

udvaràčičin

prid. G udvaràčičina; ž. udvaràčičina, s. udvaràčičino koji pripada udvaračici

udvárānje

im. s. G udvárānja nastojanje da se lijepim riječima i ponašanjem stekne čija naklonost ili da se privuče koga

udvárati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. ùdvārām se, 3. l. mn. udvárajū se, imp. ùdvārāj se, aor. udvárah se, imperf. ùdvārāh se, prid. r. udvárao se lijepim riječima i ponašanjem nastojati steći čiju naklonost ili privući koga [~ djevojci]

udvostručávati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. udvostrùčāvām, 3. l. mn. udvostručávajū, imp. udvostrùčāvāj, aor. udvostručávah, imperf. udvostrùčāvāh, prid. r. udvostručávao, prid. t. udvostrùčāvān činiti dvostrukim, dva puta većim [~ dobit] • udvostručavati se povr. postajati dvostrukim, dvaput većim [Plaća se udvostručavala.]; sin. udvostručivati; Vidski parnjak: udvostručiti

udvòstručiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. udvòstručīm, 3. l. mn. udvòstručē, imp. udvòstruči, aor. udvòstručih, prid. r. udvòstručio, prid. t. udvòstručen učiniti dvostrukim, dvaput većim [~ dobit]; sin. podvostručiti • udvostručiti se povr. postati dvostrukim, dvaput većim [Plaća se udvostručila.]; Vidski parnjaci: udvostručavati, udvostručivati

udvostručívati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. udvostrùčujēm, 3. l. mn. udvostrùčujū, imp. udvostrùčūj, aor. udvostručívah, imperf. udvostrùčīvāh, prid. r. udvostručívao, prid. t. udvostrùčīvān usp. udvostručavati

ȕdžbeničkī

prid. G ȕdžbeničkōg(a); ž. ȕdžbeničkā, s. ȕdžbeničkō koji se odnosi na udžbenike

ȕdžbenīk

im. m. G ȕdžbenīka; mn. N ȕdžbenīci, G ȕdžbenīkā osnovna školska knjiga iz koje se uči gradivo određenoga nastavnog predmeta [~ fizike]

ȕf

usk. izriče negodovanje [Uf, kako je ružan!]; sin. ah, eh, oh, uh

ȕfānje

im. s. G ȕfānja rel. nada u čiju pomoć utemeljena na vjerovanju

ȕfati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. ȕfām se, 3. l. mn. ȕfajū se, imp. ȕfāj se, aor. ȕfah se, imperf. ȕfāh se, prid. r. ȕfao se rel. vjerovati i nadati se čijoj pomoći [~ u Boga]

ugáđānje

im. s. G ugáđānja 1. glazb. namještanje intonacije glazbala, usklađivanje tonova na glazbalu 2. činjenje čega u skladu s čijim željama

ugáđati

gl. nesvrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. ùgāđām, 3. l. mn. ugáđajū, imp. ùgāđāj, aor. ugáđah, imperf. ùgāđāh, prid. r. ugáđao, prid. t. ùgāđān 1. prijel. glazb. namještati intonaciju glazbala, usklađivati tonove na glazbalu [~ violinu] 2. neprijel. činiti što u skladu s čijim željama; vidski paranjak: ugoditi

uganúće

im. s. G uganúća; mn. N uganúća, G uganúćā istezanje ili kidanje sveza i zglobnih tetiva

ȕgao

im. m. G ȕgla; mn. N ȕglovi, G ȕglōvā 1. vanjski dio sjecišta površina kojega tijela ili predmeta [~ zgrade; ~ ormara] 2. prostor na križanju dviju ulica 3.  kut ♦ držati tri ugla kuće voditi svu brigu o kući i obitelji

ugásiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. ùgāsīm, 3. l. mn. ùgāsē, imp. ugási, aor. ugásih, prid. r. ugásio, prid. t. ùgāšen 1. učiniti da što prestane gorjeti [~ svijeću; ~ žigicu]; sin. utrnuti; ant. upaliti poet., zapaliti 2. zaustaviti rad kakva uređaja ili instalacije s pomoću sklopke, zaustaviti dotok energije ili staviti što izvan pogona [~ motor; ~ radio; ~ svjetlo]; sin. isključiti; ant. uključiti, upaliti • ugásiti se povr. 1. prestati gorjeti [Vatra se ugasila.] 2. prestati raditi zbog prestanka dotoka energije [Motor se ugasio.]

ùgaziti

gl. svrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. ùgāzīm, 3. l. mn. ùgazē, imp. ùgazi, aor. ùgazih, prid. r. ùgazio, prid. t. ùgažen 1. prijel. nogama u hodu zgnječiti ili polegnuti što [~ travu; ~ snijeg]; sin. (utabati) 2. neprijel. nogom stati u što [~ u blato]

ugíbati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. ùgībām/ùgībljēm, 3. l. mn. ugíbajū/ùgībljū, imp. ùgībāj/ugíblji, aor. ugíbah, imperf. ùgībāh, prid. r. ugíbao prestajati živjeti (o životinjama i biljkama) [Ribe ugibaju.]; vidski parnjak: uginuti

ugíbati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. ùgībām se/ùgībljēm se, 3. l. mn. ugíbajū se/ùgībljū se, imp. ùgībāj se/ugíblji se, aor. ugíbah se, imperf. ùgībāh se, prid. r. ugíbao se v. udubljivati se pod udubljivati

uginúće

im. s. G uginúća; mn. N uginúća, G uginúćā gubitak života (o životinjama i biljkama)

ùginuti

gl. svrš. neprijel. prez. 3. l. jd. ùginē, 3. l. mn. ùginū, aor. 3. l. jd. ȕginu, prid. r. ùginuo prestati živjeti (o životinjama i biljkama) [Ribe su uginule.]; vidski parnjak: ugibati

ùglađen

prid. G ùglađena; odr. ùglađenī, G ùglađenōg(a); ž. ùglađena, s. ùglađeno; komp. uglađènijī koji se lijepo ponaša i ima njegovan izgled [~ čovjek]; sin. fin, ( rafiniran)

ȕglās

pril. svi odjednom i u jedan glas [početi govoriti ~]

ùglat

prid. G ùglata; odr. ùglatī, G ùglatōg(a); ž. ùglata, s. ùglato 1. koji ima uglove [uglata geometrijska tijela]; ant. okrugao 2. koji je oblikovan s pomoću ravnih crta [uglata glagoljica; uglata zagrada]

uglàvnōm

pril. 1. u većini slučajeva [To je ~ tako.]; sin. najčešće 2. najvećim dijelom [Vrijeme će biti ~ sunčano.]; sin. pretežito, pretežno

uglàzbiti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. ùglazbīm, 3. l. mn. ùglazbē, imp. uglàzbi, aor. uglàzbih, prid. r. uglàzbio, prid. t. ùglazbljen napisati glazbu uz kakav tekst ili prema kojemu tekstu [~ stihove]

ȕglēd

im. m. G ȕglēda; mn. N ȕglēdi, G ȕglēdā opće prihvaćeno pozitivno mišljenje o kome [steći ~ u društvu; uživati ~; izgubiti ~]; sin. ime pren.

ȕglēdan

prid. G ȕglēdna; odr. ȕglēdnī, G ȕglēdnōg(a); ž. ȕglēdna, s. ȕglēdno; komp. uglèdnijī koji ima velik ugled [~ pisac; ugledna nagrada]

ùgledati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. ùgledām, 3. l. mn. ùgledajū, imp. ùgledāj, aor. ùgledah, prid. r. ùgledao, prid. t. ùgledān iznenada vidjeti koga ili što [~ prijatelja na ulici]; sin. spaziti • ùgledati se povr. uzajamno se neočekivano i iznenada vidjeti

uglédati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. ùglēdām se, 3. l. mn. uglédajū se, imp. ùglēdāj se, aor. uglédah se, imperf. ùglēdāh se, prid. r. uglédao se postupati ili se ponašati po uzoru na koga drugoga [~ na odlične učenike]; vidski parnjak: ùgledati se

ùgledati se

gl. svrš. povr. prez. 1. l. jd. ùgledām se, 3. l. mn. ùgledajū se, imp. ùgledāj se, aor. ùgledah se, prid. r. ùgledao se, prid. t. ùgledān postupiti po uzoru na koga drugoga [~ na odlične učenike]; vidski parnjak: uglédati se

ȕglēdnica

im. ž. G ȕglēdnicē; mn. N ȕglēdnice, G ȕglēdnīcā žena koja uživa ugled u javnosti, koja je cijenjena i poštovana

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga