bosònog

prid. G bosònoga; odr. bosònogī, G bosònogōg(a); ž. bosònoga, s. bosònogo koji je golih stopala, koji nema ništa na nogama; sin. bos; ant. obuven v. pod obuti

bȍsti

gl. nesvrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. bòdem, 3. l. mn. bòdū, imp. bòdi, aor. bòdoh, imperf. bòdijāh, prid. r. m. bȏ, ž. bòla, s. bȍlo, mn. bȍli, prid. t. bòden, pril. s. bòdūći, pril. p. bȏvši 1. prijel. a. pritiskati što ili prodirati u što šiljastim predmetom; sin. ubadati b. ozljeđivati koga rogovima ili žalcem; sin. ubadati 2. neprijel. imati sposobnost ozljeđivanja koga rogovima ili žalcem [Govedo bode.; Pčele bodu.]; sin. ubadati • bȍsti se povr. uzajamno se napadati rogovima [Ovnovi se bodu.]

boškàrīn

im. m. G boškarína; mn. N boškaríni, G boškarínā zool. govedo koje je u Istri bilo prošireno do sredine 20. st.

bòšnjāčkī

prid. G bòšnjāčkōg(a); ž. bòšnjāčkā, s. bòšnjāčkō 1. koji se odnosi na Bošnjake 2. u im. funkciji jd. m. jez. službeni jezik u dijelu Bosne i Hercegovine i narodni jezik Bošnjaka

botàničār

im. m. G botàničāra, V botàničāru/botàničāre; mn. N botàničāri, G botàničārā stručnjak koji se bavi botanikom

botàničārev

prid. G botàničāreva; ž. botàničāreva, s. botàničārevo koji pripada botaničaru; sin. botaničarov

botàničārka

im. ž. G botàničārkē, DL botàničārki; mn. N botàničārke, G botàničārkā/botàničārkī stručnjakinja koja se bavi botanikom

botàničārov

prid. G botàničārova; ž. botàničārova, s. botàničārovo usp. botaničarev

botàničkī

prid. G botàničkōg(a); ž. botàničkā, s. botàničkō koji se odnosi na botaniku [~ vrt]

botànika

im. ž. G botànikē, DL botànici biol. grana biologije koja proučava život biljaka i biljni svijet

botulìzam

im. m. G botulìzma; mn. N botulìzmi, G botulìzāmā med. trovanje prouzročeno bakterijama iz konzervirane hrane

božànskī

prid. G božànskōg(a); ž. božànskā, s. božànskō koji se odnosi na božanstva

božànstven

prid. G božànstvena; odr. božànstvenī, G božànstvenōg(a); ž. božànstvena, s. božànstveno razg. koji je kao u božanstva, koji se ističe ljepotom, koji je izvrstan, vrstan, iznimno dobar i kvalitetan [božanstvena hrana; božanstveno putovanje]

božànstvo

im. s. G božànstva; mn. N božànstva, G bòžanstāvā/bòžānstvā božansko biće, bog ili božica

bòžica

im. ž. G bòžicē; mn. N bòžice, G bȍžīcā 1. nadnaravno, nevidljivo i sveto žensko biće u koje vjeruju i koje štuju pripadnici različitih religija 2. pren. obožavana žena ili žena koja ima božanske osobine; sin. (boginja)

bòžičin

prid. G bòžičina; ž. bòžičina, s. bòžičino koji pripada božici; sin. (boginjin)

Bòžić

im. m. G Bòžića rel. kršćanski blagdan i državni praznik koji se slavi 25. prosinca u spomen na rođenje Božjega sina Isusa Krista

bòžićnī

prid. G bòžićnōg(a); ž. bòžićnā, s. bòžićnō koji se odnosi na Božić [božićno drvce; ~ ručak]

bòžićnica

im. ž. G bòžićnicē; mn. N bòžićnice, G bòžićnīcā 1. kasna jesenska jabuka jarko crvene boje koja se o Božiću stavlja pod bor 2. novčana nagrada koju zaposlenici dobivaju o Božiću

bòžikovina

im. ž. G bòžikovinē; mn. N bòžikovine, G bòžikovīnā bot. vazdazeleni grm s bijelim cvjetovima i crvenim bobičastim otrovnim plodovima

bòžjī

prid. G bòžjēg(a); ž. bòžjā, s. bòžjē 1. koji se odnosi na bogove 2. (Bòžjī) koji se odnosi na Boga, koji pripada Bogu [sin Božji]

Bq

oznaka za bekerel

br.

kratica za broj

bráco

im. m. G brácē, V brȃco; mn. N bráce, G brácā hip. brat od milja

bràčić

im. m. G bràčića; mn. N bràčići, G brȁčīćā bot. velika smeđa morska alga [jadranski ~]

brȃčnī

prid. G brȃčnōg(a); ž. brȃč, s. brȃč koji se odnosi na brak, koji se odvija u braku, koji je u braku [~ drug; ~ život]; ant. izvanbračni

brȁća

zb. im. ž. G brȁćē dvoje ili više muške djece ili djece različita spola i istih roditelja u međusobnome odnosu

bráda

im. ž. G brádē; mn. N bráde, G brádā 1. anat. zaobljeni dio donje čeljusti ljudi i životinja 2. dlake koje rastu na licu odrasloga muškarca i ispod donje vilice nekih životinja [kozja ~] ♦ gladiti bradu (brk, brkove) biti zadovoljan, uživati, likovati; promrmljati sebi u bradu reći nerazgovijetno (nerazumljivo) i veoma tiho; sijeda (bijela) ~ star čovjek, starac

bràdac

im. m. G brádca; mn. N brádci, G brȃdācā v. mrena

bràdat

prid. G bràdata; odr. bràdatī, G bràdatōg(a); ž. bràdata, s. bràdato; komp. bradàtijī koji je obrastao bradom

bràdavica

im. ž. G bràdavicē; mn. N bràdavice, G bràdavīcā 1. anat. izbočeni vrh dojke, prsa ili vimena 2. med. manja okrugla izraslina na koži ili sluznici  predljiva ~ zool. organ kojim pauci proizvode paučinu

bràdica

im. ž. G bràdicē; mn. N bràdice, G brȁdīcā um. mala brada

bràhmān

im. m. G brahmána, V brȁhmāne; mn. N brahmáni, G brahmánā rel. pripadnik svećeničke kaste u Indiji

brahmanìzam

im. m. G brahmanìzma rel. mnogobožačka religija utemeljena na učenju sadržanu u svetim indijskim tekstovima; sin. hinduizam

bràhmānskī

prid. G bràhmānskōg(a); ž. bràhmānskā, s. bràhmānskō koji se odnosi na brahmane i brahmanizam

bràjica

im. ž. G bràjicē pismo za slijepe koje se sastoji od izbočenih točkica utisnutih u papir

brȃk

im. m. G brȃka, L bráku; mn. N brȁkovi, G brȁkōvā zajednica muškarca i žene koja nastaje vjenčanjem [sklopiti ~]

brána

im. ž. G bránē; mn. N bráne, G bránā 1. nasip izgrađen radi zaštite od poplave; sin. zapor 2. stroj za usitnjavanje zemlje; sin. drljača

brànati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. brànām, 3. l. mn. brànajū, imp. brànāj, aor. brànah, imperf. brànāh, prid. r. brànao, prid. t. brȁnān obrađivati zemlju branom; sin. drljati

bràncīn

im. m. G brancína; mn. N brancíni, G brancínā v. lubin

brànīč

im. m. G braníča, V brȁnīču; mn. N braníči, G braníčā sp. obrambeni igrač u sportskim igrama koji brani svoj prostor kad je protivnička ekipa u napadu

brànīk

im. m. G braníka; mn. braníci, G braníkā ono što brani prolaz ili služi kao zaštita [~ uz rub ceste; automobilski ~]

brànitelj

im. m. G brànitelja; mn. N brànitelji, G brànitēljā 1. osoba koja koga ili što brani; sin. zaštitnik 2. sudionik obrambenoga rata, osoba koja se bori u obrani [~ domovine] 3. prav. pravnik koji brani optuženika u kaznenome postupku [~ po službenoj dužnosti]

branitèljica

im. ž. G branitèljicē; mn. N branitèljice, G branitèljīcā 1. žena koja koga ili što brani; sin. zaštitnica¹ 2. sudionica obrambenoga rata, žena koja se bori u obrani [~ domovine] 3. prav. pravnica koja brani optuženika u kaznenome postupku [~ po službenoj dužnosti]

branitèljičin

prid. G branitèljičina; ž. branitèljičina, s. branitèljičino 1. koji pripada ženi koja koga ili što brani; sin. zaštitničin 2. koji pripada sudionici obrambenoga rata, ženi koja se bori u obrani 3. koji pripada pravnici koja brani optuženika u kaznenome postupku

bràniteljskī

prid. G bràniteljskōg(a); ž. bràniteljskā, s. bràniteljskō koji se odnosi na branitelje [braniteljske udruge]

branitèljstvo

im. s. G branitèljstva skup svih branitelja

brániti

gl. nesvrš. prijel./neprijel. prez. 1. l. jd. brȃnīm, 3. l. mn. brȃ, imp. bráni, aor. bránih, imperf. brȃnjāh, prid. r. bránio, prid. t. brȃnjen 1. prijel. a. štititi koga ili što od napada, štete ili opasnosti [~ grad] b. polagati kakav završni ispit usmeno izlažući pismeni rad i odgovarajući na pitanja koja o njemu postavlja povjerenstvo [~ maturalni rad; ~ doktorat] 2. neprijel. ne dopuštati komu da što učini [Mama mi brani da idem u kino.] • brániti se povr. otklanjati od sebe opasnost ili napad [~ se od neprijatelja]; sin. štititi se v. pod štititi

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga