im. ž. 〈G dr̀ljačē; mn. N dr̀ljače, G dȑljāčā〉 stroj za usitnjavanje zemlje; sin. brana

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. dȓljām, 3. l. mn. dŕljajū, imp. dȓljāj, aor. dŕljah, imperf. dȓljāh, prid. r. dŕljao, prid. t. dȓljān〉 1. obrađivati zemlju drljačom; sin. branati 2. pren., razg. neuredno i bez smisla pisati ili šarati

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. dȑmām, 3. l. mn. dȑmajū, imp. dȑmāj, aor. dȑmah, imperf. dȑmāh, prid. r. dȑmao, prid. t. dȑmān〉 razg. v. tresti

im. m. 〈G dr̀meša, I dr̀mešom〉 folk., glazb. veseli hrvatski narodni ples

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. dròbīm, 3. l. mn. dròbē, imp. dròbi, aor. dròbih, imperf. dròbljāh, prid. r. dròbio, prid. t. drȍbljen〉 razbijati, lomiti što u sitne dijelove • dròbiti se 〈povr.〉 pretvarati se u sitne dijelove; sin. mrviti

im. ž. 〈G drógē, DL drógi; mn. N dróge, G drógā〉 1. farm. sirovi ili napola prerađeni proizvod mineralnoga, biljnoga ili životinjskoga podrijetla koji se upotrebljava u medicini, ljekarništvu ili tehnici 2. prirodna ili kemijski proizvedena tvar koja se uživa radi opojnoga djelovanja i koja redovito oštećuje zdravlje i izaziva ovisnost, a često i smrt

im. m. 〈G drogeráša, V drȍgerāšu; mn. N drogeráši, G drogerášā〉 razg. v. narkoman

im. ž. 〈G drogeràšicē; mn. N drogeràšice, G drogeràšīcā〉 razg. v. narkomanka

prid. 〈G drogeràšičina; ž. drogeràšičina, s. drogeràšičino〉 razg. v. narkomankin

prid. 〈G drogèrāškōg(a); ž. drogèrāškā, s. drogèrāškō〉 razg. v. narkomanski

im. ž. 〈G drogèrijē; mn. N drogèrije, G drogèrījā〉 prodavaonica kozmetičkih, higijenskih i kemijskih proizvoda

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. drògīrām, 3. l. mn. drogírajū, imp. drògīrāj, aor. drogírah, imperf. drògīrāh, prid. r. drogírao, prid. t. drògīrān〉 dati/davati komu drogu • drogírati se 〈povr.〉 1. unijeti/unositi drogu u tijelo; sin. (uzeti drogu) v. pod uzeti, (uzimati drogu) v. pod uzimati 2. 〈nesvrš.〉 biti ovisnikom

im. m. 〈G drȍzda; mn. N drȍzdovi, G drȍzdōvā〉 zool. 1. a. 〈mn.〉 porodica ptica, pjevice sive ili smeđe boje šiljasta kljuna i krila u jarkim bojama b. pripadnik istoimene porodice 2. riba iz porodice usnača duguljasta oblika i zelene boje s bijelim točkama

pril. 〈komp. dr̀skijē〉 bez obzira i poštovanja [~ odgovoriti]; sin. bezobrazno

im. ž. 〈G dȑskosti, I dȑskošću/dȑskosti〉 osobina onoga koji je drzak ili svojstvo onoga što je drsko; sin. bezobraština

im. ž. → držak

im. m. 〈G drȗga, V drȗže; mn. N drȕgovi, G drȕgōvā〉 1. osoba koja s kim dijeli isto zanimanje, iste navike i s njim je bliska ◇ bračni ~ jedan od supružnika 2. hist. učitelj ili profesor u učeničkome oslovljavanju u bivšoj Jugoslaviji

pril. v. drukčije

prid. 〈G drugàčijēg(a); ž. drugàčijā, s. drugàčijē〉 v. drukčiji

im. ž. 〈G drugàricē; mn. N drugàrice, G drugàrīcā〉 1. ženska osoba koja s kim dijeli isto zanimanje, iste navike i s njim je bliska 2. hist. učiteljica ili profesorica u učeničkome oslovljavanju u bivšoj Jugoslaviji

prid. 〈G drugàričina; ž. drugàričina, s. drugàričino〉 koji pripada drugarici

pril. na drugome mjestu

red. br. 〈G drȕgōg(a); ž. drȕgā, s. drȕgō〉 koji je iza prvoga, a prije trećega [Drugi svjetski rat]

prid. 〈G drȕgōg(a); ž. drȕgā, s. drȕgō〉 1. koji se razlikuje od onoga s kojim se uspoređuje [druga narav; druge prilike; ~ način rada]; sin. drukčiji, nejednak, različit; ant. istovjetan, jednak 2. koji slijedi za ovim [Doći ću ~ put] 3. 〈mn.〉 〈drȕgī〉 koji ne pripadaju skupini kojoj pripada govoritelj ili skupini o kojoj je riječ [govoriti pred drugima; Doći će i ~.]; sin. ini, ostali ♦ nema druge mora tako biti, nema druge mogućnosti, nema izbora

prid. 〈G drugorázredna; odr. drugorázrednī, G drugorázrednōg(a); ž. drugorázredna, s. drugorázredno〉 koji nije najbolje kakvoće ili najpoželjnijih svojstava

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. drùgujēm, 3. l. mn. drùgujū, imp. drùgūj, aor. drugòvah, imperf. drùgovāh, prid. r. drugòvao〉 biti s kim drug, biti komu blizak i s njim dijeliti navike

pril. tako da se razlikuje od čega [~ raditi; ~ vrednovati]; sin. (drugačije), nejednako, različito; ant. istovjetno, jednako

prid. 〈G drùkčijēg(a); ž. drùkčijā, s. drùkčijē〉 koji se razlikuje od onoga s kojim se uspoređuje [drukčija narav; drukčije prilike; ~ način rada]; sin. (drugačiji), drugi, nejednak, različit; ant. istovjetan, jednak

im. m. → cesta

im. s. 〈G društvánca; mn. N društvánca, G drùštvānācā/drùštvāncā〉 hip., um. malo društvo

prid. 〈G drùštvena; odr. drùštvenī, G drùštvenōg(a); ž. drùštvena, s. drùštveno; komp. društvènijī〉 koji se voli družiti, biti u društvu; sin. druželjubiv; ant. asocijalan, nedruštven, nedruželjubiv

prid. 〈G drùštvenōg(a); ž. drùštvenā, s. drùštvenō〉 koji se odnosi na društvo; sin. (socijalni)

prid. 〈G drùštveno-polìtičkōg(a); ž. drùštveno-polìtičkā, s. drùštveno-polìtičkō〉 koji se odnosi na društvo i politiku [društveno-političke prilike]

im. ž. 〈G drùštvenosti, I drùštvenošću/drùštvenosti〉 osobina onoga koji je društven; sin. druželjubivost; ant. nedruštvenost, nedruželjubivost 

im. s. 〈G drùštva; mn. N drùštva, G drȗštāvā/drúštvā〉 1. pol. velika zajednica ljudi koja u organiziranim odnosima živi u jednome gospodarskom, pravnom i političkom sustavu [bogato ~; građansko ~; potrošačko ~] 2. zajednica koja okuplja članove na temelju zajedničke koristi, potrebe ili cilja [~ za zaštitu životinja]; sin. (asocijacija), udruga 3. skupina ljudi koji se povremeno ili trajno druže ili udružuju [dobro ~; ~ iz razreda]; sin. družba, družina, klapa¹

im. ž. 〈G drùžbē; mn. N drùžbe, G drúžbā/drùžbī〉 skupina ljudi koji se povremeno ili trajno druže ili udružuju; sin. društvo, družina, klapa¹

prid. 〈G druželjùbiva; odr. druželjùbivī, G druželjùbivōg(a); ž. druželjùbiva, s. druželjùbivo; komp. druželjubìvijī〉 koji se voli družiti, biti u društvu; sin. društven; ant. asocijalan, nedruštven, nedruželjubiv 

im. ž. 〈G druželjùbivosti, I druželjùbivošću/druželjùbivosti〉 osobina onoga koji je druželjubiv; sin. društvenost; ant. nedruštvenost, nedruželjubivost 

im. s. 〈G drúžēnja〉 često bivanje u društvu s kim

im. ž. 〈G drùžinē; mn. N drùžine, G drȕžīnā〉 1. skupina ljudi koji se povremeno ili trajno druže ili udružuju; sin. društvo, družba, klapa¹ 2. kaz. kazališno umjetničko osoblje [baletna ~; dramska ~; operna ~]; sin. (ansambl)

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. drȗžīm se, 3. l. mn. drȗžē se, imp. drúži se, aor. drúžih se, imperf. drȗžāh se, prid. r. drúžio se〉 biti često u društvu s kim

im. ž. 〈G dr̀vārnicē; mn. N dr̀vārnice, G dr̀vārnīcā〉 prostorija za odlaganje drva

im. s. 〈G dŕvca; mn. N dŕvca, G dȓvācā/dŕvcā〉 hip., um. malo drvo

zb. im. s. 〈G dr̀vēća〉 skup drveta

prid. 〈G drvèna; odr. dr̀venī, G dr̀venōg(a); ž. drvèna, s. drvèno〉 koji je od drva [drveni stol]

prid. 〈G dr̀venasta; odr. dr̀venastī, G dr̀venastōg(a); ž. dr̀venasta, s. dr̀venasto〉 koji je sličan drvu, koji ima neka svojstva drva [drvenasta biljka; drvenasto tkivo]

zb. im. s. 〈G dȓvlja〉 skup odsječenih ili otpiljenih dijelova stabla ♦ bacati ~ i kamenje 〈na koga, na što〉 oštro ukoriti koga, osuditi oštrim riječima koga

prid. 〈G dȓvnōg(a); ž. dȓvnā, s. dȓvnō〉 koji se odnosi na drvo [drvna industrija]