prid. 〈G gràfičārova; ž. gràfičārova, s. gràfičārovo〉 usp. grafičarev

prid. 〈G gràfičkōg(a); ž. gràfičkā, s. gràfičkō〉 koji se odnosi na grafičare i grafiku [~ prikaz; ~ radnik]

im. ž. 〈G gràfije; mn. N gràfije, G grȁfījā〉 jez. pismo koje se upotrebljava u kojemu jeziku; sin. (slovopis)

prid. 〈G gràfījskōg(a); ž. gràfījskā, s. gràfījskō〉 jez. koji se odnosi na grafiju; sin. (slovopisni)

im. ž. 〈G gràfikē, DL gràfici; mn. N gràfike, G grȁfīkā〉 1. lik. crtež ili slika izrađena perom, tušem, olovkom ili kojim alatom, npr. iglom, dlijetom 2. otisak dobiven kojom grafičkom tehnikom 3. svi načini umnožavanja pisma i crteža tiskanjem

im. m. 〈G gràfikona; mn. N gràfikoni, G gràfikōnā〉 grafički prikaz koji pokazuje suodnos promjenjivih veličina; sin. dijagram

im. m. 〈G grafíta; mn. N grafíti, G grafítā〉 1. kem. crnosivi mineral, alotropska modifikacija ugljika, koji služi za proizvodnju olovaka 2. zidni natpis ili crtež

im. ž. 〈G grafològijē〉 znanost koja proučava rukopise

prid. 〈G grafòloškōg(a); ž. grafòloškā, s. grafòloškō〉 koji se odnosi na grafologiju

im. m. 〈G grȁfoskopa; mn. N grȁfoskopi, G grȁfoskōpā〉 tehn. uređaj kojim se prikazuje slika na zid, platno ili ploču

im. m. 〈G grȁha〉 bot. 1. jednogodišnja zeljasta povrtnica iz porodice leptirnjača čiji je plod mahuna 2. ovalne jestive sjemenke istoimene biljke [varivo od graha]

im. ž. 〈G grȁhoricē; mn. N grȁhorice, G grȁhorīcā〉 bot. jednogodišnja ili trajna zeljasta krmna biljka iz porodice leptirnjača

im. ž. 〈G grȁhovicē; mn. N grȁhovice, G grȁhovīcā〉 bot. biljka iz skupine uzgojenih mahunastih biljaka krupnoga zrna

im. ž. 〈G grájē〉 buka koja nastaje kad mnogo ljudi istodobno viče ili glasno govori; sin. dreka, galama, vika, vikanje

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. grȃknēm, 3. l. jd. grȃknē, imp. grákni, aor. gráknuh, prid. r. gráknuo〉 1. oglasiti se glasom koji podsjeća na grak-grak [Vrana je graknula.; Gavran je graknuo.] 2. pren. neljubazno i oštro se komu obratiti; vidski paranjak: graktati

im. s. 〈G gràktānja〉 glasanje glasom koji podsjeća na grak-grak

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. grȁkćē, 3. l. mn. grȁkćū, aor. 3. l. jd. grȁkta, imperf. 3. l. jd. grȁktāše, prid. r. grȁktao〉 glasati se glasom koji podsjeća na grak-grak [Vrana grakće.; Gavran grakće.]; vidski parnjak: graknuti

im. m. 〈G grȁma; mn. N grȁmi, G grȃmā〉 fiz. mjerna jedinica za masu, tisućiti dio kilograma (g)

im. m. 〈G gramàtičāra, V gramàtičāru/gramàtičāre; mn. N gramàtičāri, G gramàtičārā〉 stručnjak koji se bavi gramatikom

prid. 〈G gramàtičāreva; ž. gramàtičāreva, s. gramàtičārevo〉 koji pripada gramatičaru; sin. gramatičarov

im. ž. 〈G gramàtičārkē, DL gramàtičārki; mn. N gramàtičārke, G gramàtičārkā/gramàtičārkī〉 stručnjakinja koja se bavi gramatikom

prid. 〈G gramàtičārova; ž. gramàtičārova, s. gramàtičārovo〉 usp. gramatičarev

prid. 〈G gramàtičkōg(a); ž. gramàtičkā, s. gramàtičkō〉 koji se odnosi na gramatiku [~ zadatak]

im. ž. 〈G gramàtikē, DL gramàtici; mn. N gramàtike, G gramàtīkā〉 1. jez. jezikoslovna grana koja opisuje ili utvrđuje pravila na morfološkoj, tvorbenoj i sintaktičkoj razini 2. priručnik koji propisuje fonološko i gramatičko (morfološko, tvorbeno i sintaktičko) ustrojstvo jezika i daje popis pravila koja upravljaju jezičnim sustavom; sin. (slovnica)

im. m. 〈G grȁmofōna; mn. N grȁmofōni, G grȁmofōnā〉 tehn. uređaj koji omogućuje slušanje zvukova snimljenih na posebnoj vrsti ploča

prid. 〈G grȁmofōnskōg(a); ž. grȁmofōnskā, s. grȁmofōnskō〉 koji se odnosi na gramofon [gramofonska ploča]

prid. 〈G gràmziva; odr. gràmzivī, G gràmzivōg(a); ž. gràmziva, s. gràmzivo; komp. gramzìvijī〉 1. koji želi ili grabi više nego što mu je potrebno [~ za novcem] 2. koji odražava nastojanje da se stekne više nego što je potrebno [gramzivo ponašanje]; sin. (gramzljiv)

im. ž. 〈G gràmzivosti, I gràmzivošću/gràmzivosti〉 osobina onoga koji je gramziv ili svojstvo onoga što je gramzivo; sin. (gramzljivost)

prid. 〈G gràmzljiva; odr. gràmzljivī, G gràmzljivōg(a); ž. gràmzljiva, s. gràmzljivo; komp. gramzljìvijī〉 v. gramziv

im. ž. 〈G gràmzljivosti, I gràmzljivošću/gràmzljivosti〉 v. gramzivost

im. ž. 〈G gránē, D grȃni, A grȃnu; mn. N grȃne, G gránā, DLI gránama〉 1. bot. dio stabla koji raste iz debla ili stabljike grma [zelena ~; hrastova ~] 2. pren. dio cjeline izdvojen u posebnu cjelinu [~ industrije; ~ znanosti; ~ obitelji] ♦ doći na zelenu granu popraviti svoj položaj, napokon uspjeti u čemu; pasti na niske grane osiromašiti, doći u gori položaj, materijalno ili moralno propasti; reže (siječe i sl.) granu na kojoj sjedi radi protiv vlastite koristi, radi (postupa) na vlastitu štetu

prid. 〈G grànata; odr. grànatī, G grànatōg(a); ž. grànata, s. grànato; komp. granàtijī〉 koji se grana, koji obiluje granama, koji ide u širinu [granati hrast; granati rogovi]

im. ž. 〈G granátē; mn. N granáte, G granátā〉 topničko zrno punjeno eksplozivom velike razorne moći

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 3. l. jd. grànā se, 3. l. mn. grànajū se, aor. 3. l. jd. grȁnā se, imperf. 3. l. jd. grànāše se, prid. r. grànao se〉 1. rastom dobivati i širiti grane [Drvo se grana.] 2. 〈3. l.〉 pren. povećavati se odvajanjem u posebne cjeline ili nove grane [Porodica se grana.; Znanost se grana.]

im. s. 〈G granatírānja〉 gađanje granatama

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. granàtīrām, 3. l. mn. granatírajū, imp. granàtīrāj, aor. granatírah, imperf. granàtīrāh, prid. r. granatírao, prid. t. granàtīrān〉 pogoditi/gađati granatama

im. ž. 〈G grànčicē; mn. N grànčice, G grȁnčīcā〉 um. mala grana

im. ž. 〈G grànicē; mn. N grànice, G grȁnīcā〉 1. crta ili pojas koji razdvajaju države, područja, posjede, imanja i sl. [državna ~; datumska ~]; sin. međa 2. pren. krajnja točka do koje se što može prihvatiti, podnijeti ili dopustiti [~ strpljenja; ~ pristojnosti; gornja ~] ♦ do krajnjih granica mnogo, strahovito, u najvećoj mjeri, neograničeno, koliko je god moguće; prijeći 〈sve〉 granice ( 〈svaku〉 granicu) 〈u čemu〉 pretjerati 〈u čemu〉, nemati mjere 〈u čemu〉, ne moći se zaustaviti

im. m. 〈G gràničāra, V gràničāru/gràničāre; mn. N gràničāri, G gràničārā〉 1. osoba koja čuva granicu 2. sp. igra u kojoj članovi jedne momčadi u svojemu polju izbjegavaju loptu kojom ih gađa član druge momčadi

prid. 〈G gràničāreva; ž. gràničāreva, s. gràničārevo〉 koji pripada graničaru; sin. graničarov

im. ž. 〈G gràničārkē, DL gràničārki; mn. N gràničārke, G gràničārkā/gràničārkī〉 žena koja čuva granicu

prid. 〈G gràničārova; ž. gràničārova, s. gràničārovo〉 usp. graničarev

prid. 〈G gràničārskōg(a); ž. gràničārskā, s. gràničārskō〉 koji se odnosi na graničare [~ pas tragač]

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. gràničīm, 3. l. mn. gràničē, imp. gràniči, aor. gràničih, imperf. gràničāh, prid. r. gràničio〉 imati zajedničku granicu [~ s Rusijom]

prid. 〈G gràničnōg(a); ž. gràničnā, s. gràničnō〉 1. koji se odnosi na granicu [~ pojas] 2. pren. koji je rubni u kojemu području, o kojemu se može dvojiti pripada li mu [~ primjer; ~ slučaj; granična vrijednost]

im. m. 〈G graníta〉 geol. tvrda eruptivna stijena sive boje, zrnate strukture i velike čvrstoće zbog čega se upotrebljava kao građevni kamen

prid. 〈G grànītnōg(a); ž. grànītnā, s. grànītnō〉 koji se odnosi na granit [granitna stijena]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. grȁnē, 3. l. mn. grȁnū, aor. 3. l. jd. grȁnū, prid. r. grànuo〉 1. naglo zasjati [Sunce je granulo.]; sin. sinuti 2. iznenada nastati kao rezultat prirodne mijene [Zora je granula.; Proljeće je granulo.] 3. pren. pojaviti se kao dobro iza čega lošega [Granut će bolji život.]; sin. sinuti