gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. istrésem, 3. l. mn. istrésū, imp. istrési, aor. istrésoh, prid. r. ìstrēsao, prid. t. istrèsen〉 1. tresući izbaciti što rastresito iz čega [~ krumpir iz vreće] 2. tresući očistiti od prašine [~ tepih]; vidski paranjak: istresati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstrgām, 3. l. mn. ìstrgajū, imp. ìstrgāj, aor. ìstrgah, prid. r. ìstrgao, prid. t. ìstrgān〉 naglim pokretima rastaviti što na dijelove [~ list papira]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstrgnēm, 3. l. mn. ìstrgnū, imp. ìstrgni, aor. ìstrgnuh, prid. r. ìstrgnuo, prid. t. ìstrgnūt〉 naglo ili brzim pokretom izvući što iz čega [~ korijen iz zemlje; ~ list papira iz bilježnice]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstrijēbīm, 3. l. mn. ìstrijēbē, imp. istrijébi, aor. istrijébih, prid. r. istrijébio, prid. t. ìstrijēbljen〉 1. trijebeći očistiti, ukloniti što [~ korov; ~ nametnike] 2. pren. potpuno ukloniti, potpuno uništiti što [~ običaje]; sin. zatrti; vidski paranjak: istrebljivati

prid. 〈G istroròmānskōg(a); ž. istroròmānskā, s. istroròmānskō〉 1. koji se odnosi na Istroromane 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. autohtoni romanski jezik koji se govori u Istri

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstrošīm, 3. l. mn. ìstrošē, imp. istròši, aor. istròših, prid. r. istròšio, prid. t. ìstrošen〉 dugo upotrebljavati tako da više nema snage ili nije dobro za rad ili uporabu • istròšiti se 〈povr.〉 1. izgubiti uporabnu vrijednost [Cipele su mi se istrošile.]; sin. potrošiti se v. pod potrošiti 2. pren. a. potrošiti mnogo novca [Istrošiti se u prodavaonici.] b. izgubiti mnogo snage, iscrpiti se [~ se radom]; sin. potrošiti se pren. v. pod potrošiti

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. ìstrulī, 3. l. mn. ìstrulē, aor. 3. l. jd. ȉstrulī, prid. r. ìstrulio〉 raspasti se zbog truljenja; sin. (istrunuti)

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. ìstrunē, 3. l. mn. ìstrunū, aor. 3. l. jd. ȉstrunū, prid. r. ìstrunuo〉 v. istruliti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. istúčem, 3. l. mn. istúkū, imp. istúci, aor. istúkoh, prid. r. ìstūkao, prid. t. istùčen〉 1. tukući zadati komu ili čemu mnogo udaraca [~ protivnika u borbi] 2. tukući smekšati što [~ meso]

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstūpām, 3. l. mn. istúpajū, imp. ìstūpāj, aor. istúpah, imperf. ìstūpāh, prid. r. istúpao〉 1. izlaziti jedan korak iz reda [~ iz vrste] 2. napuštati kakvo društvo, organizaciju i sl. [~ iz stranke]; sin. izlaziti; ant. ulaziti 3. govoriti, izjavljivati svoje mišljenje [javno ~]; vidski paranjak: istupiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìstūpīm, 3. l. mn. ìstūpē, imp. istúpi, aor. istúpih, prid. r. istúpio, prid. t. ìstūpljen〉 1. izići jedan korak iz reda [~ iz vrste] 2. napustiti kakvo društvo, organizaciju i sl. [~ iz stranke]; sin. izići; ant. ući 3. izreći, izjaviti svoje mišljenje [javno ~]; vidski paranjak: istupati

im. m. 〈G ìsusōvca, V ìsusōvče; mn. N ìsusōvci, G ìsusovācā〉 rel. pripadnik katoličkoga reda koji je 1534. osnovao Ignacije Lojolski; sin. (jezuit)

prid. 〈G ìsusovačkōg(a); ž. ìsusovačkā, s. ìsusovačkō〉 koji se odnosi na isusovce [isusovačka gimnazija; ~ red]; sin. (jezuitski)

prid. 〈G ìsusōvčeva; ž. ìsusōvčeva, s. ìsusōvčevo〉 koji pripada isusovcu; sin. (jezuitov)

im. ž. 〈G ìsusōvkē, DL ìsusōvki; mn. N ìsusōvke, G ìsusōvkā/ìsusōvkī〉 rel. pripadnica jednoga od katoličkih isusovačkih ženskih redova

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìsūšīm, 3. l. mn. ìsūšē, imp. isúši, aor. isúših, prid. r. isúšio, prid. t. ìsūšen〉 odvesti vodu ili ukloniti vlagu iz močvarnoga ili vlažnoga tla, učiniti što suhim [~ močvaru]; vidski parnjak: isušivati

im. s. 〈G isušívānja〉 odvođenje vode ili uklanjanje vlage iz močvarnoga ili vlažnoga tla

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. isùšujēm, 3. l. mn. isùšujū, imp. isùšūj, aor. isušívah, imperf. isùšīvāh, prid. r. isušívao, prid. t. isùšīvān〉 odvoditi vodu ili uklanjati vlagu iz močvarnoga ili vlažnoga tla [~ zemljište]; vidski parnjak: isušiti

usk. služi za tjeranje životinja, u prvome redu kokoši [Iš, ovdje vam nije mjesto!]; ant. pi-pi

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìšārām, 3. l. mn. išárajū, imp. ìšārāj, aor. išárah, prid. r. išárao, prid. t. ìšārān〉 1. ispisati i iscrtati što bez smisla [~ zid] 2. ukrasiti što šarenim bojama [~ uskrsna jaja]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìščačkām, 3. l. mn. ìščačkajū, imp. ìščačkāj, aor. ìščačkah, prid. r. ìščačkao, prid. t. ìščačkān〉 1. izvaditi ili ukloniti što čačkajući [Iščačkati hranu između zuba.] 2. pren. pomnim traženjem pronaći što skriveno [~ stari slučaj]; sin. iščeprkati pren.

im. s. 〈G iščašénja; mn. N iščašénja, G iščašénjā〉 pomaknuće zglobne glavice iz zglobne čašice

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìščašīm, 3. l. mn. ìščašē, imp. ìščaši, aor. ìščaših, prid. r. ìščašio, prid. t. ìščašen〉 pomaknuti zglobnu glavicu iz zglobne čašice [~ lakat]

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščèkujēm, 3. l. mn. iščèkujū, imp. iščèkūj, aor. iščekívah, imperf. iščèkīvāh, prid. r. iščekívao, prid. t. iščèkīvān〉 nestrpljivo i s velikom željom čekati koga ili što [~ čiji dolazak; ~ praznike]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščepr̀kām, 3. l. mn. iščepr̀kajū, imp. iščepr̀kāj, aor. iščepr̀kah, prid. r. iščepr̀kao, prid. t. ȉščeprkān〉 1. izvaditi što čeprkajući [~ novčanik iz torbe] 2. pren. pomnim traženjem pronaći što skriveno [~ stari slučaj]; sin. iščačkati pren.

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. iščèzāvām, 3. l. mn. iščezávajū, imp. iščèzāvāj, aor. iščezávah, imperf. iščèzāvāh, prid. r. iščezávao〉 1. prestajati postojati, biti na kraju [Ljubav polako iščezava.]; ant. rađati se pren. v. pod rađati 2. postajati neprimjetnim ili sve manje vidljivim [~ u daljini; ~ u gomili]; sin. gubiti se v. pod gubiti; sin. nestajati; ant. pojavljivati se; vidski paranjak: iščeznuti

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ìščeznēm, 3. l. mn. ìščeznū, imp. ìščezni, aor. ìščeznuh, prid. r. ìščeznuo〉 1. prestati postojati, biti na kraju [Ljubav je polako iščeznula.]; ant. roditi se pren. v. pod roditi 2. postati neprimjetnim ili nevidljivim [~ u daljini; ~ u tami]; sin. izgubiti se v. pod izgubiti; sin. nestati; ant. pojaviti se; vidski paranjak: iščezavati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščìtām, 3. l. mn. iščìtajū, imp. iščìtāj, aor. iščìtah, prid. r. iščìtao, prid. t. ȉščitān〉 1. v. dočitati 2. pren. zaključiti temeljem čitanja, otkriti čitanjem [~ čije osjećaje iz pjesme]; vidski paranjak: iščitavati

im. s. 〈G iščitávānja〉 pren. zaključivanje temeljem čitanja, otkrivanje iz čitanja

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščìtāvām, 3. l. mn. iščitávajū, imp. iščìtāvāj, aor. iščitávah, imperf. iščìtāvāh, prid. r. iščitávao, prid. t. iščìtāvān〉 1. v. dočitavati 2. pren. zaključivati temeljem čitanja, otkrivati čitanjem [~ čije osjećaje iz pjesme]; vidski paranjak: iščitati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìščlānīm, 3. l. mn. ìščlānē, imp. iščláni, aor. iščlánih, prid. r. iščlánio, prid. t. ìščlānjen〉 isključiti koga iz članstva [~ neposlušne članove] • iščlániti se 〈povr.〉 prestati biti članom kakve udruge [~ se iz planinarskoga društva]; sin. ispisati; ant. učlaniti, upisati; vidski paranjak: iščlanjivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščlànjujēm, 3. l. mn. iščlànjujū, imp. iščlànjūj, aor. iščlanjívah, imperf. iščlànjīvāh, prid. r. iščlanjívao, prid. t. iščlànjīvān, pril. s. iščlànjujūći〉 isključivati koga iz članstva [~ neposlušne članove] • iščlanjívati se 〈povr.〉 prestajati biti članom kakve udruge [svi redom počeli su se ~ iz planinarskoga društva]; sin. ispisivati; ant. učlanjivati, upisivati; vidski paranjak: iščlaniti

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. iščùđāvām se, 3. l. mn. iščuđávajū se, imp. iščùđāvāj se, aor. iščuđávah se, imperf. iščùđāvāh se, prid. r. iščuđávao se〉 napadno pokazivati čuđenje; sin. iščuđivati se

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. iščùđujēm se, 3. l. mn. iščùđujū se, imp. iščùđūj se, aor. iščuđívah se, imperf. iščùđīvāh se, prid. r. iščuđívao se〉 usp. iščuđavati se

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. iščùpām, 3. l. mn. iščùpajū, imp. iščùpāj, aor. iščùpah, prid. r. iščùpao, prid. t. ȉščupān〉 1. čupajući izvaditi ili izvući ono što je usađeno ili ima korijen [~ travu; ~ kosu] 2. silom što uzeti ili otrgnuti od koga [Iščupao mu je novine iz ruku.]

gl. svrš. neprijel./povr. 〈prez. 1. l. jd. ìšētām/ìšēćēm, 3. l. mn. išétajū/ìšēćū, imp. ìšētāj/išéći, aor. išétah, prid. r. išétao〉 izići šetajući, izići polako [elegantno ~; Išetao je iz kuće.]; ant. ušetati (se)

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ìšibām, 3. l. mn. ìšibajū, imp. ìšibāj, aor. ìšibah, prid. r. ìšibao, prid. t. ìšibān〉 istući koga šibom

im. m. 〈G ȉšijāsa〉 razg. v. ishijas

neodr. zam. 〈G ȉčeg(a), DL ȉčem(u), A ȉšta, I ȉčīm(e)〉 označuje uključivanje barem nečega, bilo čega, ma čega, čega god; sin. nešto, što; ant. ništa

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. ìšūljām se, 3. l. mn. išúljajū se, imp. ìšūljāj se, aor. išúljah se, prid. r. išúljao se〉 šuljajući se izići iz čega [~ iz tvrđave]; ant. ušuljati se

kratica za i tako dalje

pril. u velikoj mjeri [Znanje nam je ~ potrebno.]

neodr. zam. 〈G ȉkog(a), D ȉkom(u/e), A ȉkog(a), L ȉkom(e/u), I ȉkīm(e)〉 označuje uključivanje barem jedne osobe, bilo koga, ma koga, koga god; sin. netko, tko; ant. nitko

im. ž. 〈G ȉvē; mn. N ȉve, G ȋvā〉 bot. vrba tankih svijenih grana

im. ž. 〈G ivànčicē; mn. N ivànčice, G ivànčīcā〉 bot. 1. trajna zeljasta livadna biljka koja se uzgaja i kao ukrasna biljka [obična ~] 2. cvat istoimene biljke bijelih vanjskih latica oko žutoga središnjeg dijela; sin. (margareta)

im. m. 〈G ìvanōvca, V ȉvanōvče; mn. N ìvanōvci, G ìvanovācā〉 rel. pripadnik katoličkoga viteškog reda osnovanoga 1099. u Jeruzalemu koji je sudjelovao u križarskim ratovima

prid. 〈G ìvanōvčeva; ž. ìvanōvčeva, s. ìvanōvčevo〉 koji pripada ivanovcu

im. m. 〈G ìvera, I ìverom; mn. N ìveri, G ȉvērā〉 1. sitan komad drva koji otpada pri cijepanju ili obradbi drva; sin. trijeska 2. anat. kost noge klinasta oblika koja prekriva i štiti zglob koljena; sin. patela