im. s. 〈G komunicírānja〉 v. komunikacija

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. komunìcīrām, 3. l. mn. komunicírajū, imp. komunìcīrāj, aor. komunicírah, imperf. komunìcīrāh, prid. r. komunicírao〉 1. biti u vezi ili održavati komunikaciju s kim, 2. v. sporazumijevati se

im. ž. 〈G komunikácijē; mn. N komunikácije, G komunikácījā〉 1. prijenos poruka, obavijesti, ideja, osjećaja i dr. od pošiljatelja do primatelja [usmena ~; pismena ~; telefonska ~; ~ s javnošću]; sin. (komuniciranje) 2. prometna veza između dvaju odredišta [cestovna ~; željeznička ~] 3. v. sporazumijevanje

prid. 〈G komunikácījskōg(a); ž. komunikácījskā, s. komunikácījskō〉 v. priopćajni

prid. 〈G kȍmunikatīvna; odr. kȍmunikatīvnī, G kȍmunikatīvnōg(a); ž. kȍmunikatīvna, s. kȍmunikatīvno; komp. komunikatìvnijī〉 s kojim se lako može uspostaviti komunikacija, koji lako uspostavlja komunikaciju [komunikativna djevojka]; ant. nekomunikativan

im. ž. 〈G komunikatívnosti, I komunikatívnošću/komunikatívnosti〉 osobina onoga koji je komunikativan; ant. nekomunikativnost

im. m. 〈G komùnista, V komùnistu; mn. N komùnisti, G komùnīstā〉 član komunističke partije ili sljedbenik komunizma

im. ž. 〈G komùnisticē; mn. N komùnistice, G komùnistīcā〉 članica komunističke partije ili sljedbenica komunizma

prid. 〈G komùnističina; ž. komùnističina, s. komùnističino〉 koji pripada komunistici

prid. 〈G komunìstičkōg(a); ž. komunìstičkā, s. komunìstičkō〉 koji se odnosi na komuniste i komunizam

im. m. 〈G komunìzma〉 1. fil. naučavanje o društvu u kojemu bi svi bili jednaki, u kojemu bi se dokinulo privatno vlasništvo i ukinula podjela rada na duhovni i tjelesni 2. pol. politički sustav koji nastoji stvoriti jednostranačku vlast nasilnim metodama

im. ž. 〈G kòmuškē, DL kòmuški; mn. N kòmuške, G kòmušākā/kȍmūškā/kòmuškī〉 bot. suhi plod pucavac s više sjemenka koji se razvija iz dvaju plodnih listova

im. ž. 〈G komutácijē; mn. N komutácije, G komutácījā〉 1. izmjena kakva redoslijeda 2. 〈jd.〉 mat. operacija zamjene redoslijeda veličina

im. ž. 〈G komutatívnosti, I komutatívnošću/komutatívnosti〉 1. mat. svojstvo računske operacije da rezultat ne ovisi o zamjeni redoslijeda veličina 2. fiz. svojstvo električne struje da se pretvara iz izmjenične u istosmjernu

im. m. 〈G kónca; mn. N kȏnci, G kȍnācā, DLI kȏncima〉 nit pamuka, svile i sl., služi za šivanje ili spajanje čega [~ za vezenje; ribarski ~] ♦ držati 〈sve〉 konce u 〈svojim〉 rukama držati sve pod nadzorom, vladati situacijom; ide kao po koncu ide bez problema (prema planu); pohvatati konce uočiti bit problema, otkriti o čemu je riječ; visi što o koncu u velikoj je opasnosti što, nesigurno je što; zamrsiti komu konce pokvariti komu planove; zbuniti koga

im. m. 〈G kónca; mn. N kȏnci, G kȍnācā, DLI kȏncima〉 v. kraj, svršetak, završetak ♦ bez kraja i konca, usp. kraj; na koncu konca nakon svega, naposljetku, na kraju, konačno

prid. 〈G kònačna; odr. kònačnī, G kònačnōg(a); ž. kònačna, s. kònačno〉 1. koji ima kraj; ant. beskonačan, beskrajan 2. koji se nalazi na koncu ili na kraju, za kojim više ništa ne slijedi [konačna ponuda; konačni rezultat]; sin. (definitivan), konačan, krajnji

im. s. 〈G kònačīšta; mn. N kònačīšta, G kònačīštā〉 v. prenoćište, svratište

pril. 1. nakon duga čekanja [Vlak je ~ stigao.] 2. na kraju, nakon svega [Reći ću ~ i ovo:…]; sin. napokon, naposljetku

im. ž. 〈G kònačnosti, I kònačnošću/kònačnosti〉 svojstvo onoga što je konačno; ant. beskonačnost, beskrajnost

im. m. 〈G kònaka; mn. N kònaci, G kȍnākā〉 1. v. noćenje 2. v. prenoćište

im. ž. 〈G koncentrácijē; mn. N koncentrácije, G koncentrácījā〉 1. okupljanje oko koje točke kao središta 2. sposobnost usredotočivanja na koji problem ili posao

prid. 〈G koncentrácījskōg(a); ž. koncentrácījskā, s. koncentrácījskō〉 1. koji se odnosi na koncentraciju 2. koji služi koncentriranju, koji nastaje koncentriranjem [~ logor]

prid. → koncentracijski

prid. 〈G koncèntrična; odr. koncèntričnī, G koncèntričnōg(a); ž. koncèntrična, s. koncèntrično〉 koji ima zajedničko središte s čim drugim [koncentrični krugovi]

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. koncèntrīrām, 3. l. mn. koncentrírajū, imp. koncèntrīrāj, aor. koncentrírah, imperf. koncèntrīrāh, prid. r. koncentrírao, prid. t. koncèntrīrān〉 okupiti/okupljati što na koje mjesto ili oko koje točke kao središta • koncentrírati se 〈povr.〉 posvetiti/posvećivati čemu potpunu pozornost [~ se na budućnost]; sin. (skoncentrirati se), usredotočavati se v. pod usredotočavati, usredotočiti se v. pod usredotočiti, usredotočivati se v. pod usredotočivati

im. m. 〈G kòncerta; mn. N kòncerti, G kòncerātā〉 glazb. 1. javna izvedba glazbenoga djela pred publikom 2. skladba za soliste i orkestar u tri stavka [~ za klavir i orkestar]

gl. dvov. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. koncèrtīrām, 3. l. mn. koncertírajū, imp. koncèrtīrāj, aor. koncertírah, imperf. koncèrtīrāh, prid. r. koncertírao〉 održavati ili priređivati koncerte

prid. kòncertnōg(a); ž. kòncertnā, s. kòncertnō〉 koji se odnosi na koncert [~ klavir; ~ majstor]

im. m. 〈G koncíla; mn. N koncíli, G koncílā〉 crkveni sabor svih biskupa koji saziva papa

prid. 〈G kònčanōg(a); ž. kònčanā, s. kònčanō〉 koji je od konca [končana majica]

prid. 〈G kònčasta; odr. kònčastī, G kònčastōg(a); ž. kònčasta, s. kònčasto〉 koji je nalik na konce [~ sloj]

im. ž. 〈G kondenzácijē〉 fiz. prelazak tvari iz plinovitoga u tekuće agregacijsko stanje; sin. (kondenziranje), ukapljivanje, zgusnuće

im. m. 〈G kondènzātora, I kondènzātorom; mn. N kondènzātori, G kondènzātōrā〉 fiz., tehn. uređaj za kondenzaciju pare ili plina ◇ električni ~ tehn. uređaj za pohranjivanje električne energije sastavljen od dviju kovinskih ploča između kojih je izolator

im. s. 〈G kondenzírānja〉 v. kondenzacija

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. kondènzīrām, 3. l. mn. kondenzírajū, imp. kondènzīrāj, aor. kondenzírah, imperf. kondènzīrāh, prid. r. kondenzírao, prid. t. kondènzīrān〉 provesti/provoditi kondenzaciju, prijeći/prelaziti iz plinovitoga u tekuće agregacijsko stanje; sin. zgusnuti se v. pod zgusnuti, zgušnjavati se v. pod zgušnjavati, zgušnjivati se v. pod zgušnjivati

im. m. 〈G kondicionála〉 gram. pogodbeni način ◇ ~ prvi pogodbeni način koji se tvori od nenaglašenoga aorista pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnog ◇ ~ drugi pogodbeni način koji se tvori od kondicionala prvoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnog

im. m. 〈G kondóma; mn. N kondómi, G kondómā〉 gumena navlaka za muško spolovilo koja služi kao zaštita od neželjene trudnoće i spolno prenosivih bolesti; sin. prezervativ

im. m. 〈G kȍndora, I kȍndorom; mn. N kȍndori, G kȍndōrā〉 zool. velika ptica grabljivica široka raspona krila koja živi u Americi

im. m. 〈G konduktéra, V kȍnduktēru; mn. N konduktéri, G konduktérā〉 osoba koja naplaćuje i pregledava putne karte u vlaku, tramvaju ili autobusu

im. ž. 〈G kondùktērkē, DL kondùktērki; mn. N kondùktērke, G kondùktērkā/kondùktērkī〉 žena koja naplaćuje i pregledava putne karte u vlaku, tramvaju ili autobusu

im. ž. 〈G konfederácijē; mn. N konfederácije, G konfederácījā〉 pol. savez suverenih država koji nastaje radi ostvarenja zajedničkih ciljeva

prid. 〈G konfederácījskōg(a); ž. konfederácījskā, s. konfederácījskō〉 koji se odnosi na konfederaciju

im. m. 〈G konfederàlista, V konfederàlistu; mn. N konfederàlisti, G konfederàlīstā〉 zagovornik konfederacije

im. ž. 〈G konfederàlisticē; mn. N konfederàlistice, G konfederàlistīcā〉 zagovornica konfederacije

prid. 〈G konfederàlističina; ž. konfederàlističina, s. konfederàlističino〉 koji pripada konfederalistici

prid. 〈G konfederalìstičkōg(a); ž. konfederalìstičkā, s. konfederalìstičkō〉 koji se odnosi na konfederaliste i konfederalizam

im. m. 〈G konfederalìzma〉 pol. načelo organizacije saveza država koje se temelji na poštovanju suverenosti, samostalnosti država članica