krátak | prid. 〈G krátka; odr. kràtkī, G kràtkōg(a); ž. krátka, s. krátko; komp. krȁćī〉 1. koji ima mali razmak od jednoga do drugoga kraja [kratka kosa; kratka suknja]; ant. dugačak 2. koji traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [kratko putovanje]; ant. dug ♦ biti ~ izražavati se sažeto, jezgrovito |
kráter | im. m. 〈G krátera, I kráterom; mn. N kráteri, G krátērā〉 otvor vulkana |
kràtica | im. ž. 〈G kràticē; mn. N kràtice, G krȁtīcā〉 pravop. skraćena riječ u pisanju |
krátiti | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. krȃtīm, 3. l. mn. krȃtē, imp. kráti, aor. krátih, imperf. krȃćāh, prid. r. krátio, prid. t. krȃćen〉 1. činiti što kraćim, smanjivati čemu duljinu [~ suknju]; sin. skraćivati; ant. produljivati 2. zast. v. ustezati, uskraćivati |
krátko | pril. 〈komp. krȁćē〉 tako da traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [~ putovati]; ant. dugo |
kratkòća | im. ž. 〈G kratkòćē〉 stanje onoga što je kratko; sin. kračina |
kratkòdnevica | im. ž. 〈G kratkòdnevicē〉 zem. najkraći dan u godini; ant. dugodnevica |
kratkomètrāžnī | prid. 〈G kratkomètrāžnōg(a); ž. kratkomètrāžnā, s. kratkomètrāžnō〉 koji nema mnogo metara, koji je kratak (o filmu); ant. dugometražni |
kratkòrep | prid. 〈G kratkòrepa; odr. kratkòrepī, G kratkòrepōg(a); ž. kratkòrepa, s. kratkòrepo〉 koji ima kratak rep [kratkorepi rak]; ant. dugorep |
kratkòročan | prid. 〈G kratkòročna; odr. kratkòročnī, G kratkòročnōg(a); ž. kratkòročna, s. kratkòročno; komp. kratkoròčnijī〉 koji je na kratak rok [~ projekt]; ant. dugoročan |
kratkòročnōst | im. ž. 〈G kratkòročnosti, I kratkòročnošću/kratkòročnosti〉 svojstvo onoga što je kratkoročno; ant. dugoročnost |
kratkosìlaznī | prid. 〈G kratkosìlaznōg(a); ž. kratkosìlaznā, s. kratkosìlaznō〉 koji je kratak po trajanju i silazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugosilazni, kratkouzlazni |
kratkòtrājan | prid. 〈G kratkòtrājna; odr. kratkòtrājnī, G kratkòtrājnōg(a); ž. kratkòtrājna, s. kratkòtrājno; komp. kratkotràjnijī〉 koji kratko traje; ant. dugotrajan |
kratkòtrājnōst | im. ž. 〈G kratkòtrājnosti, I kratkòtrājnošću/kratkòtrājnosti〉 svojstvo onoga što je kratkotrajno; ant. dugotrajnost |
kratkòuh | prid. 〈G kratkòuha; odr. kratkòuhī, G kratkòuhōg(a); ž. kratkòuha, s. kratkòuho〉 koji ima kratke uši [kratkouha sova]; sin. dugouh |
kratkoùzlaznī | prid. 〈G kratkoùzlaznōg(a); ž. kratkoùzlaznā, s. kratkoùzlaznō〉 koji je kratak po trajanju i uzlazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugouzlazni, kratkosilazni |
kratkòvidan | prid. 〈G kratkòvidna; odr. kratkòvidnī, G kratkòvidnōg(a); ž. kratkòvidna, s. kratkòvidno; komp. kratkovìdnijī〉 1. koji boluje od kratkovidnosti [kratkovidna osoba] 2. pren. a. koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. koji ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja [~ plan]; ant. dalekovidan |
kratkòvidnōst | im. ž. 〈G kratkòvidnosti, I kratkòvidnošću/kratkòvidnosti〉 1. med. nedostatak oka prouzročen prejakom moći sabiranja zraka svjetlosti pa se zato nejasno vide slike udaljenijih predmeta 2. pren. a. osobina onoga koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. svojstvo onoga što ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja; ant. dalekovidnost |
krȁul | im. m. 〈G krȁula〉 sp. 1. plivačka tehnika s izmjeničnim radom ruku i nogu, najbrži način plivanja 2. posebna plivačka disciplina u kojoj se pliva istoimenom tehnikom |
krȁva | im. ž. 〈G krȁvē; mn. N krȁve, G krȃvā〉 zool. govedo ženskoga spola ♦ ~ muzara osoba od koje se može izvući materijalna korist; izvor bogatstva i materijalne koristi; pristaje komu što kao kravi sedlo ne pristaje komu što, nešto je posve neprikladno (neukusno); sveta ~ neopravdano povlaštena i zaštićena osoba |
kravàta | im. ž. 〈G kravàtē; mn. N kravàte, G kravátā〉 dio odjeće koji se veže posebnom petljom oko vrata, ispod ovratnika košulje |
kȑc | usk. oponaša zvuk koji se čuje kad se što lomi |
kr̀cat | prid. 〈G kr̀cata; odr. kr̀catī, G kr̀catōg(a); ž. kr̀cata, s. kr̀cato〉 pun do najveće moguće mjere |
kr̀čāg | im. m. 〈G krčága; mn. N krčázi, G krčágā〉 velika zemljana posuda s drškom za držanje i nošenje tekućine |
kŕčēnje | im. s. 〈G kŕčēnja〉 čišćenje tla od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način |
kr̀čevina | im. ž. 〈G kr̀čevinē; mn. N kr̀čevine, G kr̀čevīnā〉 prostor, zemljište dobiveno krčenjem |
kŕčiti | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. kŕčīm, 3. l. mn. kŕčē, imp. kŕči, aor. kŕčih, imperf. kŕčāh, prid. r. kŕčio, prid. t. kȓčen〉 1. čistiti tlo od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način [~ put] 2. pren. uklanjati prepreke [~ put do slave] |
kȑčma | im. ž. 〈G kȑčmē; mn. N kȑčme, G kȑčāmā/kȓčmā/kȑčmī〉 ugostiteljski objekt u kojemu se obično toči vino i žestoka pića |
kȑčmār | im. m. 〈G kȑčmāra, V kȑčmāru/kȑčmāre; mn. N kȑčmāri, G kȑčmārā〉 vlasnik krčme |
kȑčmārev | prid. 〈G kȑčmāreva; ž. kȑčmāreva, s. kȑčmārevo〉 koji pripada krčmaru; sin. krčmarov |
kȑčmarica | im. ž. 〈G kȑčmaricē; mn. N kȑčmarice, G kȑčmarīcā〉 vlasnica krčme |
kȑčmaričin | prid. 〈G kȑčmaričina; ž. kȑčmaričina, s. kȑčmaričino〉 koji pripada krčmarici |
kȑčmārov | prid. 〈G kȑčmārova; ž. kȑčmārova, s. kȑčmārovo〉 usp. krčmarev |
kȑčmārskī | prid. 〈G kȑčmārskōg(a); ž. kȑčmārskā, s. kȑčmārskō〉 koji se odnosi na krčmare |
kȑdo | im. s. 〈G kȑda; mn. N kȑda, G kȓdā〉 zool. skupina istovrsnih sisavaca koji pasu i kreću se zajedno [~ bizona; ~ slonova] |
kreácija | im. ž. 〈G kreácijē; mn. N kreácije, G kreácījā〉 1. v. stvaralaštvo 2. izvorno djelo |
krȅatīvan | prid. 〈G krȅatīvna; odr. krȅatīvnī, G krȅatīvnōg(a); ž. krȅatīvna, s. krȅatīvno; komp. kreatìvnijī〉 1. koji ima stvaralačku sposobnost [kreativna učiteljica] 2. koji odražava čiju stvaralačku sposobnost [kreativno rješenje] |
kreatívnōst | im. ž. 〈G kreatívnosti, DL kreatívnošću/kreatívnosti〉 osobina onoga koji je kreativan ili svojstvo onoga što je kreativno |
krèātor | im. m. 〈G krèātora, V krèātore; mn. N krèātori, G krèātōrā〉 v. stvaratelj |
krèātorica | im. ž. 〈G krèātoricē; mn. N krèātorice, G krèātorīcā〉 v. stvarateljica |
krèātoričin | prid. 〈G krèātoričina; ž. krèātoričina, s. krèātoričino〉 v. stvarateljičin |
krèātorskī | prid. 〈G krèātorskōg(a); ž. krèātorskā, s. krèātorskō〉 v. stvaralački |
kréda | im. ž. 〈G krédē; mn. N kréde, G krédā〉 1. geol. stijena nastala taloženjem sitnih vapnenih organizama 2. pisaljka kojom se piše na školskoj ploči [~ u boji] 3. 〈jd.〉 treće razdoblje mezozoika |
krèdīt | im. m. 〈G kredíta; mn. N kredíti, G kredítā〉 v. zajam |
kreditírati | gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. kredìtīrām, 3. l. mn. kreditírajū, imp. kredìtīrāj, aor. kreditírah, imperf. kredìtīrāh, prid. r. kreditírao, prid. t. kredìtīrān〉 dati/davati komu kredit [~ vlastite klijente] |
krèdītnī | prid. 〈G krèdītnōg(a); ž. krèdītnā, G krèdītnō〉 koji se odnosi na kredit [kreditna sposobnost] |
krȇdnjāk | im. m. 〈G krȇdnjāka; mn. N krȇdnjāci, G krȇdnjākā〉 zool. sićušna jednostanična morska praživotinja iz razreda korjenonožaca s vapnenačkom ljušturom čijim taloženjem nastaju naslage vapnenca |
krekètati | gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. krèkećē, 3. l. mn. krèkećū, aor. 3. l. jd. krekèta, imperf. 3. l. jd. krèketāše, prid. r. krekètao〉 glasati se glasom koji podsjeća na kre-kre [Žaba krekeće.] |