krátak

prid. G krátka; odr. kràtkī, G kràtkōg(a); ž. krátka, s. krátko; komp. krȁćī 1. koji ima mali razmak od jednoga do drugoga kraja [kratka kosa; kratka suknja]; ant. dugačak 2. koji traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [kratko putovanje]; ant. dug ♦ biti ~ izražavati se sažeto, jezgrovito

kráter

im. m. G krátera, I kráterom; mn. N kráteri, G krátērā otvor vulkana

kràtica

im. ž. G kràticē; mn. N kràtice, G krȁtīcā pravop. skraćena riječ u pisanju

krátiti

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. krȃtīm, 3. l. mn. krȃ, imp. kráti, aor. krátih, imperf. krȃćāh, prid. r. krátio, prid. t. krȃćen 1. činiti što kraćim, smanjivati čemu duljinu [~ suknju]; sin. skraćivati; ant. produljivati 2. zast. v. ustezati, uskraćivati

krátko

pril. komp. krȁćē tako da traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [~ putovati]; ant. dugo

kratkòća

im. ž. G kratkòćē stanje onoga što je kratko; sin. kračina

kratkòdnevica

im. ž. G kratkòdnevicē zem. najkraći dan u godini; ant. dugodnevica

kratkomètrāžnī

prid. G kratkomètrāžnōg(a); ž. kratkomètrāžnā, s. kratkomètrāžnō koji nema mnogo metara, koji je kratak (o filmu); ant. dugometražni

kratkòrep

prid. G kratkòrepa; odr. kratkòrepī, G kratkòrepōg(a); ž. kratkòrepa, s. kratkòrepo koji ima kratak rep [kratkorepi rak]; ant. dugorep

kratkòročan

prid. G kratkòročna; odr. kratkòročnī, G kratkòročnōg(a); ž. kratkòročna, s. kratkòročno; komp. kratkoròčnijī koji je na kratak rok [~ projekt]; ant. dugoročan

kratkòročnōst

im. ž. G kratkòročnosti, I kratkòročnošću/kratkòročnosti svojstvo onoga što je kratkoročno; ant. dugoročnost

kratkosìlaznī

prid. G kratkosìlaznōg(a); ž. kratkosìlaznā, s. kratkosìlaznō koji je kratak po trajanju i silazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugosilazni, kratkouzlazni

kratkòtrājan

prid. G kratkòtrājna; odr. kratkòtrājnī, G kratkòtrājnōg(a); ž. kratkòtrājna, s. kratkòtrājno; komp. kratkotràjnijī koji kratko traje; ant. dugotrajan

kratkòtrājnōst

im. ž. G kratkòtrājnosti, I kratkòtrājnošću/kratkòtrājnosti svojstvo onoga što je kratkotrajno; ant. dugotrajnost

kratkòuh

prid. G kratkòuha; odr. kratkòuhī, G kratkòuhōg(a); ž. kratkòuha, s. kratkòuho koji ima kratke uši [kratkouha sova]; sin. dugouh

kratkoùzlaznī

prid. G kratkoùzlaznōg(a); ž. kratkoùzlaznā, s. kratkoùzlaznō koji je kratak po trajanju i uzlazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugouzlazni, kratkosilazni

kratkòvidan

prid. G kratkòvidna; odr. kratkòvidnī, G kratkòvidnōg(a); ž. kratkòvidna, s. kratkòvidno; komp. kratkovìdnijī 1. koji boluje od kratkovidnosti [kratkovidna osoba] 2. pren. a. koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. koji ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja [~ plan]; ant. dalekovidan

kratkòvidnōst

im. ž. G kratkòvidnosti, I kratkòvidnošću/kratkòvidnosti 1. med. nedostatak oka prouzročen prejakom moći sabiranja zraka svjetlosti pa se zato nejasno vide slike udaljenijih predmeta 2. pren. a. osobina onoga koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. svojstvo onoga što ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja; ant. dalekovidnost

krȁul

im. m. G krȁula sp. 1. plivačka tehnika s izmjeničnim radom ruku i nogu, najbrži način plivanja 2. posebna plivačka disciplina u kojoj se pliva istoimenom tehnikom

krȁva

im. ž. G krȁ; mn. N krȁve, G krȃ zool. govedo ženskoga spola ♦ ~ muzara osoba od koje se može izvući materijalna korist; izvor bogatstva i materijalne koristi; pristaje komu što kao kravi sedlo ne pristaje komu što, nešto je posve neprikladno (neukusno); sveta ~ neopravdano povlaštena i zaštićena osoba

kravàta

im. ž. G kravàtē; mn. N kravàte, G kravátā dio odjeće koji se veže posebnom petljom oko vrata, ispod ovratnika košulje

kȑc

usk. oponaša zvuk koji se čuje kad se što lomi

kr̀cat

prid. G kr̀cata; odr. kr̀catī, G kr̀catōg(a); ž. kr̀cata, s. kr̀cato pun do najveće moguće mjere

kr̀čāg

im. m. G krčága; mn. N krčázi, G krčágā velika zemljana posuda s drškom za držanje i nošenje tekućine

kŕčēnje

im. s. G kŕčēnja čišćenje tla od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način

kr̀čevina

im. ž. G kr̀čevinē; mn. N kr̀čevine, G kr̀čevīnā prostor, zemljište dobiveno krčenjem

kŕčiti

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. kŕčīm, 3. l. mn. kŕčē, imp. kŕči, aor. kŕčih, imperf. kŕčāh, prid. r. kŕčio, prid. t. kȓčen 1. čistiti tlo od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način [~ put] 2. pren. uklanjati prepreke [~ put do slave]

kȑčma

im. ž. G kȑč; mn. N kȑčme, G kȑčāmā/kȓčmā/kȑč ugostiteljski objekt u kojemu se obično toči vino i žestoka pića

kȑčmār

im. m. G kȑčmāra, V kȑčmāru/kȑčmāre; mn. N kȑčmāri, G kȑčmārā vlasnik krčme

kȑčmārev

prid. G kȑčmāreva; ž. kȑčmāreva, s. kȑčmārevo koji pripada krčmaru; sin. krčmarov

kȑčmarica

im. ž. G kȑčmaricē; mn. N kȑčmarice, G kȑčmarīcā vlasnica krčme

kȑčmaričin

prid. G kȑčmaričina; ž. kȑčmaričina, s. kȑčmaričino koji pripada krčmarici

kȑčmārov

prid. G kȑčmārova; ž. kȑčmārova, s. kȑčmārovo usp. krčmarev

kȑčmārskī

prid. G kȑčmārskōg(a); ž. kȑčmārskā, s. kȑčmārskō koji se odnosi na krčmare

kȑdo

im. s. G kȑda; mn. N kȑda, G kȓ zool. skupina istovrsnih sisavaca koji pasu i kreću se zajedno [~ bizona; ~ slonova]

kreácija

im. ž. G kreácijē; mn. N kreácije, G kreácījā 1. v. stvaralaštvo 2. izvorno djelo

krȅatīvan

prid. G krȅatīvna; odr. krȅatīvnī, G krȅatīvnōg(a); ž. krȅatīvna, s. krȅatīvno; komp. kreatìvnijī 1. koji ima stvaralačku sposobnost [kreativna učiteljica] 2. koji odražava čiju stvaralačku sposobnost [kreativno rješenje]

kreatívnōst

im. ž. G kreatívnosti, DL kreatívnošću/kreatívnosti osobina onoga koji je kreativan ili svojstvo onoga što je kreativno

krèātor

im. m. G krèātora, V krèātore; mn. N krèātori, G krèātōrā v. stvaratelj

krèātorica

im. ž. G krèātoricē; mn. N krèātorice, G krèātorīcā v. stvarateljica

krèātoričin

prid. G krèātoričina; ž. krèātoričina, s. krèātoričino v. stvarateljičin

krèātorskī

prid. G krèātorskōg(a); ž. krèātorskā, s. krèātorskō v. stvaralački

kréda

im. ž. G krédē; mn. N kréde, G krédā 1. geol. stijena nastala taloženjem sitnih vapnenih organizama 2. pisaljka kojom se piše na školskoj ploči [~ u boji] 3. jd. treće razdoblje mezozoika

krèdīt

im. m. G kredíta; mn. N kredíti, G kredítā v. zajam

kreditírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. kredìtīrām, 3. l. mn. kreditírajū, imp. kredìtīrāj, aor. kreditírah, imperf. kredìtīrāh, prid. r. kreditírao, prid. t. kredìtīrān dati/davati komu kredit [~ vlastite klijente]

krèdītnī

prid. G krèdītnōg(a); ž. krèdītnā, G krèdītnō koji se odnosi na kredit [kreditna sposobnost]

krȇdnjāk

im. m. G krȇdnjāka; mn. N krȇdnjāci, G krȇdnjākā zool. sićušna jednostanična morska praživotinja iz razreda korjenonožaca s vapnenačkom ljušturom čijim taloženjem nastaju naslage vapnenca

krekètati

gl. nesvrš. neprijel. prez. 3. l. jd. krèkećē, 3. l. mn. krèkećū, aor. 3. l. jd. krekèta, imperf. 3. l. jd. krèketāše, prid. r. krekètao glasati se glasom koji podsjeća na kre-kre [Žaba krekeće.]

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga