prid. 〈G krátka; odr. kràtkī, G kràtkōg(a); ž. krátka, s. krátko; komp. krȁćī〉 1. koji ima mali razmak od jednoga do drugoga kraja [kratka kosa; kratka suknja]; ant. dugačak 2. koji traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [kratko putovanje]; ant. dug ♦ biti ~ izražavati se sažeto, jezgrovito

im. m. 〈G krátera, I kráterom; mn. N kráteri, G krátērā〉 otvor vulkana

im. ž. 〈G kràticē; mn. N kràtice, G krȁtīcā〉 pravop. skraćena riječ u pisanju

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. krȃtīm, 3. l. mn. krȃtē, imp. kráti, aor. krátih, imperf. krȃćāh, prid. r. krátio, prid. t. krȃćen〉 1. činiti što kraćim, smanjivati čemu duljinu [~ suknju]; sin. skraćivati; ant. produljivati 2. zast. v. ustezati, uskraćivati

pril. 〈komp. krȁćē〉 tako da traje manje nego što je potrebno ili uobičajeno [~ putovati]; ant. dugo

im. ž. 〈G kratkòćē〉 stanje onoga što je kratko; sin. kračina

im. ž. 〈G kratkòdnevicē〉 zem. najkraći dan u godini; ant. dugodnevica

prid. 〈G kratkomètrāžnōg(a); ž. kratkomètrāžnā, s. kratkomètrāžnō〉 koji nema mnogo metara, koji je kratak (o filmu); ant. dugometražni

prid. 〈G kratkòrepa; odr. kratkòrepī, G kratkòrepōg(a); ž. kratkòrepa, s. kratkòrepo〉 koji ima kratak rep [kratkorepi rak]; ant. dugorep

prid. 〈G kratkòročna; odr. kratkòročnī, G kratkòročnōg(a); ž. kratkòročna, s. kratkòročno; komp. kratkoròčnijī〉 koji je na kratak rok [~ projekt]; ant. dugoročan

im. ž. 〈G kratkòročnosti, I kratkòročnošću/kratkòročnosti〉 svojstvo onoga što je kratkoročno; ant. dugoročnost

prid. 〈G kratkosìlaznōg(a); ž. kratkosìlaznā, s. kratkosìlaznō〉 koji je kratak po trajanju i silazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugosilazni, kratkouzlazni

prid. 〈G kratkòtrājna; odr. kratkòtrājnī, G kratkòtrājnōg(a); ž. kratkòtrājna, s. kratkòtrājno; komp. kratkotràjnijī〉 koji kratko traje; ant. dugotrajan

im. ž. 〈G kratkòtrājnosti, I kratkòtrājnošću/kratkòtrājnosti〉 svojstvo onoga što je kratkotrajno; ant. dugotrajnost

prid. 〈G kratkòuha; odr. kratkòuhī, G kratkòuhōg(a); ž. kratkòuha, s. kratkòuho〉 koji ima kratke uši [kratkouha sova]; sin. dugouh

prid. 〈G kratkoùzlaznōg(a); ž. kratkoùzlaznā, s. kratkoùzlaznō〉 koji je kratak po trajanju i uzlazan po intonaciji [~ naglasak]; ant. dugouzlazni, kratkosilazni

prid. 〈G kratkòvidna; odr. kratkòvidnī, G kratkòvidnōg(a); ž. kratkòvidna, s. kratkòvidno; komp. kratkovìdnijī〉 1. koji boluje od kratkovidnosti [kratkovidna osoba] 2. pren. a. koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. koji ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja [~ plan]; ant. dalekovidan

im. ž. 〈G kratkòvidnosti, I kratkòvidnošću/kratkòvidnosti〉 1. med. nedostatak oka prouzročen prejakom moći sabiranja zraka svjetlosti pa se zato nejasno vide slike udaljenijih predmeta 2. pren. a. osobina onoga koji ne predosjeća ili ne predviđa buduće događaje b. svojstvo onoga što ne odražava predosjećaj ili predviđanje budućih događaja; ant. dalekovidnost

im. m. 〈G krȁula〉 sp. 1. plivačka tehnika s izmjeničnim radom ruku i nogu, najbrži način plivanja 2. posebna plivačka disciplina u kojoj se pliva istoimenom tehnikom

im. ž. 〈G krȁvē; mn. N krȁve, G krȃvā〉 zool. govedo ženskoga spola ♦ ~ muzara osoba od koje se može izvući materijalna korist; izvor bogatstva i materijalne koristi; pristaje komu što kao kravi sedlo ne pristaje komu što, nešto je posve neprikladno (neukusno); sveta ~ neopravdano povlaštena i zaštićena osoba

im. ž. 〈G kravàtē; mn. N kravàte, G kravátā〉 dio odjeće koji se veže posebnom petljom oko vrata, ispod ovratnika košulje

usk. oponaša zvuk koji se čuje kad se što lomi

prid. 〈G kr̀cata; odr. kr̀catī, G kr̀catōg(a); ž. kr̀cata, s. kr̀cato〉 pun do najveće moguće mjere

im. m. 〈G krčága; mn. N krčázi, G krčágā〉 velika zemljana posuda s drškom za držanje i nošenje tekućine

im. s. 〈G kŕčēnja〉 čišćenje tla od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način

im. ž. 〈G kr̀čevinē; mn. N kr̀čevine, G kr̀čevīnā〉 prostor, zemljište dobiveno krčenjem

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. kŕčīm, 3. l. mn. kŕčē, imp. kŕči, aor. kŕčih, imperf. kŕčāh, prid. r. kŕčio, prid. t. kȓčen〉 1. čistiti tlo od kamena, makije, šikare itd. da bi se moglo obrađivati ili iskorištavati na koji drugi način [~ put] 2. pren. uklanjati prepreke [~ put do slave]

im. ž. 〈G kȑčmē; mn. N kȑčme, G kȑčāmā/kȓčmā/kȑčmī〉 ugostiteljski objekt u kojemu se obično toči vino i žestoka pića

im. m. 〈G kȑčmāra, V kȑčmāru/kȑčmāre; mn. N kȑčmāri, G kȑčmārā〉 vlasnik krčme

prid. 〈G kȑčmāreva; ž. kȑčmāreva, s. kȑčmārevo〉 koji pripada krčmaru; sin. krčmarov

im. ž. 〈G kȑčmaricē; mn. N kȑčmarice, G kȑčmarīcā〉 vlasnica krčme

prid. 〈G kȑčmaričina; ž. kȑčmaričina, s. kȑčmaričino〉 koji pripada krčmarici

prid. 〈G kȑčmārova; ž. kȑčmārova, s. kȑčmārovo〉 usp. krčmarev

prid. 〈G kȑčmārskōg(a); ž. kȑčmārskā, s. kȑčmārskō〉 koji se odnosi na krčmare

im. s. 〈G kȑda; mn. N kȑda, G kȓdā〉 zool. skupina istovrsnih sisavaca koji pasu i kreću se zajedno [~ bizona; ~ slonova]

im. ž. 〈G kreácijē; mn. N kreácije, G kreácījā〉 1. v. stvaralaštvo 2. izvorno djelo

prid. 〈G krȅatīvna; odr. krȅatīvnī, G krȅatīvnōg(a); ž. krȅatīvna, s. krȅatīvno; komp. kreatìvnijī〉 1. koji ima stvaralačku sposobnost [kreativna učiteljica] 2. koji odražava čiju stvaralačku sposobnost [kreativno rješenje]

im. ž. 〈G kreatívnosti, DL kreatívnošću/kreatívnosti〉 osobina onoga koji je kreativan ili svojstvo onoga što je kreativno

im. m. 〈G krèātora, V krèātore; mn. N krèātori, G krèātōrā〉 v. stvaratelj

im. ž. 〈G krèātoricē; mn. N krèātorice, G krèātorīcā〉 v. stvarateljica

prid. 〈G krèātoričina; ž. krèātoričina, s. krèātoričino〉 v. stvarateljičin

prid. 〈G krèātorskōg(a); ž. krèātorskā, s. krèātorskō〉 v. stvaralački

im. ž. 〈G krédē; mn. N kréde, G krédā〉 1. geol. stijena nastala taloženjem sitnih vapnenih organizama 2. pisaljka kojom se piše na školskoj ploči [~ u boji] 3. 〈jd.〉 treće razdoblje mezozoika

im. m. 〈G kredíta; mn. N kredíti, G kredítā〉 v. zajam

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. kredìtīrām, 3. l. mn. kreditírajū, imp. kredìtīrāj, aor. kreditírah, imperf. kredìtīrāh, prid. r. kreditírao, prid. t. kredìtīrān〉 dati/davati komu kredit [~ vlastite klijente]

prid. 〈G krèdītnōg(a); ž. krèdītnā, G krèdītnō〉 koji se odnosi na kredit [kreditna sposobnost]

im. m. 〈G krȇdnjāka; mn. N krȇdnjāci, G krȇdnjākā〉 zool. sićušna jednostanična morska praživotinja iz razreda korjenonožaca s vapnenačkom ljušturom čijim taloženjem nastaju naslage vapnenca

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. krèkećē, 3. l. mn. krèkećū, aor. 3. l. jd. krekèta, imperf. 3. l. jd. krèketāše, prid. r. krekètao〉 glasati se glasom koji podsjeća na kre-kre [Žaba krekeće.]