pril. bez opravdanja, neutemeljeno i neprihvatljivo [~ izostati; ~ zakasniti]; ant. opravdano

im. m. 〈G nȅoprēza〉 nedovoljno nastojanje da se izbjegne opasnost; sin. (neopreznost); ant. oprez, ( opreznost)

prid. 〈G nȅoprēzna; odr. nȅoprēznī, G nȅoprēznōg(a); ž. nȅoprēzna, s. nȅoprēzno; komp. neoprèznijī〉 1. koji ne vodi računa o mogućoj opasnosti [~ čovjek] 2. koji odražava da tko ne vodi računa o mogućoj opasnosti [neoprezna vožnja]; sin. (nepažljiv); ant. oprezan, ( pažljiv)

pril. 〈komp. neoprèznijē〉 tako da se ne vodi računa o mogućoj opasnosti [~ voziti]; sin. (nepažljivo); ant. oprezno

im. ž. 〈G neopréznosti, I neopréznošću/neopréznosti〉 1. osobina onoga koji je neoprezan ili svojstvo onoga što je neoprezno; sin. (nepažljivost); ant. opreznost, ( pažljivost) 2. v. neoprez

prid. 〈G neopròstiva; odr. neòprostivī, G neopròstivōg(a); ž. neopròstiva, s. neopròstivo〉 koji se ne može oprostiti [neoprostiva pogreška]

prid. 〈G neoptèrećena; odr. neoptèrećenī, G neoptèrećenōg(a); ž. neoptèrećena, s. neoptèrećeno; komp. neopterećènijī〉 1. 〈pozitiv〉 koji je oslobođen tereta, koji nema tereta na sebi 2. pren. koji je oslobođen obveza, dužnosti ili briga; ant. opterećen

im. ž. 〈G neoptèrećenosti, I neoptèrećenošću/neoptèrećenosti〉 1. svojstvo onoga što je oslobođeno tereta, što nema tereta na sebi 2. pren. osobina onoga koji je oslobođen obveza, dužnosti ili briga; ant. opterećenost

im. m. 〈G neoreàlista, V neoreàlistu; mn. N neoreàlisti, G neoreàlīstā〉 sljedbenik neorealizma

im. ž. 〈G neoreàlisticē; mn. N neoreàlistice, G neoreàlistīcā〉 sljedbenica neorealizma

prid. 〈G neorealìstičina; ž. neorealìstičina, s. neorealìstičino〉 koji pripada neorealistici

prid. 〈G neorealìstičkōg(a); ž. neorealìstičkā, s. neorealìstičkō〉 koji se odnosi na neorealiste i neorealizam [~ film]

im. m. 〈G neorealìzma〉 umj. pokret u talijanskoj kinematografiji nastao nakon Drugoga svjetskog rata kojemu je svojstveno da vjerno prikazuje stvarnost

im. m. 〈G neoromàntičāra, V neoromàntičāru/neoromàntičāre; mn. N neoromàntičāri, G neoromàntičārā〉 glazbenik koji pripada razdoblju neoromantizma

prid. 〈G neoromàntičāreva; ž. neoromàntičāreva, s. neoromàntičārevo〉 koji pripada neoromantičaru; sin. neoromantičarov

im. ž. 〈G neoromàntičārkē, DL neoromàntičārki; mn. N neoromàntičārke, G neoromàntičārkā/neoromàntičārkī〉 glazbenica koja pripada razdoblju neoromantizma

prid. 〈G neoromàntičārova; ž. neoromàntičārova, s. neoromàntičārovo〉 usp. neoromantičarev

prid. 〈G neoromàntičkōg(a); ž. neoromàntičkā, s. neoromàntičkō〉 v. neoromantistički

prid. 〈G neoromantìstičkōg(a); ž. neoromantìstičkā, s. neoromantìstičkō〉 koji se odnosi na neoromantizam; sin. (neoromantički)

im. m. 〈G neoromantìzma〉 umj. smjer u glazbi 20. stoljeća koji teži povratku romantizmu

prid. 〈G nȅosigurāna; odr. nȅosigurānī, G nȅosigurānōg(a); ž. nȅosigurāna, s. nȅosigurāno〉 1. koji se nije osigurao 2. koji nije sklopio ugovor o osiguranju; ant. osiguran

prid. 〈G nȅosjećājna; odr. nȅosjećājnī, G nȅosjećājnōg(a); ž. nȅosjećājna, s. nȅosjećājno; komp. neosjećàjnijī〉 v. bešćutan, bezdušan, bezosjećajan

im. ž. 〈G neosjećájnosti, I neosjećájnošću/neosjećájnosti〉 v. bešćutnost, bezdušnost, bezosjećajnost

prid. 〈G neòstvārena; odr. neòstvārenī, G neòstvārenōg(a); ž. neòstvārena, s. neòstvāreno〉 koji se nije ostvario; ant. ostvaren

prid. 〈G neostvàriva; odr. neostvàrivī, G neostvàrivōg(a); ž. neostvàriva, s. neostvàrivo; komp. neostvarìvijī〉 koji se ne može ostvariti [~ san]; sin. neostvarljiv; ant. ostvariv, ostvarljiv

prid. 〈G neostvàrljiva; odr. neostvàrljivī, G neostvàrljivōg(a); ž. neostvàrljiva, s. neostvàrljivo; komp. neostvarljìvijī〉 usp. neostvariv

prid. 〈G neòštećena; odr. neòštećenī, G neòštećenōg(a); ž. neòštećena, s. neòštećeno〉 koji nije pretrpio štetu; ant. oštećen

prid. 〈G nȅotesāna; odr. nȅotesānī, G nȅotesānōg(a); ž. nȅotesāna, s. nȅotesāno; komp. neotesànijī〉 1. koji ima neobrađenu, grubu površinu [neotesana daska] 2. pren. a. koji nema dobar odgoj [neotesana djeca]; sin. neodgojen; ant. odgojen b. koji odražava nedostatak dobra odgoja [neotesano ponašanje]; sin. neodgojen

im. m. 〈G neotesánca, V nȅotesānče; mn. N neotesánci, G neotèsānācā〉 osoba koja je neotesana

prid. 〈G neotesánčeva; ž. neotesánčeva, s. neotesánčevo〉 koji pripada neotesancu

im. ž. 〈G neotèsānkē, DL neotèsānki; mn. N neotèsānke, G neotèsānkā/neotèsānkī〉 žena koja je neotesana

im. ž. 〈G nȅotesānosti, I nȅotesānošću/nȅotesānosti〉 1. svojstvo onoga što ima neobrađenu, grubu površinu 2. pren. a. osobina onoga koji nema dobar odgoj; sin. neodgojenost; ant. odgojenost b. svojstvo onoga što odražava nedostatak dobra odgoja; sin. neodgojenost

prid. 〈G neòtopljena; odr. neòtopljenī, G neòtopljenōg(a); ž. neòtopljena, s. neòtopljeno〉 koji se nije otopio; ant. otopljen

prid. 〈G nȅotrōvna; odr. nȅotrōvnī, G nȅotrōvnōg(a); ž. nȅotrōvna, s. nȅotrōvno〉 koji ne sadržava otrov, od kojega ne prijeti opasnost trovanja [~ plin; neotrovna gljiva]; ant. otrovan

prid. 〈G neòvisna; odr. neòvisnī, G neòvisnōg(a); ž. neòvisna, s. neòvisno; komp. neovìsnijī〉 koji ne ovisi o drugome, koji je slobodan [neovisni intelektualac]; sin. (autonoman), nezavisan; ant. ovisan, zavisan

im. ž. 〈G neòvisnosti, I neòvisnošću/neòvisnosti〉 osobina onoga koji je neovisan ili svojstvo onoga što je neovisno; sin. (autonomija, autonomnost), nezavisnost; ant. ovisnost, zavisnost

prid. 〈G neòvlāštena; odr. neòvlāštenī, G neòvlāštenōg(a); ž. neòvlāštena, s. neòvlāšteno〉 koji nema ovlasti [neovlašteni službenik]; ant. ovlašten

pril. bez ovlasti, tako da nije u skladu s ovlastima [~ se služiti podatcima]; ant. ovlašteno

prid. 〈G nȅozbīljna; odr. nȅozbīljnī, G nȅozbīljnōg(a); ž. nȅozbīljna, s. nȅozbīljno; komp. neozbìljnijī〉 1. koji nije odgovoran za svoje postupke, u kojega se ne može pouzdati [~ mladić] 2. koji je površan, koji se ne usredotočuje na bitno [~ razgovor] 3. koji nije nastao na temelju dobroga promišljanja i poštenih namjera [~ posao; ~ prijedlog]; ant. ozbiljan

pril. 〈komp. neozbìljnijē〉 1. tako da odražava površnost [~ razgovarati] 2. tako da se ne temelji na dobrome promišljanju i poštenim namjerama [~ pristupiti poslu]; ant. ozbiljno

im. ž. 〈G neozbíljnosti, I neozbíljnošću/neozbíljnosti〉 osobina onoga koji je neozbiljan ili svojstvo onoga što je neozbiljno; ant. ozbiljnost

prid. 〈G neòženjena; odr. neòženjenī, G neòženjenōg(a); ž. neòženjena, s. neòženjeno〉 koji nije sklopio brak (o muškarcu); ant. oženjen v. pod oženiti

im. m. 〈G nȅpāra, I nȅpārom/nȅpārem; mn. N nȅpāri, G nȅpārā〉 onaj koji nije dio para

prid. 〈G nȅpārna; odr. nȅpārnī, G nȅpārnōg(a); ž. nȅpārna, s. nȅpārno〉 1. koji nije u paru [neparni krakovi; neparni kromosomi; neparni organi] 2. koji nije djeljiv s brojem dva [~ broj]; ant. paran

im. m. 〈G neparnoprstáša; mn. N neparnoprstáši, G neparnoprstášā〉 zool. 1. 〈mn.〉 skupina plodvaša s neparnim brojem prsta, na svakoj nozi imaju razvijen samo srednji prst na kojemu je kopito, a ostali su im prsti zakržljali 2. pripadnik istoimene skupine; ant. dvopapkar, parnoprstaš

prid. 〈G nepàžljiva; odr. nepàžljivī, G nepàžljivōg(a); ž. nepàžljiva, s. nepàžljivo; komp. nepažljìvijī〉 1. koji ne iskazuje obzir ili poštovanje [nepažljiva osoba] 2. kojim se ne iskazuje obzir ili poštovanje [nepažljiva gesta] 3. v. neoprezan; ant. pažljiv

pril. 〈komp. nepažljìvijē〉 1. bez posebnoga obzira ili poštovanja [~ s kim postupati] 2. v. neoprezno; ant. pažljivo

im. ž. 〈G nepàžljivosti, I nepàžljivošću/nepàžljivosti〉 1. osobina onoga koji je nepažljiv ili svojstvo onoga što je nepažljivo 2. v. neopreznost; ant. pažljivost