im. ž. 〈G nepòsrednosti, I nepòsrednošću/nepòsrednosti〉 1. svojstvo onoga što se ostvaruje bez posrednika; sin. (direktnost), izravnost; ant. (indirektnost), neizravnost, posrednost 2. osobina onoga koji je srdačan i otvoren 3. svojstvo onoga što je posljedica čije srdačnosti i otvorenosti

prid. 〈G nepóstōjana; odr. nepóstōjanī, G nepóstōjanōg(a); ž. nepóstōjana, s. nepóstōjano; komp. nepostojànijī〉 1. koji gubi svoja svojstva [nepostojana boja] 2. koji stalno mijenja svoja mišljenja i načela [nepostojana osoba] 3. koji odražava promjenjivost i nestabilnost [nepostojano mišljenje]; ant. postojan

im. ž. 〈G nepóstojānosti, I nepóstojānošću/nepóstojānosti〉 osobina onoga koji je nepostojan ili svojstvo onoga što je nepostojano; ant. postojanost

im. s. 〈G nepóstojānja〉 nebivanje u prostoru i vremenu

prid. 〈G nepóstojēćēg(a); ž. nepóstojēćā, s. nepóstojēćē〉 koji ne postoji, koji nije stvaran, koji je izmišljen ili je plod mašte; sin. fantomski pren.; ( fiktivan); ant. postojeći

prid. 〈G nȅpoštena; odr. nȅpoštenī, G nȅpoštenōg(a); ž. nȅpoštena, s. nȅpošteno; komp. nepoštènijī〉 1. koji nema osjećaj za pravdu i istinu [~ čovjek] 2. koji nije utemeljen na pravednosti i čestitosti [~ postupak; nepoštene namjere]; ant. pošten

im. s. 〈G nepošténja〉 nedostatak osjećaja za pravdu i istinu; ant. poštenje

prid. 〈G nepotkùpljiva; odr. nepotkùpljivī, G nepotkùpljivōg(a); ž. nepotkùpljiva, s. nepotkùpljivo〉 koji se ne može potkupiti; sin. nepodmitljiv; ant. podmitljiv, potkupljiv

im. ž. 〈G nepotkùpljivosti, I nepotkùpljivošću/nepotkùpljivosti〉 osobina onoga koji je nepotkupljiv; sin. nepodmitljivost; ant. podmitljivost, potkupljivost

prid. 〈G nȅpotpuna; odr. nȅpotpunī, G nȅpotpunōg(a); ž. nȅpotpuna, s. nȅpotpuno〉 1. koji nema sastavnice koje ga čine cjelinom [~ opis; nepotpuna usluga]; sin. necjelovit; ant. cjelovit 2. koji je nedovršen, kojemu nedostaje koji dio [~ tekst]; sin. krnj, necjelovit; ant. cjelovit 3. koji nema mnoge poželjne duhovne osobine [nepotpuna osoba]; sin. necjelovit; ant. cjelovit 4. koji je čime ograničen [živjeti u nepotpunoj slobodi]; ant. pun; ant. potpun

prid. 〈G nȅpotrebna; odr. nȅpotrebnī, G nȅpotrebnōg(a); ž. nȅpotrebna, s. nȅpotrebno; komp. nepotrèbnijī〉 za kojim nema potrebe [~ napor; nepotrebna muka; nepotrebno učenje]; sin. (suvišan); ant. potreban

prid. 〈G nȅpouzdāna; odr. nȅpouzdānī, G nȅpouzdānōg(a); ž. nȅpouzdāna, s. nȅpouzdāno; komp. nepouzdànijī〉 1. u kojega se ne može pouzdati [~ suradnik] 2. koji nije posve siguran ili točan [~ dokaz; ~ zaključak]; ant. pouzdan

im. ž. 〈G nȅpouzdānosti, I nȅpouzdānošću/nȅpouzdānosti〉 osobina onoga koji je nepouzdan ili svojstvo onoga što je nepouzdano; ant. pouzdanost

prid. 〈G nepòvēzāna; odr. nepòvēzānī, G nepòvēzānōg(a); ž. nepòvēzāna, s. nepòvēzāno〉 koji nije u vezi s čim ili među kojima ne postoji veza [~ s rodbinom; nepovezane misli]; ant. povezan

im. ž. 〈G nepòvēzānosti, I nepòvēzānošću/nepòvēzānosti〉 osobina onoga koji je nepovezan ili svojstvo onoga što je nepovezano; ant. povezanost

im. s. 〈G nepovjerénja〉 osjećaj da se komu ili čemu ne može vjerovati; ant. povjerenje, vjera, vjerovanje

prid. 〈G nepovjèrljiva; odr. nepovjèrljivī, G nepovjèrljivōg(a); ž. nepovjèrljiva, s. nepovjèrljivo; komp. nepovjerljìvijī〉 1. koji nema povjerenja, koji izražava sumnju u sve [nepovjerljiva osoba] 2. koji odražava nepovjerenje ili sumnju [~ pristup]; sin. sumnjičav

im. ž. 〈G nepovjèrljivosti, I nepovjèrljivošću/nepovjèrljivosti〉 osobina onoga koji je nepovjerljiv ili svojstvo onoga što je nepovjerljivo; sin. sumnjičavost

prid. 〈G nȅpovōljna; odr. nȅpovōljnī, G nȅpovōljnōg(a); ž. nȅpovōljna, s. nȅpovōljno; komp. nepovòljnijī〉 koji ne pogoduje, koji nije po volji komu ili čemu, koji ne odgovara čijim željama ili očekivanjima [nepovoljna prilika; nepovoljno mjesto]; sin. nepogodan; ant. pogodan, povoljan

pril. 〈komp. nepovòljnijē〉 tako da ne pogoduje, da nije po volji komu ili čemu, da ne odgovara čijim željama ili očekivanjima [~ kupovati]; sin. nepogodno; ant. pogodno, povoljno

im. m. 〈G nȅpovrāta〉 ♦ otišlo je u ~ što zauvijek je nestalo što

im. ž. 〈G nȅpoznanicē; mn. N nȅpoznanice, G nȅpoznanīcā〉 1. ono što je nepoznato, što je pitanje ili zagonetka 2. mat. nepoznati broj koji treba odrediti [jednadžba s jednom nepoznanicom]

prid. 〈G nȅpoznāta; odr. nȅpoznātī, G nȅpoznātōg(a); ž. nȅpoznāta, s. nȅpoznāto〉 1. kojemu se ne zna identitet [~ počinitelj]; sin. anoniman 2. za kojega se ne zna u javnosti [nepoznati znanstvenik]; sin. anoniman 3. za koji se ne zna [nepoznato vozilo] 4. u kojemu se nikada nije bilo [nepoznata zemlja]; ant. poznat

prid. 〈G nȅpozvāna; odr. nȅpozvānī, G nȅpozvānōg(a); ž. nȅpozvāna, s. nȅpozvāno〉 koji nije dobio poziv da kamo dođe [~ gost]; sin. nezvan; ant. pozvan, zvan 

prid. 〈G nȅpožēljna; odr. nȅpožēljnī, G nȅpožēljnōg(a); ž. nȅpožēljna, s. nȅpožēljno; komp. nepožèljnijī〉 1. koji je po svojim značajkama takav da ga se ne želi [~ gost; On je u našemu društvu ~.]; ant. poželjan 2. v. neželjen

prid. 〈G nȅpraktična; odr. nȅpraktičnī, G nȅpraktičnōg(a); ž. nȅpraktična, s. nȅpraktično〉 1. koji je nevješt i nesnalažljiv [~ čovjek] 2. koji je beskoristan ili neprikladan, koji se ne može upotrijebiti [~ alat; ~ savjet]; ant. praktičan

im. ž. 〈G nȅpraktičnosti, I nȅpraktičnošću/nȅpraktičnosti〉 osobina onoga koji je nepraktičan ili svojstvo onoga što je nepraktično; ant. praktičnost

im. ž. 〈G nèprāvdē; mn. N nèprāvde, G nèprāvdā/nèprāvdī〉 1. nedostatak pravde; ant. pravda 2. postupak u kojemu nema pravde, koji je uvredljiv i nepravedan [Učinili su mu veliku nepravdu.]

prid. 〈G nȅpravedna; odr. nȅpravednī, G nȅpravednōg(a); ž. nȅpravedna, s. nȅpravedno; komp. nepravèdnijī〉 1. koji ne donosi odluke utemeljene na nastojanju da svatko dobije ono što zaslužuje i da nitko nije oštećen [~ sudac] 2. koji nije posljedica nastojanja da svatko dobije ono što zaslužuje i da nitko nije oštećen [nepravedna ocjena; nepravedna odluka]; sin. (nepravičan); ant. pravedan, ( pravičan)

pril. 〈komp. nepravèdnijē〉 tako da svatko ne dobije ono što zaslužuje, tako da je tko oštećen [~ ocijeniti; ~ odlučiti]; sin. (nepravično); ant. pravedno, ( pravično)

im. ž. 〈G nȅpravednosti, I nȅpravednošću/nȅpravednosti〉 osobina onoga koji je nepravedan ili svojstvo onoga što je nepravedno; sin. (nepravičnost); ant. pravednost, ( pravičnost)

prid. 〈G nȅprāvōg(a); ž. nȅprāvā, s. nȅprāvō〉 koji nije onakav kakav bi trebao biti [~ doživljaj]

prid. 〈G nȅpravična; odr. nȅpravičnī, G nȅpravičnōg(a); ž. nȅpravična, s. nȅpravično; komp. nepravìčnijī〉 v. nepravedan

pril. 〈komp. nepravìčnijē〉 v. nepravedno

im. ž. 〈G nȅpravičnosti, I nȅpravičnošću/nȅpravičnosti〉 v. nepravednost

prid. 〈G nȅpravīlna; odr. nȅpravīlnī, G nȅpravīlnōg(a); ž. nȅpravīlna, s. nȅpravīlno; komp. nepravìlnijī〉 1. koji je onakav kakav ne treba biti, koji odstupa od onoga što se smatra poželjnim ili normalnim [~ izgovor; ~ rad srca; nepravilno disanje; nepravilno pisanje] 2. koji sadržava pogrešku, koji ne odgovara istini [~ odgovor]; sin. (kriv, neispravan), netočan, pogrešan; ant. (ispravan), točan; ant. pravilan

pril. 〈komp. nepravìlnijē〉 1. onako kako ne treba biti, tako da odstupa od onoga što se smatra poželjnim ili normalnim [~ disati; ~ izgovarati; ~ pisati; Srce ~ radi.] 2. tako da sadržava pogrešku, da ne odgovara istini [~ odgovoriti]; sin. (krivo, neispravno), netočno, pogrešno; ant. (ispravno), točno; ant. pravilno

im. ž. 〈G nepravílnosti, I nepravílnošću/nepravílnosti; mn. N nepravílnosti, G nepravílnostī〉 1. 〈jd.〉 svojstvo onoga što je onakvo kakvo ne treba biti, što odstupa od onoga što se smatra poželjnim ili uobičajenim; sin. (anomalija) 2. 〈jd.〉 svojstvo onoga što sadržava pogrešku, što ne odgovara istini [uočiti nepravilnosti]; sin. (neispravnost), netočnost; ant. (ispravnost), točnost 3. odstupanje ant. pravilnost

prid. 〈G nepredvìdiva; odr. nepredvìdivī, G nepredvìdivōg(a); ž. nepredvìdiva, s. nepredvìdivo; komp. nepredvidìvijī〉 koji se ne može unaprijed znati, predvidjeti [nepredvidivo ponašanje]; sin. nepredvidljiv; ant. predvidiv, predvidljiv

im. ž. 〈G nepredvìdivosti, I nepredvìdivošću/nepredvìdivosti〉 svojstvo onoga što je nepredvidivo; sin. nepredvidljivost; ant. predvidivost, predvidljivost

prid. 〈G nepredvìdljiva; odr. nepredvìdljivī, G nepredvìdljivōg(a); ž. nepredvìdljiva, s. nepredvìdljivo; komp. nepredvidljìvijī〉 usp. nepredvidiv

im. ž. 〈G nepredvìdljivosti, I nepredvìdljivošću/nepredvìdljivosti〉 usp. nepredvidivost

prid. 〈G neprèdviđena; odr. neprèdviđenī, G neprèdviđenōg(a); ž. neprèdviđena, s. neprèdviđeno〉 koji se nije predvidio [nepredviđeni gosti; nepredviđeni troškovi; nepredviđeno putovanje]; ant. predviđen

prid. 〈G neprégledna; odr. nepréglednī, G nepréglednōg(a); ž. neprégledna, s. neprégledno; komp. nepreglèdnijī〉 1. koji se ne može lako obuhvatiti pogledom [nepregledna cesta; nepregledno raskrižje]; ant. pregledan 2. u kojemu se teško snaći [~ tekst; ~ zemljovid]; ant. pregledan 3. koji je veoma velik ili dug, kojemu se ne vidi kraj [nepregledna kolona vozila; nepregledna planina]

im. ž. 〈G nepréglednosti, I nepréglednošću/nepréglednosti〉 1. svojstvo onoga što se ne može lako obuhvatiti pogledom; ant. preglednost 2. svojstvo onoga u čemu se teško snaći; ant. preglednost 3. svojstvo onoga što je veoma veliko ili dugo, čemu se ne vidi kraj

prid. 〈G neprékidna; odr. neprékidnī, G neprékidnōg(a); ž. neprékidna, s. neprékidno〉 1. koji se ne prekida (o nizu) [neprekidna kolona ljudi] 2. koji nikada ne prestaje (o kretanju) [neprekidno gibanje Zemlje]; sin. (kontinuiran, permanentan), stalan

pril. bez prestanka, bez prekida [~ učiti]; sin. (kontinuirano), neprestance, neprestano, (permanentno), stalno, uvijek, vazda zast.

im. ž. 〈G neprékidnosti, I neprékidnošću/neprékidnosti〉 1. svojstvo onoga što se ne prekida (o nizu) 2. svojstvo onoga što nikada ne prestaje (o kretanju); sin. (kontinuitet, permanentnost), stalnost