im. ž. 〈G nepàžnjē〉 iskazivanje bezobzirnosti ili nepoštovanja; ant. pažnja

im. s. 〈G nèpca; mn. N nèpca, G nȅbācā/népcā〉 anat. pregrada u ustima koja razdvaja nosnu od usne šupljine [meko ~; tvrdo ~]

prid. 〈G nèpčanōg(a); ž. nèpčanā, s. nèpčanō〉 1. koji se odnosi na nepce 2. gram. koji se tvori tako da srednji dio jezika dodiruje nepce; sin. (palatalni); ant. (nepalatalni)

im. m. 〈G nèpčanīka; mn. N nèpčanīci, G nèpčanīkā〉 gram. suglasnik tvoren tako da srednji dio jezika dodiruje nepce; sin. (palatal)

prid. 〈G nèpīsānōg(a); ž. nèpīsānā, s. nèpīsānō〉 koji nije zapisan, ali se uobičajio uporabom [nepisano pravilo]; ant. pisani

prid. 〈G nèpismena; odr. nèpismenī, G nèpismenōg(a); ž. nèpismena, s. nèpismeno; komp. nepismènijī〉 1. koji ne zna ni čitati ni pisati [~ čovjek] 2. pren. a. koji nepravilno piše, koji ne zna gramatiku i pravopis [~ novinar] b. koji nije napisan u skladu s gramatikom i pravopisom [~ tekst]; ant. pismen

pril. 〈komp. nepismènijē〉 tako da nije u skladu s gramatikom i pravopisom [~ sastaviti dopis]; ant. pismeno

im. ž. 〈G nèpismenosti, I nèpismenošću/nèpismenosti〉 osobina onoga koji je nepismen ili svojstvo onoga što je nepismeno; ant. pismenost

im. m. 〈G nepliváča, V nȅplivāču; mn. N nepliváči, G nepliváčā〉 osoba koja ne pliva, koja ne zna plivati; ant. plivač

im. ž. 〈G neplivàčicē; mn. N neplivàčice, G neplivàčīcā〉 žena koja ne pliva, koja ne zna plivati; ant. plivačica

prid. 〈G neplivàčičina; ž. neplivàčičina, s. neplivàčičino〉 koji pripada neplivačici; ant. plivačičin

prid. 〈G nèplodna; odr. nèplodnī, G nèplodnōg(a); ž. nèplodna, s. nèplodno〉 1. koji ne daje plod ili ga daje malo [neplodna zemlja]; sin. jalov, škrt 2. koji ne može imati potomstvo [~ muškarac]; sin. (sterilan) 3. pren. koji ne daje rezultate, koji malo stvara [~ pisac] 4. gram. s pomoću kojega se teško mogu tvoriti nove riječi [~ sufiks; ~ tvorbeni model]; ant. plodan

im. ž. 〈G nèplodnosti, I nèplodnošću/nèplodnosti〉 1. svojstvo onoga što ne daje plod ili ga daje malo; sin. jalovost, škrtost 2. osobina onoga koji ne može imati potomstvo; sin. sterilnost 3. osobina onoga koji ne daje rezultate, koji malo stvara 4. gram. svojstvo onoga s pomoću čega se teško mogu tvoriti nove riječi; ant. plodnost

prid. 〈G nȅpobītna; odr. nȅpobītnī, G nȅpobītnōg(a); ž. nȅpobītna, s. nȅpobītno〉 koji se ne može oboriti, poreći ili pobiti; sin. neporeciv, neoboriv; ant. oboriv

prid. 〈G nepobjèdiva; odr. nepobjèdivī, G nepobjèdivōg(a); ž. nepobjèdiva, s. nepobjèdivo〉 koji se ne može pobijediti ili svladati; ant. pobjediv

im. ž. 〈G nepobjèdivosti, I nepobjèdivošću/nepobjèdivosti〉 osobina onoga koji je nepobjediv ili svojstvo onoga što je nepobjedivo; ant. pobjedivost

prid. 〈G nȅpoćūdna; odr. nȅpoćūdnī, G nȅpoćūdnōg(a); ž. nȅpoćūdna, s. nȅpoćūdno; komp. nepoćùdnijī〉 koji nije komu po volji i koji komu ne odgovara [~ sadržaj]

prid. 〈G nepodmìtljiva; odr. nepodmìtljivī, G nepodmìtljivōg(a); ž. nepodmìtljiva, s. nepodmìtljivo〉 koji se ne može podmititi; sin. nepotkupljiv; ant. podmitljiv, potkupljiv

im. ž. 〈G nepodmìtljivosti, I nepodmìtljivošću/nepodmìtljivosti〉 osobina onoga koji je nepodmitljiv; sin. nepotkupljivost; ant. podmitljivost, potkupljivost

prid. 〈G nepodnòšljiva; odr. nepodnòšljivī, G nepodnòšljivōg(a); ž. nepodnòšljiva, s. nepodnòšljivo; komp. nepodnošljìvijī〉 koji se teško podnosi [~ gnjavator; nepodnošljiva buka]; sin. nesnosan; ant. podnošljiv

im. ž. 〈G nepodnòšljivosti, I nepodnòšljivošću/nepodnòšljivosti〉 osobina onoga koji je nepodnošljiv ili svojstvo onoga što je nepodnošljivo; ant. podnošljivost

im. ž. 〈G nepodòpštinē; mn. N nepodòpštine, G nepodòpštīnā〉 ružan postupak kojemu je cilj uvrijediti koga ili mu nanijeti štetu [Učinio joj je niz nepodopština.]; sin. psina²

prid. 〈G nȅpodudārna; odr. nȅpodudārnī, G nȅpodudārnōg(a); ž. nȅpodudārna, s. nȅpodudārno〉 koji se ne podudara s čim; ant. podudaran

im. ž. 〈G nepodudárnosti, I nepodudárnošću/nepodudárnosti〉 svojstvo onoga što je nepodudarno; ant. podudarnost

im. ž. 〈G nȅpogodē; mn. N nȅpogode, G nȅpogōdā〉 met. jak atmosferski poremećaj praćen sijevanjem, grmljavinom, pljuskovima i snažnim udarima vjetra; sin. nevrijeme

prid. 〈G nȅpogodna; odr. nȅpogodnī, G nȅpogodnōg(a); ž. nȅpogodna, s. nȅpogodno〉 koji ne pogoduje, koji nije po volji komu ili čemu, koji ne odgovara čijim željama ili očekivanjima [nepogodno mjesto]; sin. nepovoljan; ant. pogodan, povoljan

im. s. 〈G nepokazívānja〉 1. skrivanje čega da tko to ne vidi 2. neupoznavanje koga s čim novim ili nepoznatim 3. nedavanje komu čega do znanja kakvim znakom, postupkom ili ponašanjem; sin. neiskazivanje, neizražavanje 4. nepotvrđivanje kakvih svojstava; ant. pokazivanje

im. s. 〈G nepòklanjānja〉 činjenje da što ne mijenja vlasnika, prouzročivanje da tko što nema, neprepuštanje čega komu drugom u vlasništvo; ant. darivanje, poklanjanje

prid. 〈G nepokolèbljiva; odr. nepokolèbljivī, G nepokolèbljivōg(a); ž. nepokolèbljiva, s. nepokolèbljivo; komp. nepokolebljìvijī〉 1. koji je siguran ili odlučan u kakvoj namjeri ili odluci [~ čovjek] 2. koji odražava sigurnost ili odlučnost u kakvoj namjeri ili odluci [~ stav]

im. ž. 〈G nepokolèbljivosti, I nepokolèbljivošću/nepokolèbljivosti〉 osobina onoga koji je nepokolebljiv ili svojstvo onoga što je nepokolebljivo

prid. 〈G nepokòriva; odr. nepokòrivī, G nepokòrivōg(a); ž. nepokòriva, s. nepokòrivo〉 koji se ne može pokoriti [~ narod]

im. ž. 〈G nepokòrivosti, I nepokòrivošću/nepokòrivosti〉 svojstvo onoga što je nepokorivo

prid. 〈G nȅpokrētna; odr. nȅpokrētnī, G nȅpokrētnōg(a); ž. nȅpokrētna, s. nȅpokrētno; komp. nepokrètnijī〉 koji ne može učiniti pokret, koji se ne može sam pokrenuti; ant. pokretan

im. ž. 〈G nȅpokrētnosti, I nȅpokrētnošću/nȅpokrētnosti〉 osobina onoga koji je nepokretan; ant. pokretnost

prid. 〈G nepòmična; odr. nepòmičnī, G nepòmičnōg(a); ž. nepòmična, s. nepòmično〉 1. koji se ne miče, koji nema sposobnost micanja [~ predmet] 2. koji se ne može sam pomaknuti [biti nepomičan od straha] 3. koji je usmjeren u jednu točku [~ pogled]

im. ž. 〈G nepòmičnosti, I nepòmičnošću/nepòmičnosti〉 osobina onoga koji je nepomičan ili svojstvo onoga što je nepomično

prid. 〈G neponòvljiva; odr. neponòvljivī, G neponòvljivōg(a); ž. neponòvljiva, s. neponòvljivo〉 koji se ne može ponoviti; ant. ponovljiv

prid. 〈G nepopràvljiva; odr. nepopràvljivī, G nepopràvljivōg(a); ž. nepopràvljiva, s. nepopràvljivo〉 koji se ne može popraviti [nepopravljiva šteta]; ant. popravljiv

prid. 〈G nepopùstljiva; odr. nepopùstljivī, G nepopùstljivōg(a); ž. nepopùstljiva, s. nepopùstljivo; komp. nepopustljìvijī〉 1. koji nije sklon popuštanju [~ pregovarač] 2. koji odražava čiju nesklonost popuštanju [nepopustljivo ponašanje]; ant. popustljiv

im. ž. 〈G nepopùstljivosti, I nepopùstljivošću/nepopùstljivosti〉 osobina onoga koji je nepopustljiv ili svojstvo onoga što je nepopustljivo; ant. popustljivost

prid. 〈G neporèciva; odr. neporècivī, G neporècivōg(a); ž. neporèciva, s. neporècivo〉 koji se ne može oboriti, poreći ili pobiti; sin. nepobitan, neoboriv; ant. oboriv

prid. 〈G nepòročna; odr. nepòročnī, G nepòročnōg(a); ž. nepòročna, s. nepòročno; komp. neporòčnijī〉 1. koji je nesklon porocima [neporočna djevojka] 2. koji odražava čiju nesklonost porocima [~ pogled]; sin. čedan; ant. poročan

im. ž. 〈G nepòročnosti, I nepòročnošću/nepòročnosti〉 osobina onoga koji je neporočan ili svojstvo onoga što je neporočno; sin. čednost; ant. poročnost

im. m. 〈G nȅposlūha〉 osobina onoga koji je neposlušan; sin. neposlušnost; ant. posluh, poslušnost

prid. 〈G nȅposlūšna; odr. nȅposlūšnī, G nȅposlūšnōg(a); ž. nȅposlūšna, s. nȅposlūšno; komp. neposlùšnijī〉 1. koji ne sluša koga [neposlušno dijete] 2. koji odražava da tko koga ne sluša [neposlušno ponašanje]; ant. poslušan

im. ž. 〈G neposlúšnosti, I neposlúšnošću/neposlúšnosti〉 usp. neposluh

prid. 〈G nepòsredna; odr. nepòsrednī, G nepòsrednōg(a); ž. nepòsredna, s. nepòsredno; komp. neposrèdnijī〉 1. koji se ostvaruje bez posrednika [~ dogovor]; sin. (direktan), izravan; ant. (indirektan), neizravan, posredan 2. koji je srdačan i otvoren [~ čovjek] 3. koji je posljedica čije srdačnosti i otvorenosti [~ odnos]

pril. 〈komp. neposrèdnijē〉 bez posrednika [dogovoriti se ~]; sin. (direktno), izravno; ant. (indirektno), neizravno, posredno