im. s. 〈G nȅvremena; mn. N nevremèna, G nevreménā〉 1. met. jak atmosferski poremećaj praćen sijevanjem, grmljavinom, pljuskovima i snažnim udarima vjetra; sin. nepogoda 2. pren. nezgodno vrijeme [stići u ~]

prid. 〈G nȅzaborāvna; odr. nȅzaborāvnī, G nȅzaborāvnōg(a); ž. nȅzaborāvna, s. nȅzaborāvno; komp. nezaboràvnijī〉 koji se ne može zaboraviti, koji uvijek ostaje u sjećanju, koji se pamti [~ izlet; nezaboravna predstava]

prid. 〈G nȅzadovōljna; odr. nȅzadovōljnī, G nȅzadovōljnōg(a); ž. nȅzadovōljna, s. nȅzadovōljno; komp. nezadovòljnijī〉 1. koji osjeća nezadovoljstvo [biti ~ na poslu; biti ~ uspjehom djece] 2. koji odražava nezadovoljstvo [nezadovoljno lice]; ant. zadovoljan

pril. tako da ne zadovoljava [~ raditi]; ant. zadovoljavajuće

prid. 〈G nezadovoljávajūćēg(a); ž. nezadovoljávajūćā, s. nezadovoljávajūćē〉 koji ne zadovoljava [nezadovoljavajuće ocjene]; ant. zadovoljavajući

im. s. 〈G nezadovòljstva; mn. N nezadovòljstva, G nezadòvoljstāvā/nezadòvōljstvā〉 stanje izazvano jakim osjećajem neugode; ant. zadovoljstvo

prid. 〈G nezadr̀živa; odr. nezadr̀živī, G nezadr̀živōg(a); ž. nezadr̀živa, s. nezadr̀živo〉 koji se ne može zadržati [~ napadač]; sin. nezaustavljiv

im. ž. 〈G nezadr̀živosti, I nezadr̀živošću/nezadr̀živosti〉 osobina onoga koji je nezadrživ; sin. nezaustavljivost

prid. 〈G nȅzahvālna; odr. nȅzahvālnī, G nȅzahvālnōg(a); ž. nȅzahvālna, s. nȅzahvālno; komp. nezahvàlnijī〉 1. koji ne cijeni učinjeno dobro [nezahvalna djeca] 2. pren. koji je jako težak, koji nije ugodan [~ zadatak]; ant. zahvalan

im. ž. 〈G nȅzahvālnicē; mn. N nȅzahvālnice, G nȅzahvālnīcā〉 žena koja ne prihvaća sa zahvalnošću dobro ili uslugu koji su joj učinjeni

prid. 〈G nȅzahvālničina; ž. nȅzahvālničina, s. nȅzahvālničino〉 koji pripada nezahvalnici

im. m. 〈G nȅzahvālnīka, V nȅzahvālnīče; mn. N nȅzahvālnīci, G nȅzahvālnīkā〉 osoba koja ne prihvaća sa zahvalnošću dobro ili uslugu koji su joj učinjeni

im. ž. 〈G nezahválnosti, I nezahválnošću/nezahválnosti〉 osobina onoga koji je nezahvalan ili svojstvo onoga što je nezahvalno; ant. zahvalnost

prid. 〈G nezainterèsīrāna; odr. nezainterèsīrānī, G nezainterèsīrānōg(a); ž. nezainterèsīrāna, s. nezainterèsīrāno; komp. nezainteresirànijī〉 koji nema želju ni volju da što učini, koji nije spreman sudjelovati u čemu; ant. zagrijan pren., zainteresiran

prid. 〈G nezákonita; odr. nezákonitī, G nezákonitōg(a); ž. nezákonita, s. nezákonito〉 koji nije u skladu sa zakonom [~ posao]; sin. (ilegalan, nelegalan), protuzakonit; ant. (legalan), zakonit

pril. tako da nije u skladu sa zakonom [poslovati ~]; sin. (ilegalno, nelegalno), protuzakonito; ant. (legalno), zakonito

prid. 〈G nezamìsliva; odr. nezamìslivī, G nezamìslivōg(a); ž. nezamìsliva, s. nezamìslivo〉 koji je takav da se ne može ni zamisliti; ant. zamisliv

prid. 〈G nezamjènljiva; odr. nezamjènljivī, G nezamjènljivōg(a); ž. nezamjènljiva, s. nezamjènljivo〉 koji se ne može kime ili čime zamijeniti; sin. nezamjenjiv; ant. zamjenljiv, zamjenjiv

prid. 〈G nezamjènjiva; odr. nezamjènjivī, G nezamjènjivōg(a); ž. nezamjènjiva, s. nezamjènjivo〉 usp. nezamjenljiv

prid. 〈G nezamjètljiva; odr. nezamjètljivī, G nezamjètljivōg(a); ž. nezamjètljiva, s. nezamjètljivo〉 koji se ne može zamijetiti; sin. neprimjetljiv; ant. primjetljiv, zamjetljiv

prid. 〈G nezanìmljiva; odr. nezanìmljivī, G nezanìmljivōg(a); ž. nezanìmljiva, s. nezanìmljivo; komp. nezanimljìvijī〉 koji ne izaziva zanimanje [~ sugovornik; nezanimljiva knjiga]; sin. dosadan; ant. zanimljiv

prid. 〈G nezaobìlazna; odr. nezaobìlaznī, G nezaobìlaznōg(a); ž. nezaobìlazna, s. nezaobìlazno〉 koji se ne može zaobići

prid. 〈G nezàpāmćena; odr. nezàpāmćenī, G nezàpāmćenōg(a); ž. nezàpāmćena, s. nezàpāmćeno〉 koji je takav kakva se ne pamti [nezapamćena gužva]

prid. 〈G nezàpažena; odr. nezàpaženī, G nezàpaženōg(a); ž. nezàpažena, s. nezàpaženo〉 koji nije izazvao pozornost [~ nastup; nezapažena knjiga]; ant. zapažen

prid. 〈G nezàposlena; odr. nezàposlenī, G nezàposlenōg(a); ž. nezàposlena, s. nezàposleno〉 koji nema posao, koji nema radno mjesto [nezaposleni radnik]; ant. zaposlen

im. ž. 〈G nezàposlenosti, I nezàposlenošću/nezàposlenosti〉 stanje onoga koji je nezaposlen; ant. zaposlenost

prid. 〈G nezàsićena; odr. nezàsićenī, G nezàsićenōg(a); ž. nezàsićena, s. nezàsićeno〉 kem. koji može primiti još tvari koje se u njemu otapaju [nezasićena otopina]; ant. zasićen

prid. 〈G nezásitna; odr. nezásitnī, G nezásitnōg(a); ž. nezásitna, s. nezásitno; komp. nezasìtnijī〉 1. koji mnogo i pohlepno jede; sin. (halapljiv), proždrljiv 2. koji želi i nastoji dobiti više nego što mu treba ili pripada, koji se ne može zadovoljiti; sin. lakom, pohlepan

im. ž. 〈G nezásitnosti, I nezásitnošću/nezásitnosti〉 1. osobina onoga koji mnogo i pohlepno jede; sin. (halapljivost), proždrljivost 2. osobina onoga koji želi i nastoji dobiti više nego što mu pripada ili što zaslužuje, koji se ne može zadovoljiti; sin. lakomost, pohlepa

prid. 〈G nezàštīćena; odr. nezàštīćenī, G nezàštīćenōg(a); ž. nezàštīćena, s. nezàštīćeno〉 koji nije zaštićen od izlaganja kakvoj opasnosti ili neugodnosti; sin. zaštićen v. pod zaštititi

prid. 〈G nezaustàvljiva; odr. nezaustàvljivī, G nezaustàvljivōg(a); ž. nezaustàvljiva, s. nezaustàvljivo; komp. nezaustavljìvijī〉 koji se ne može zaustaviti [~ napadač]; sin. nezadrživ

im. ž. 〈G nezaustàvljivosti, I nezaustàvljivošću/nezaustàvljivosti〉 osobina onoga koji je nezaustavljiv; sin. nezadrživost

prid. 〈G nezàvisna; odr. nezàvisnī, G nezàvisnōg(a); ž. nezàvisna, s. nezàvisno; komp. nezavìsnijī〉 koji ne zavisi o drugome, koji je slobodan [nezavisni intelektualac]; sin. (autonoman), neovisan; ant. ovisan, zavisan

prid. 〈G nezàvisnosloženōg(a); ž. nezàvisnosloženā, s. nezàvisnosloženō〉 gram. koji je složen tako da mu se dijelovi nalaze u nezavisnome odnosu (o rečenici); ant. zavisnosloženi

im. ž. 〈G nezàvisnosti, I nezàvisnošću/nezàvisnosti〉 osobina onoga koji je nezavisan ili svojstvo onoga što je nezavisno; sin. (autonomija, autonomnost), neovisnost; ant. ovisnost, zavisnost

prid. 〈G nèzbrinūta; odr. nèzbrinūtī, G nèzbrinūtōg(a); ž. nèzbrinūta, s. nèzbrinūto〉 o kojemu se nitko ne brine [nezbrinuta djeca; nezbrinute životinje]; ant. zbrinut v. pod zbrinuti

im. ž. 〈G nèzbrinūtosti, I nèzbrinūtošću/nèzbrinūtosti〉 osobina onoga koji je nezbrinut; ant. zbrinutost

prid. 〈G nèzdrava; odr. nèzdravī, G nèzdravōg(a); ž. nèzdrava, s. nèzdravo〉 1. čije su funkcije ugrožene bolešću ili ozljedom [nezdravi zubi; nezdravo srce]; sin. bolestan 2. koji ne koristi zdravlju [nezdrava hrana; nezdrava klima]; ant. zdrav

pril. tako da ne koristi zdravlju [~ se hraniti]; ant. zdravo

im. ž. 〈G nèzgodē; mn. N nèzgode, G nȅzgōdā〉 događaj s lošim posljedicama [~ na poslu; doživjeti nezgodu]

prid. 〈G nèzgodna; odr. nèzgodnī, G nèzgodnōg(a); ž. nèzgodna, s. nèzgodno; komp. nezgòdnijī〉 1. koji ne odgovara prilikama, cilju ili namjeni [doći u nezgodno vrijeme]; ant. prikladan, zgodan 2. koji je u ophođenju neljubazan i netaktičan [~ čovjek]; sin. neugodan; ant. ugodan

pril. 〈komp. nezgòdnijē〉 1. tako da ne odgovara prilikama, cilju ili namjeni [~ postupiti] 2. kako ne treba [~ stati]

prid. 〈G nȅzgrāpna; odr. nȅzgrāpnī, G nȅzgrāpnōg(a); ž. nȅzgrāpna, s. nȅzgrāpno; komp. nezgràpnijī〉 koji nema pravilan odnos među sastavnim dijelovima, koji nema lijepe oblike [~ stas]; sin. neskladan; ant. skladan

pril. 〈komp. nezgràpnijē〉 tako da nema pravilan odnos sastavnih dijelova, da nema lijepe oblike [~ izgledati]; sin. neskladno; ant. skladno

im. ž. 〈G nȅzgrāpnosti, DL nȅzgrāpnošću/nȅzgrāpnosti〉 svojstvo onoga što je nezgrapno; sin. neskladnost; ant. skladnost

im. m. ž. 〈G nèznalicē, V nèznalice/nèznalico; mn. N nèznalice, G nèznalīcā〉 1. osoba koja ništa ne zna [taj ~; ta ~; ti neznalice; te neznalice] 2. 〈ž.〉 žena koja ništa ne zna [ta ~; te neznalice]

prid. 〈G nèznaličina; ž. nèznaličina, s. nèznaličino〉 koji pripada neznalici

prid. 〈G nȅznāna; odr. nȅznānī, G nȅznānōg(a); ž. nȅznāna, s. nȅznāno〉 koji se ne poznaje, o kojemu se ništa ne zna [neznani krajevi; neznani junak]; sin. nepoznat; ant. poznat