im. m. 〈G oficíra, V ȍficīru; mn. N oficíri, G oficírā〉 1. pov. 〈jd.〉 a. viši vojni čin u jugoslavenskoj vojsci b. osoba s istoimenim činom 2. v. časnik

prid. 〈G ofìcīrskōg(a); ž. ofìcīrskā, s. ofìcīrskō〉 v. časnički

im. m. 〈G ògnja; mn. N ògnji/ògnjevi, G ȍgānjā/ȍgnjēvā〉 poet. oslobađanje toplinske i svjetlosne energije pri čemu se tvar koja gori pretvara u pepeo [Oganj je zahvatio pola šume.]; sin. vatra ♦ ognjem i mačem [uništiti itd.] okrutno, bezobzirno, ne birajući sredstva [uništiti itd.]

prid. 〈G ȍgāvna; odr. ȍgāvnī, G ȍgāvnōg(a); ž. ȍgāvna, s. ȍgāvno; komp. ogàvnijī〉 koji izaziva gađenje ili odbojnost [~ smrad]; sin. gadan, oduran, odvratan

im. ž. 〈G ògāvnosti, DL ògāvnošću/ògāvnosti〉 svojstvo onoga što je ogavno; sin. odurnost, odvratnost

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ògladnīm, 3. l. mn. ògladnē, imp. oglàdni, aor. oglàdnjeh, prid. r. m. oglàdnio, ž. oglàdnjela, s. oglàdnjelo, mn. oglàdnjeli〉 postati gladnim, imati potrebu za hranom [~ nakon izleta]

prid. 〈G oglàgoljena; odr. oglàgoljenī, G oglàgoljenōg(a); ž. oglàgoljena, s. oglàgoljeno〉 gram. koji ima glagol [oglagoljena rečenica]; ant. neoglagoljen

im. m. 〈G ȍglāsa; mn. N ȍglāsi, G ȍglāsā〉 javna obavijest namijenjena većemu broju ljudi [~ o prodaji; dati ~ u novine; Zabranjeno lijepiti oglase!]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òglāsīm, 3. l. mn. òglāsē, imp. oglási, aor. oglásih, prid. r. oglásio, prid. t. òglāšen〉 dati oglas, obavijestiti koga o čemu ili najaviti što [~ početak nastave; ~ vjenčanje] • oglásiti se 〈povr.〉 1. javiti se glasom ili zvukom [~ se pjesmom; Sirene su se oglasile.] 2. odgovoriti na čije dozivanje; sin. javiti se v. pod javiti, odazvati se; Vidski parnjaci: oglašavati, oglašivati

prid. 〈G ȍglāsnōg(a); ž. ȍglāsnā, s. ȍglāsnō〉 koji se odnosi na oglas [oglasna ploča]

im. m. 〈G ȍglāsnīka; mn. N ȍglāsnīci, G ȍglāsnīkā〉 novinski prilog ili internetske stranice na kojima se nalaze oglasi [mali ~]

im. s. 〈G oglašávānja〉 1. davanje oglasa, obavješćivanje koga o čemu ili najavljivanje čega 2. javljanje glasom ili zvukom; sin. glasanje, oglašivanje 3. odgovaranje na čije dozivanje; sin. javljanje, odazivanje, oglašivanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oglàšāvām, 3. l. mn. oglašávajū, imp. oglàšāvāj, aor. oglašávah, imperf. oglàšāvāh, prid. r. oglašávao, prid. t. oglàšāvān〉 davati oglas, obavješćivati koga o čemu ili najavljivati što [~ početak nastave; ~ vjenčanje] • oglašávati se 〈povr.〉 1. javljati se glasom ili zvukom [Ptica se oglašava.]; sin. glasati se 2. odgovarati na čije dozivanje; sin. javljati se v. pod javljati, odazivati se; sin. oglašivati; vidski paranjak: oglasiti

im. s. 〈G oglašívānja〉 usp. oglašavanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oglàšujēm, 3. l. mn. oglàšujū, imp. oglàšūj, aor. oglašívah, imperf. oglàšīvāh, prid. r. oglašívao, prid. t. oglàšīvān〉 usp. oglašavati

im. m. 〈G ȍglēda; mn. N ȍglēdi, G ȍglēdā〉 knjiž. 1. 〈jd.〉 prozna književna vrsta slobodne tematike i stilistike u kojoj se isprepliću znanstveni i publicistički pristup opisu 2. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti; sin. (esej)

im. s. 〈G ogledálca; mn. N ogledálca, G oglèdālācā/oglèdālcā〉 um. malo ogledalo

im. s. 〈G oglèdala; mn. N oglèdala, G oglèdālā〉 staklo zatamnjeno sa stražnje strane koje pravilno odbija svjetlosne zrake i vjerno odražava likove [zidno ~; džepno ~]; sin. zrcalo

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. òglēdām se, 3. l. mn. oglédajū se, imp. òglēdāj se, aor. oglédah se, imperf. òglēdāh se, prid. r. oglédao se〉 1. gledati svoj lik u zrcalu 2. utvrđivati sličnosti i razlike s kim ili s čim [~ s boljim učenicima]; sin. mjeriti se pren. v. pod mjeriti, uspoređivati se v. pod uspoređivati 3. gledati oko sebe; sin. ogledavati se; vidski paranjak: ogledati se

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. ògledām se, 3. l. mn. ògledajū se, imp. ògledāj se, aor. ògledah se, prid. r. ògledao se〉 1. pogledati svoj lik u zrcalu 2. utvrditi sličnosti i razlike s kim ili s čim [~ s boljim učenicima]; sin. usporediti se v. pod usporediti 3. osvrnuti se oko sebe; Vidski parnjaci: ogledati se, ogledavati se

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. oglèdāvām se, 3. l. mn. ogledávajū se, imp. oglèdāvāj se, aor. ogledávah se, imperf. oglèdāvāh se, prid. r. ogledávao se〉 usp. ogledati se

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òglođēm, 3. l. mn. òglođū, imp. oglòđi, aor. oglòdah, prid. r. oglòdao, prid. t. ȍglodān〉 zubima otrgnuti sve meso od kosti [~ batak]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òglūšīm, 3. l. mn. òglūšē, imp. oglúši, aor. oglúših, prid. r. oglúšio〉 postati gluhim • oglúšiti se 〈povr.〉 pričiniti se gluhim, ne odazvati se na što [~ se na telefonske pozive]; vidski parnjak: oglušivati se

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. oglùšujēm se, 3. l. mn. oglùšujū se, imp. oglùšūj se, aor. oglušívah se, imperf. oglùšīvāh se, prid. r. oglušívao se〉 pričinjati se gluhim, ne odazivati se na što [~ se na telefonske pozive]; vidski parnjak: oglušiti se v. pod oglušiti

prid. 〈G ògnjenōg(a); ž. ògnjenā, s. ògnjenō〉 koji se odnosi na oganj

im. s. 〈G ògnjīšta; mn. N ògnjīšta, G ȍgnjīštā〉 1. mjesto u kući na kojemu se loži otvorena vatra na kojoj se kuha i koja zagrijava prostoriju [grijati se uz ~] 2. poet., pren. a. rodna kuća [vratiti se na svoje ~] b. zemlja u kojoj je tko rođen ili iz koje potječe, kojoj tko pripada po svojim pravima ili osjećajima; sin. domovina

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ògolīm, 3. l. mn. ògolē, imp. ogòli, aor. ogòlih, prid. r. ogòlio, prid. t. ògoljen〉 1. skinuti ili ukloniti odjeću s određenoga dijela tijela [~ ruke] 2. pren. a. otkriti čije skrivene namjere ili čiji karakter b. prikazivati što realno, bez prikrivanja ili uljepšavanja [~ stvarnost u filmu] • ogòliti (se) 〈prijel.〉 skinuti s koga odjeću

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ògolīm, 3. l. mn. ògolē, imp. ogòli, aor. ogòljeh, prid. r. m. ogòlio, ž. ogòljela, s. ogòljelo, mn. ogòljeli〉 ostati bez pokrova ili raslinja [Drvo je ogoljelo.]

prid. 〈G ògōrčena; odr. ògōrčenī, G ògōrčenōg(a); ž. ògōrčena, s. ògōrčeno; komp. ogorčènijī〉 1. koji je pun nezadovoljstva, razočaranja ili drugih negativnih osjećaja [Ogorčena je zbog nepravde.] 2. koji odražava nezadovoljstvo, razočaranje ili druge negativne osjećaje [~ prosvjed]

im. ž. 〈G ògōrčenosti, I ògōrčenošću/ògōrčenosti〉 osobina onoga koji je ogorčen ili svojstvo onoga što je ogorčeno

im. s. 〈G ogovárānja〉 neprimjereno, loše govorenje o onome tko nije prisutan; sin. trač razg., tračanje razg.

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogòvārām, 3. l. mn. ogovárajū, imp. ogòvārāj, aor. ogovárah, imperf. ogòvārāh, prid. r. ogovárao, prid. t. ogòvārān〉 neprimjereno, loše govoriti o onome tko nije prisutan [~ susjede]; sin. tračati razg.

im. ž. 〈G ògradē; mn. N ògrade, G ȍgrādā〉 1. prepreka podignuta oko čega radi zaštite [dvorišna ~; ~ oko imanja; željezna ~] 2. pren. izdvajanje svojega mišljenja ili neslaganje s čim [Dijelim njegovo mišljenje bez ograde.]; sin. zadrška pren.

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ògrādīm, 3. l. mn. ògrādē, imp. ográdi, aor. ográdih, prid. r. ográdio, prid. t. ògrāđen〉 postaviti ogradu oko čega ili zaštititi što ogradom [~ zemljište] • ográditi se 〈povr.〉 1. podignuti ogradu ili zaklon oko mjesta na kojemu se tko nalazi ili koje mu pripada [~ se živicom] 2. pren. izdvojiti svoje mišljenje ili izraziti neslaganje s čim [~ se od novinskih napisa]; vidski paranjak: ograđivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogràđujēm, 3. l. mn. ogràđujū, imp. ogràđūj, aor. ograđívah, imperf. ogràđīvāh, prid. r. ograđívao, prid. t. ogràđīvān〉 postavljati ogradu oko čega ili štititi što ogradom [~ zemljište] • ograđívati se 〈povr.〉 1. podizati ogradu ili zaklon oko mjesta na kojemu se tko nalazi ili koje mu pripada [~ se živicom] 2. pren. izdvajati svoje mišljenje ili izražavati neslaganje s čim [~ se od novinskih napisa]; vidski paranjak: ograditi

im. m. 〈G ògrānka; mn. N ògrānci, G ògranākā〉 hijerarhijski niži dio koje organizacije [~ Matice hrvatske]

im. s. 〈G ograničávānja〉 postavljanje kakve granice, smanjivanje opsega čega; sin. ograničivanje, ( reduciranje, redukcija)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogranìčāvām, 3. l. mn. ograničávajū, imp. ogranìčāvāj, aor. ograničávah, imperf. ogranìčāvāh, prid. r. ograničávao, prid. t. ogranìčāvān〉 postavljati ograničenja [~ potrošnju vode]; sin. (reducirati) • ograničávati se 〈povr.〉 usmjeravati se na točno određeni opseg čega, ne prelaziti unaprijed zadani opseg [~ se na izvedbe domaćih skladatelja]; sin. ograničivati; vidski paranjak: ograničiti

prid. 〈G ogràničena; odr. ogràničenī, G ogràničenōg(a); ž. ogràničena, s. ogràničeno; komp. ograničènijī〉 1. koji ima granice; ant. bezgraničan, neograničen 2. pren. a. koji nije potpun [ograničeno povjerenje] b. koji je uskih vidika, koji nema širine; sin. uskogrudan

im. ž. 〈G ogràničenosti, I ogràničenošću/ogràničenosti〉 1. svojstvo onoga što ima granica; ant. bezgraničnost, neograničenost 2. pren. a. svojstvo onoga što nije potpuno b. osobina onoga koji je uskih vidika, koji nema širine; sin. uskogrudnost

im. s. 〈G ograničénja; mn. N ograničénja, G ograničénjā〉 krajnja mjera do koje se što može prihvatiti, podnijeti ili dopustiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogràničīm, 3. l. mn. ogràničē, imp. ogràniči, aor. ogràničih, prid. r. ogràničio, prid. t. ogràničen〉 postaviti ograničenje [~ potrošnju vode]; sin. (reducirati) • ogràničiti se 〈povr.〉 usmjeriti se na točno određeni opseg čega, ne prijeći unaprijed zadani opseg [~ se na izvedbe domaćih skladatelja]; Vidski parnjaci: ograničavati, ograničivati

im. s. 〈G ograničívānja〉 usp. ograničavanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogranìčujēm, 3. l. mn. ogranìčujū, imp. ogranìčūj, aor. ograničívah, imperf. ogranìčīvāh, prid. r. ograničívao, prid. t. ogranìčīvān〉 usp. ograničavati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogrèbām, 3. l. mn. ogrèbajū, imp. ogrèbāj, aor. ogrèbah, prid. r. ogrèbao, prid. t. ȍgrebān〉 v. ogrepsti

im. ž. 〈G ogrebòtinē; mn. N ogrebòtine, G ogrebòtīnā〉 trag od kakva oštra predmeta na koži ili drugoj površini

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ogrèbem, 3. l. mn. ogrèbū, imp. ogrèbi, aor. ogrèboh, prid. r. ogrèbao, prid. t. ogrèben〉 napraviti ogrebotinu [~ noktom]; sin. zagrepsti • ògrepsti se 〈povr.〉 zadobiti ogrebotinu [~ se na ogradu]; sin. (ogrebati)

im. m. 〈G ògrjeva〉 gradivo koje služi za loženje, npr. drvo ili ugljen [~ za zimu]