prid. 〈G opisivàčičina; ž. opisivàčičina, s. opisivàčičino〉 koji pripada opisivačici

prid. 〈G opisìvāčkōg(a); ž. opisìvāčkā, s. opisìvāčkō〉 koji se odnosi na opisivače i opis

im. s. 〈G opisívānja〉 proces u kojemu se što opisuje; sin. (deskripcija)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opìsujēm, 3. l. mn. opìsujū, imp. opìsūj, aor. opisívah, imperf. opìsīvāh, prid. r. opisívao, prid. t. opìsīvān〉 navoditi čija svojstva ili osobine [~ krajolik] ◇ ~ kružnicu mat. crtati kružnicu koja dotiče sve vrhove mnogokuta; vidski parnjak: opisati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opìsmenīm, 3. l. mn. opìsmenē, imp. opismèni, aor. opismènih, prid. r. opismènio, prid. t. opìsmenjen〉 naučiti koga pisati i čitati, učiniti koga pismenim [~ puk]; vidski parnjaci: opismenjavati, opismenjivati

im. s. 〈G opismenjávānja〉 proces kojim se koga opismjenjuje; sin. opismenjivanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opismènjāvām, 3. l. mn. opismenjávajū, imp. opismènjāvāj, aor. opismenjávah, imperf. opismènjāvāh, prid. r. opismenjávao, prid. t. opismènjāvān〉 učiti koga pisanju i čitanju, činiti koga pismenim [~ puk]; sin. opismenjivati; vidski parnjak: opismeniti

im. s. 〈G opismenjívānja〉 usp. opismenjavanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opismènjujēm, 3. l. mn. opismènjujū, imp. opismènjūj, aor. opismenjívah, imperf. opismènjīvāh, prid. r. opismenjívao, prid. t. opismènjīvān〉 usp. opismenjavati

prid. 〈G òpisnōg(a); ž. òpisnā, s. òpisnō〉 koji što opisuje, kojim se što opisuje [opisna ocjena; ~ rječnik]; sin. (deskriptivni)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ȍpijēm, 3. l. mn. ȍpijū, imp. òpīj, aor. òpih, prid. r. m. ȍpio, ž. ȍpīla, s. ȍpīlo, mn. ȍpīli, prid. t. opìjen〉 1. dati komu ili nagovoriti koga da pije alkoholno piće do stanja pijanstva; sin. napiti 2. učiniti koga opijenim [Opio me miris ruža.] • òpiti se 〈povr.〉 1. postati pijanim; sin. napiti se v. pod napiti 2. postati opijenim; vidski paranjak: opijati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òpkolīm, 3. l. mn. òpkolē, imp. opkòli, aor. opkòlih, prid. r. opkòlio, prid. t. òpkoljen〉 okružiti sa svih strana [~ grad; ~ neprijatelja]; vidski parnjaci: opkoljavati, opkoljivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opkòljāvām, 3. l. mn. opkoljávajū, imp. opkòljāvāj, aor. opkoljávah, imperf. opkòljāvāh, prid. r. opkoljávao, prid. t. opkòljāvān〉 okruživati sa svih strana [~ grad; ~ neprijatelja]; vidski parnjak: opkoliti

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opkòljujēm, 3. l. mn. opkòljujū, imp. opkòljūj, aor. opkoljívah, imperf. opkòljīvāh, prid. r. opkoljívao, prid. t. opkòljīvān〉 usp. opkoljavati

im. m. 〈G òpkopa; mn. N òpkopi, G ȍpkōpā〉 veći rov iskopan oko čega

im. s. 〈G opkoračénja; mn. N opkoračénja, G opkoračénjā〉 knjiž. pjesnička figura koja se temelji na prijenosu rečenične ili značenjske cjeline iz jednoga stiha u drugi ili iz jedne kitice u drugu

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opkòrāčīm, 3. l. mn. opkòrāčē, imp. opkoráči, aor. opkoráčih, prid. r. opkoráčio, prid. t. opkòrāčen〉 staviti jednu nogu s jedne, a drugu s druge strane čega tako da obje noge dodiruju tlo; vidski parnjak: opkoračivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opkoràčujēm, 3. l. mn. opkoràčujū, imp. opkoràčūj, aor. opkoračívah, imperf. opkoràčīvāh, prid. r. opkoračívao, prid. t. opkoràčīvān〉 stavljati jednu nogu s jedne, a drugu s druge strane čega tako da obje noge dodiruju tlo; vidski parnjak: opkoračiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òplačēm, 3. l. mn. òplačū, imp. òplači, aor. òplakah, prid. r. òplakao, prid. t. òplakān〉 plačući izraziti žalost za kim ili čim; vidski parnjak: oplakivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oplàkujēm, 3. l. mn. oplàkujū, imp. oplàkūj, aor. oplakívah, imperf. oplàkīvāh, prid. r. oplakívao, prid. t. oplàkīvān〉 plačući izražavati žalost za kim ili čim; vidski parnjak: oplakati

im. ž. 〈G ȍplatē; mn. N ȍplate, G ȍplātā〉 zaštitni ili ukrasni sloj kojim se oblažu zidovi, plovila, letjelice i dr.

im. s. 〈G òplēćja; mn. N òplēćja, G òplēćjā〉 anat. gornji dio leđa između vrata i ruku, skup kostiju kralježnjaka koji povezuje prednje organe za kretanje s kralježnicom

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oplèmenīm, 3. l. mn. oplèmenē, imp. oplemèni, aor. oplemènih, prid. r. oplemènio, prid. t. oplèmenjen〉 učiniti koga plemenitim, boljim ili poboljšati čemu svojstva [~ biljku; ~ kovinu; oplemeniti se duhovnim vrijednostima; oplemeniti se znanjem]; vidski parnjak: oplemenjivati ( se)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oplemènjujēm, 3. l. mn. oplemènjujū, imp. oplemènjūj, aor. oplemenjívah, imperf. oplemènjīvāh, prid. r. oplemenjívao, prid. t. oplemènjīvān〉 činiti koga plemenitim, boljim ili poboljšavati čemu svojstva [~ biljku; ~ kovinu; Te se sirovine oplemenjuju veoma jednostavno.]; vidski parnjak: oplemeniti ( se)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òplodīm, 3. l. mn. òplodē, imp. oplòdi, aor. oplòdih, prid. r. oplòdio, prid. t. òplođen〉 biol. unijeti sjeme (o životinjama) [umjetno ~]; sin. osjemeniti; vidski parnjak: oplođivati

im. ž. 〈G oplòdnjē〉 1. med. spajanje muške i ženske spolne stanice pri čemu spermij prodire u jajnu stanicu [umjetna ~; prirodna ~; unutarnja ~; izvantjelesna ~]; sin. začeće 2. biol. spajanje sjemena stanice peluda s jajnom stanicom plodnice tučka

im. s. 〈G oplođívānja〉 zametanje ploda spolnim činom ili unošenjem sjemena

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oplòđujēm, 3. l. mn. oplòđujū, imp. oplòđūj, aor. oplođívah, imperf. oplòđīvāh, prid. r. oplođívao, prid. t. oplòđīvān〉 spolnim činom ili unošenjem sjemena začinjati ili zametati plod, zametak [umjetno ~]; sin. osjemenjivati; vidski parnjak: oploditi

im. s. 〈G òplōšja; mn. N òplōšja, G òplōšjā〉 mat. unija svih stranica koje omeđuju neko tijelo

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òplovīm, 3. l. mn. òplovē, imp. oplòvi, aor. oplòvih, prid. r. oplòvio, prid. t. òplovljen〉 ploveći obići što ili napraviti krug oko čega [~ svijet]; vidski parnjak: oplovljivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oplòvljujēm, 3. l. mn. oplòvljujū, imp. oplòvljūj, aor. oplovljívah, imperf. oplòvljīvāh, prid. r. oplovljívao, prid. t. oplòvljīvān〉 ploveći obilaziti što ili napraviti krug oko čega [Oplovljivao sam svijet godinama.]; vidski parnjak: oploviti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òpljačkām, 3. l. mn. òpljačkajū, imp. òpljačkāj, aor. òpljačkah, prid. r. òpljačkao, prid. t. òpljačkān〉 pljačkajući uzeti što na silu, oteti što vrijedno [~ banku]

im. ž. 〈G ȍpnē; mn. N ȍpne, G ȏpnā/ȍpnī〉 1. tanka napeta površina; sin. membrana, ovoj, ovojnica 2. anat. tanko gipko tkivo koje obavija stanice u organizmu [trbušna ~; moždana ~]

prid. 〈G ȍpnasta; odr. ȍpnastī, G ȍpnastōg(a); ž. ȍpnasta, s. ȍpnasto〉 koji je poput opne, koji je omeđen, tanak i napet [opnasta krila]

im. m. 〈G opnokrílca; mn. N opnokrílci, G opnòkrīlācā〉 zool. 1. 〈mn.〉 red kukaca s dvama parovima tankih opnastih prozirnih krila kojima usni organi služe za lizanje i grizenje 2. pripadnik istoimenoga reda

prid. 〈G òpōjna; odr. òpōjnī, G òpōjnōg(a); ž. òpōjna, s. òpōjno; komp. opòjnijī〉 koji opija, omamljuje [opojna droga]

im. ž. 〈G ȍpomenē; mn. N ȍpomene, G ȍpomēnā〉 1. skretanje pozornosti na kakvu opasnost ili na loše posljedice kakva postupka 2. blaži oblik kazne koji se izriče komu zbog kršenja nekih odredaba, opće prihvaćenih pravila ponašanja ili loših ocjena [dobiti opomenu; pismena ~]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòmēnēm, 3. l. mn. opòmēnū, imp. opoméni, aor. opoménuh, prid. r. opoménuo, prid. t. opòmēnūt〉 izreći komu opomenu [~ učenika]; vidski parnjak: opominjati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòminjēm, 3. l. mn. opòminjū, imp. opòminji, aor. opòminjah, imperf. opòminjāh, prid. r. opòminjao, prid. t. opòminjān〉 izricati komu opomenu [~ učenike]; vidski parnjak: opomenuti

im. s. 〈G oponášānja〉 1. činjenje čega onako kako to čini tko drugi 2. stvaranje po uzoru na druge; sin. (kopiranje); sin. (imitacija, imitiranje)

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opònāšām, 3. l. mn. oponášajū, imp. opònāšāj, aor. oponášah, imperf. opònāšāh, prid. r. oponášao, prid. t. opònāšān〉 1. činiti što onako kako to čini tko drugi [~ roditelje] 2. stvarati po uzoru na druge [~ pjevače; ~ slikara]; sin. (kopirati); sin. (imitirati)

prid. 〈G òpora; odr. òporī, G òporōg(a); ž. òpora, s. òporo; komp. opòrijī〉 1. koji je kiselkast i gorak [~ miris] 2. pren. koji je oštar ili neugodan [~ glas]

im. ž. 〈G ȍporabē〉 preradba otpadnoga gradiva radi dobivanja sirovina; sin. (reciklaža, recikliranje)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòrābīm, 3. l. mn. opòrābē, imp. oporábi, aor. oporábih, prid. r. oporábio, prid. t. opòrābljen〉 preraditi otpadno gradivo tako da se ponovno može upotrijebiti [~ papir; ~ staklo]; sin. (reciklirati); vidski parnjak: oporabljivati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oporàbljujēm, 3. l. mn. oporàbljujū, imp. oporàbljūj, aor. oporabljívah, imperf. opràbljīvāh, prid. r. oporabljívao, prid. t. oporàbljīvān〉 prerađivati otpadno gradivo tako da se ponovno može upotrijebiti [~ papir; ~ staklo]; sin. (reciklirati); vidski parnjak: oporabiti

prid. 〈G ȍporabnōg(a); ž. ȍporabnā, s. ȍporabnō〉 koji se odnosi na oporabu [oporabno dvorište]; sin. (reciklažni)

im. m. 〈G opòrāvka; mn. N opòrāvci, G opòravākā〉 1. med. vraćanje snage ili zdravlja nakon bolesti; sin. (rehabilitacija) 2. pren. vraćanje u pozitivno stanje nakon neuspjeha [financijski ~; gospodarski ~]

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. opòravīm se, 3. l. mn. opòravē se, imp. opòravi se, aor. opòravih se, prid. r. opòravio se, prid. t. opòravljen〉 povratiti izgubljenu snagu, opet steći ono što je bilo oslabljeno ili narušeno; vidski parnjak: oporavljati se