gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. opòravljām se, 3. l. mn. opòravljajū se, imp. opòravljāj se, aor. opòravljah se, imperf. opòravljāh se, prid. r. opòravljao se〉 vraćati izgubljenu snagu, opet stjecati ono što je bilo oslabljeno ili narušeno; vidski parnjak: oporaviti se

im. ž. 〈G oporavljènicē; mn. N oporavljènice, G oporavljènīcā〉 žena koja se oporavila od kakve ozljede ili bolesti

prid. 〈G oporavljèničina; ž. oporavljèničina, s. oporavljèničino〉 koji pripada oporavljenici

im. m. 〈G oporavljeníka, V ȍporavljenīče; mn. N oporavljeníci, G oporavljeníkā〉 osoba koja se oporavila od kakve ozljede ili bolesti

im. ž. 〈G òpōrbē〉 pol. stranka ili skupina stranaka koje nisu na vlasti; sin. (opozicija)

prid. 〈G òporbenōg(a); ž. òporbenā, s. òporbenō〉 koji se odnosi na oporbu [oporbena stranka]; sin. (opozicijski)

prid. 〈G oporèziva; odr. oporèzivī, G oporèzivōg(a); ž. oporèziva, s. oporèzivo〉 na koji se plaća porez; ant. neoporeziv

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oporèzujēm, 3. l. mn. oporèzujū, imp. oporèzūj, aor. oporezívah, imperf. oporèzīvāh, prid. r. oporezívao, prid. t. oporèzīvān〉 1. utvrđivati iznos poreza 2. naplaćivati porez; vidski parnjak: oporezovati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòrezujēm, 3. l. mn. opòrezujū, imp. opòrezūj, aor. opòrezovah, prid. r. opòrezovao, prid. t. opòrezovān〉 1. utvrditi iznos poreza 2. naplatiti porez; vidski parnjak: oporezivati

im. ž. 〈G ȍporukē, DL ȍporuci; mn. N ȍporuke, G ȍporūkā〉 dokument kojim tko određuje raspodjelu imovine nakon svoje smrti; sin. (testament)

im. m. 〈G òposuma; mn. N òposumi, G òposūmā〉 zool. tobolčar meka i gusta krzna koji živi u Sjevernoj, Srednjoj i Južnoj Americi

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opovr̀gāvām, 3. l. mn. opovrgávajū, imp. opovr̀gāvāj, aor. opovrgávah, imperf. opovr̀gāvāh, prid. r. opovrgávao, prid. t. opovr̀gāvān〉 osporavati točnost čega; vidski parnjak: opovrgnuti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòvrgnēm, 3. l. mn. opòvrgnū, imp. opòvrgni, aor. opòvrgnuh, prid. r. opòvrgnuo, prid. t. opòvrgnūt〉 osporiti točnost čega; vidski parnjak: opovrgavati

im. ž. 〈G opozícijē; mn. N opozícije, G opozícījā〉 1. v. opreka 2. v. oporba

im. m. 〈G ȍpozīva; mn. N ȍpozīvi, G ȍpozīvā〉 smjenjivanje koga s kakva položaja ili s kakve dužnosti

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opòzīvām, 3. l. mn. opozívajū, imp. opòzīvāj, aor. opozívah, imperf. opòzīvāh, prid. r. opozívao, prid. t. opòzīvān〉 1. upućivati komu opoziv, smjenjivati koga s kakva položaja ili s kakve dužnosti 2. poništavati valjanost kakva službenog dokumenta, zakona ili propisa [~ odluke; ~ ugovore]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opozòvem, 3. l. mn. opozòvū, imp. opozòvi, aor. opòzvah, prid. r. m. ȍpozvao, ž. ȍpozvāla, s. ȍpozvālo, mn. ȍpozvāli, prid. t. ȍpozvān〉 1. uputiti komu opoziv, smijeniti koga s kakva položaja ili s kakve dužnosti 2. poništiti valjanost kakva službenog dokumenta, zakona ili propisa [~ odluku; ~ ugovor]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 3. l. jd. òprāsī, 3. l. mn. òprāsē, aor. 3. l. jd. ȍprāsī, prid. r. oprásio, prid. t. òprāsen〉 donijeti na svijet (o krmači) [Krmača je oprasila tri praseta.] • oprásiti se 〈povr.〉 1. donijeti prase na svijet [Krmača se oprasila.] 2. doći na svijet (o prasetu) [Prase se oprasilo sinoć.]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprāšīm, 3. l. mn. òprāšē, imp. opráši, aor. opráših, prid. r. oprášio, prid. t. òprāšen〉 1. bot. oploditi biljku prenošenjem peluda na sjemeni zametak ili njušku tučka [~ cvjetove] 2. skinuti, očistiti prašinu s čega [~ police]; vidski paranjak: oprašivati

im. s. 〈G oprašívānja〉 1. bot. oplodnja kritosjemenjača prenošenjem peluda na sjemeni zametak ili njušku tučka 2. skidanje, čišćenje prašine s čega

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opràšujēm, 3. l. mn. opràšujū, imp. opràšūj, aor. oprašívah, imperf. opràšīvāh, prid. r. oprašívao, prid. t. opràšīvān〉 1. bot. oplođivati biljke prenošenjem peluda na sjemeni zametak ili njušku tučka [~ cvjetove] 2. skidati, čistiti prašinu s čega [~ police]; vidski paranjak: oprašiti

im. s. 〈G opráštānja〉 1. davanje oprosta komu 2. oslobađanje koga krivnje 3. pozdravljanje na rastanku 4. pren. postupno prekidanje kakva posla prije nego što je obavljen do kraja ili napuštanje namjere da se što učini; sin. odustajanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprāštām, 3. l. mn. opráštajū, imp. òprāštāj, aor. opráštah, imperf. òprāštāh, prid. r. opráštao, prid. t. òprāštān〉 1. davati oprost komu [~ grijehe]; sin. praštati 2. oslobađati koga krivnje [~ sinu trošenje novca]; sin. praštati • opráštati se 〈povr.〉 1. pozdravljati se s kim na rastanku [~ se na kolodvoru]; sin. rastajati se 2. pren. postupno prekidati kakav posao prije nego što se obavi do kraja ili napuštati namjeru da se što učini [~ se od kupnje kuće; ~ se od svojega sna]; sin. odustajati; vidski paranjak: oprostiti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òperēm, 3. l. mn. òperū, imp. opèri, aor. òprah, prid. r. m. ȍprao, ž. ȍprāla, s. ȍprālo, mn. ȍprāli, prid. t. ȍprān〉 očistiti što vodom [~ ruke vodom i sapunom; ~ blato s cipela]

prid. 〈G òprāvdāna; odr. òprāvdānī, G òprāvdānōg(a); ž. òprāvdāna, s. òprāvdāno; komp. opravdànijī〉 koji se može opravdati, koji je utemeljen i prihvatljiv [~ izostanak; opravdano zakašnjenje]; ant. neopravdan

pril. 〈komp. opravdànijē〉 s opravdanjem, utemeljeno i prihvatljivo [~ izostati; ~ zakasniti]; ant. neopravdano

im. ž. 〈G òprāvdānosti, I òprāvdānošću/òprāvdānosti〉 svojstvo onoga što je opravdano; ant. neopravdanost

im. s. 〈G opravdánja; mn. N opravdánja, G opravdánjā〉 razlog koji se navodi kako bi se opravdao koji postupak ili propust; sin. isprika, izgovor

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprāvdām, 3. l. mn. òprāvdajū, imp. òprāvdāj, aor. òprāvdah, prid. r. òprāvdao, prid. t. òprāvdān〉 1. navesti razloge za što [~ svoju sumnju; ~ učeniku izostanak iz škole] 2. pokazati se dostojnim čega [~ povjerenje] • òprāvdati se 〈povr.〉 izreći opravdanje, ispriku zbog vlastitoga pogrešna postupka; sin. ispričati se v. pod ispričati; vidski paranjak: opravdavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. opràvdāvām, 3. l. mn. opravdávajū, imp. opràvdāvāj, aor. opravdávah, imperf. opràvdāvāh, prid. r. opravdávao, prid. t. opràvdāvān〉 1. navoditi razloge za koji postupak ili propust [~ svoju sumnju; ~ učeniku izostanak iz škole] 2. pokazivati se dostojnim čega [~ povjerenje] • opravdávati se 〈povr.〉 izricati opravdanje, ispriku zbog vlastitoga pogrešna postupka; sin. ispričavati se v. pod ispričavati; vidski paranjak: opravdati

prid. 〈G òprečna; odr. òprečnī, G òprečnōg(a); ž. òprečna, s. òprečno〉 koji se posve razlikuje od čega [oprečna tvrdnja; oprečno mišljenje]; sin. protivan, suprotan

im. ž. 〈G ȍprečnosti, I ȍprečnošću/ȍprečnosti〉 svojstvo onoga što je oprečno; sin. protivnost, suprotnost

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. oprèdijēlīm se, 3. l. mn. oprèdijēlē se, imp. opredijéli se, aor. opredijélih se, prid. r. opredijélio se, prid. t. oprèdijēljen〉 stati na jednu stranu, izabrati između dviju ili više mogućnosti; vidski parnjak: opredjeljivati se

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. opredjèljujēm se, 3. l. mn. opredjèljujū se, imp. opredjèljūj se, aor. opredjeljívah se, imperf. opredjèljīvāh se, prid. r. opredjeljívao se, prid. t. opredjèljīvān〉 stajati na jednu stranu, izabirati između dviju ili više mogućnosti; vidski parnjak: opredijeliti se

im. ž. 〈G ȍprekē, DL ȍpreci; mn. N ȍpreke, G ȍprēkā〉 očita razlika ili nepodudarnost [~ vladajućemu mišljenju]; sin. (kontrast, opozicija), suprotnost

im. ž. 〈G ȍpremē; mn. N ȍpreme, G ȍprēmā〉 1. stvari koje imaju zajedničku namjenu, koje služe istoj svrsi [~ novorođenčeta; sportska ~; vojnička ~] 2. stvari koje žena koja se udaje donosi iz svoje kuće u bračnu zajednicu kao miraz ◇ strojna ~ inform. unutrašnji i vanjski materijalni dijelovi računala, npr. memorija, procesor, pisač i dr.; sin. (hardver), sklopovlje; ant. programska podrška v. pod podrška; ant. (softver)

im. s. 〈G oprémānja〉 opskrbljivanje potrebnim stvarima ili postavljanje opreme

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprēmām, 3. l. mn. oprémajū, imp. òprēmāj, aor. oprémah, imperf. òprēmāh, prid. r. oprémao, prid. t. òprēmān〉 opskrbljivati potrebnim stvarima ili postavljati opremu [~ stan; ~ se za školu]; vidski parnjak: opremiti ( se)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprēmīm, 3. l. mn. òprēmē, imp. oprémi, aor. oprémih, prid. r. oprémio, prid. t. òprēmljen〉 opskrbiti potrebnim stvarima ili postaviti opremu [~ stan; ~ se za školu]; vidski parnjak: opremati ( se)

im. ž. 〈G òprēmljenosti, I òprēmljenošću/òprēmljenosti〉 svojstvo onoga što je opremljeno; ant. neopremljenost

im. m. 〈G ȍprēza〉 nastojanje da se izbjegne opasnost; sin. (opreznost); ant. neoprez, ( neopreznost)

prid. 〈G ȍprēzna; odr. ȍprēznī, G ȍprēznōg(a); ž. ȍprēzna, s. ȍprēzno; komp. oprèznijī〉 1. koji vodi računa o mogućoj opasnosti [~ čovjek] 2. koji odražava da tko vodi računa o mogućoj opasnosti [oprezna vožnja]; sin. (pažljiv); ant. neoprezan, ( nepažljiv)

pril. 〈komp. oprèznijē〉 tako da se vodi računa o mogućoj opasnosti [~ voziti]; sin. (pažljivo); ant. neoprezno

im. ž. 〈G opréznosti, I opréznošću/opréznosti〉 1. osobina onoga koji je oprezan ili svojstvo onoga što je oprezno; sin. (pažljivost); ant. neopreznost, ( nepažljivost) 2. v. oprez

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. ȍprēm se, 3. l. mn. ȍprū se, imp. òpri se, aor. òprijēh se, prid. r. m. ȍprō se, ž. ȍpr̄la se, s. ȍpr̄lo se, mn. ȍpr̄li se〉 1. pružiti otpor, usprotiviti se čemu neprihvatljivom [~ čijim zahtjevima]; sin. suprotstaviti se v. pod suprotstaviti 2. odgurujući se od koga ili čega pružiti otpor cijelim tijelom ili dijelom tijela [~ rukama i nogama]; sin. oduprijeti se; vidski paranjak: opirati se

im. m. 〈G òprosta〉 oslobođenje od krivnje ili grijeha [tražiti ~; dobiti ~ od grijeha]; sin. odrješenje

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. òprostīm, 3. l. mn. òprostē, imp. opròsti, aor. opròstih, prid. r. opròstio, prid. t. òprošten〉 1. dati oprost komu [~ grijehe] 2. osloboditi koga krivnje [~ sinu trošenje novca] • opròstiti se 〈povr.〉 1. pozdraviti se s kim na rastanku [~ se na kolodvoru]; sin. rastati se 2. pren. prekinuti kakav posao prije nego što je obavljen do kraja ili odustati od namjere da se što učini [~ se od kupnje kuće; ~ se od svojega sna]; sin. odustati; vidski paranjak: opraštati

im. m. 〈G ȍproštāja; mn. N ȍproštāji, G ȍproštājā〉 pozdrav pri čijemu odlasku [dugi ~] ◇ posljednji ~ ispraćaj pokojnika