prid. 〈G ortòdontskōg(a); ž. ortòdontskā, s. ortòdontskō〉 koji se odnosi na ortodonte i ortodonciju [ortodontska ambulanta; ~ zahvat]

im. ž. 〈G ortoèpijē〉 jez. 1. skup pravila koja određuju kako pravilno govoriti 2. jezikoslovna grana koja proučava i određuje pravila izgovora; sin. pravogovor

prid. 〈G ortòepskōg(a); ž. ortòepskā, s. ortòepskō〉 koji se odnosi na ortoepiju [~ priručnik]; sin. pravogovorni

prid. 〈G ȍrtogonālan; odr. ȍrtogonālnī, G ȍrtogonālnōg(a); ž. ȍrtogonālna, s. ȍrtogonālno〉 mat. koji siječe crtu ili plohu pod pravim kutom [ortogonalni pravac; ortogonalna projekcija]; sin. okomit

im. ž. 〈G ortogràfijē〉 jez. 1. skup pravila koja određuju kako pravilno pisati 2. jezikoslovna grana koja proučava i određuje pravila pisanja; sin. pravopis

prid. 〈G ortògrafskōg(a); ž. ortògrafskā, s. ortògrafskō〉 koji se odnosi na ortografiju [~ priručnik]; sin. pravopisni

im. m. 〈G ortopéda, V ȍrtopede; mn. N ortopédi, G ortopédā〉 stručnjak koji se bavi ortopedijom

im. ž. 〈G ortopèdijē〉 med. grana medicine koja se bavi sprečavanjem, liječenjem, uspostavljanjem funkcije, istraživanjem bolesti i izobličenja kosti, zglobova, mišića i tetiva

prid. 〈G ortòpēdskōg(a); ž. ortòpēdskā, s. ortòpēdskō〉 koji se odnosi na ortopede i ortopediju [ortopedska pomagala]

im. ž. 〈G ortòpētkinjē; mn. N ortòpētkinje, G ortòpētkīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi ortopedijom

im. s. 〈G òrūđa; mn. N òrūđa, G òrūđā〉 predmet napravljen za obavljanje kakva posla ♦ biti 〈slijepo〉 ~ u čijim rukama poslušno provoditi tuđu volju, biti sredstvo za ostvarivanje tuđih ciljeva

prid. 〈G òružānōg(a); ž. òružānā, s. òružānō〉 1. koji se obavlja s pomoću oružja [oružana pobuna; ~ sukob] 2. koji ima oružje [oružana sila]

im. s. 〈G òrūžja; mn. N òrūžja, G òrūžjā〉 sredstvo za ubijanje ljudi i životinja [vatreno ~; hladno ~] ♦ dignuti se na ~ dignuti ustanak (bunu, pobunu); položiti ~ predati se, odustati od borbe; potući koga njegovim 〈vlastitim〉 oružjem pobijediti koga koristeći se njegovim načinima borbe; zveckati oružjem prijetiti ratom, ponašati se agresivno

prid. 〈G òrūžnōg(a); ž. òrūžnā, s. òrūžnō〉 koji se odnosi na oružje [~ list]

im. ž. 〈G ȏsi, L ósi; mn. N ȏsi, G ósī, DLI ósima〉 zamišljeni pravac koji prolazi kroz sredinu kojega tijela ili lika [okretati se oko svoje osi; Zemljina ~]

kratica za osobu

im. ž. 〈G òsē, D ȍsi, A ȍsu; mn. N ȍse, G ósā〉 zool. zadružni kukac opnokrilac vitkoga i glatkoga tijela s izrazitim crnim i žutim šarama po tijelu i s glatkim žalcem kojim može ubosti i nekoliko puta [šumska ~]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. osàkatīm, 3. l. mn. osàkatē, imp. osàkati, aor. osàkatih, prid. r. osàkatio, prid. t. osàkaćen〉 učiniti koga sakatim; sin. okljastiti

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje s 8, za jedan veći od broja sedam i za jedan manji od broja devet

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje s 80, za jedan veći od broja sedamdeset devet i za jedan manji od broja osamdeset jedan

br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od osamdeset osoba različita spola

red. br. 〈G osamdèsētōg(a); ž. osamdèsētā, s. osamdèsētō〉 koji je iza sedamdeset devetoga, a prije osamdeset prvoga

im. m. 〈G osamdesetogòdišnjāka, V osamdesetogòdišnjāče; mn. N osamdesetogòdišnjāci, G osamdesetogòdišnjākā〉 osoba koja ima osamdeset godina

im. ž. 〈G osamdesetogodišnjàkinjē; mn. N osamdesetogodišnjàkinje, G osamdesetogodišnjàkīnjā〉 žena koja ima osamdeset godina

prid. 〈G osamdesetogòdišnjēg(a); ž. osamdesetogòdišnjā, s. osamdesetogòdišnjē〉 1. koji ima osamdeset godina [~ grad] 2. koji traje osamdeset godina [osamdesetogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na osamdeset godina

im. ž. 〈G osamdesetogòdišnjicē〉 dan ili godina u kojoj se navršava osamdeset godina od događaja koji se obilježuje

im. ž. 〈G osamdesetòricē〉 skupina od osamdeset muških osoba

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. òsāmīm se, 3. l. mn. òsāmē se, imp. osámi se, aor. osámih se, prid. r. osámio se〉 povući se u samoću; vidski parnjak: osamljivati se

prid. 〈G òsāmljena; odr. òsāmljenī, G òsāmljenōg(a); ž. òsāmljena, s. òsāmljeno; komp. osamljènijī〉 1. koji je sam, koji je bez društva [~ čovjek]; sin. samotan, ( usamljen) 2. koji je jedini [~ slučaj; osamljena kuća; osamljeno drvo]

im. ž. 〈G òsāmljenosti, I òsāmljenošću/òsāmljenosti〉 osobina onoga koji je osamljen; sin. (usamljenost)

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. osàmljujēm se, 3. l. mn. osàmljujū se, imp. osàmljūj se, aor. osamljívah se, imperf. osàmljīvāh se, prid. r. osamljívao se〉 povlačiti se u samoću; vidski parnjak: osamiti se

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje s 18, za jedan veći od broja sedamnaest i za jedan manji od broja devetnaest

br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od osamnaest osoba različita spola

red. br. 〈G osàmnaestōg(a); ž. osàmnaestā, s. osàmnaestō〉 koji je iza sedamnaestoga, a prije devetnaestoga

im. m. 〈G osamnaestogòdišnjāka, V osamnaestogòdišnjāče; mn. N osamnaestogòdišnjāci, G osamnaestogòdišnjākā〉 osoba koja ima osamnaest godina

im. ž. 〈G osamnaestogodišnjàkinjē; mn. N osamnaestogodišnjàkinje, G osamnaestogodišnjàkīnjā〉 djevojka koja ima osamnaest godina

prid. 〈G osamnaestogòdišnjēg(a); ž. osamnaestogòdišnjā, s. osamnaestogòdišnjē〉 1. koji ima osamnaest godina [~ mladić] 2. koji traje osamnaest godina [osamnaestodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na osamnaest godina

im. ž. 〈G osamnaestòricē〉 skupina od osamnaest muških osoba

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. osamòstālīm, 3. l. mn. osamòstālē, imp. osamostáli, aor. osamostálih, prid. r. osamostálio, prid. t. osamòstāljen〉 učiniti koga ili što samostalnim [~ djecu] • osamostáliti se 〈povr.〉 postati samostalnim; vidski paranjak: osamostaljivati

im. s. 〈G osamostaljívānja〉 1. činjenje koga samostalnim 2. postajanje samostalnim

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. osamostàljujēm, 3. l. mn. osamostàljujū, imp. osamostàljūj, aor. osamostaljívah, imperf. osamostàljīvāh, prid. r. osamostaljívao, prid. t. osamostàljīvān〉 činiti koga ili što samostalnim [~ djecu] • osamostaljívati se 〈povr.〉 postajati samostalnim; vidski paranjak: osamostaliti

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje s 800, za jedan veći od broja sedamsto devedeset devet i za jedan manji od broja osamsto jedan, osam stotina

prid. 〈G osamstogòdišnjēg(a); ž. osamstogòdišnjā, s. osamstogòdišnjē〉 1. koji ima osamsto godina [~ grad] 2. koji traje osamsto godina [osamstogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na osamsto godina

im. ž. 〈G osamstogòdišnjicē〉 dan ili godina u kojoj se navršava osamsto godina od događaja koji se obilježuje

red. br. 〈G ȍsamstōtōg(a); ž. ȍsamstōtā, s. ȍsamstōtō〉 koji je iza sedamsto devedeset devetoga, a prije osamsto prvoga

prid. 〈G ȍsebūjna; odr. ȍsebūjnī, G ȍsebūjnōg(a); ž. ȍsebūjna, s. ȍsebūjno; komp. osebùjnijī〉 1. koji nije kao drugi, koji se ponaša ili izgleda neuobičajeno ili čudno [osebujna osoba] 2. koji odudara od očekivanoga ili uobičajenoga [osebujno ponašanje]

im. ž. 〈G osebújnosti, I osebújnošću/osebújnosti〉 osobina onoga koji je osebujan ili svojstvo onoga što je osebujno

im. ž. 〈G ȍsekē, DL ȍseci; mn. N ȍseke, G ȍsēkā〉 pom., zem. spuštanje morske razine od najvišega do najnižega stanja mora; ant. plima