prid. 〈G pòlārnōg(a); ž. pòlārnā, s. pòlārnō〉 koji se odnosi na Zemljin pol

im. ž. 〈G pòlārnicē; mn. N pòlārnice, G pòlārnīcā〉 zem. zamišljena kružnica usporedna s polutnikom koja dijeli polarni od umjerenoga toplinskog pojasa [sjeverna ~; južna ~]

im. m. 〈G pòlaska; mn. N pòlasci, G pòlazākā〉 trenutak ili vrijeme u kojemu tko ili što napušta jedno mjesto i odlazi na drugo [~ vlaka]; sin. odlazak; ant. dolazak

im. s. 〈G pòlazīšta; mn. N pòlazīšta, G pòlazīštā〉 1. mjesto s kojega se polazi prema kakvu cilju [~ tramvaja; vratiti se na ~] 2. početna točka kakva razmišljanja, ispitivanja, pregovaranja i sl. [~ dogovora]

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòlazīm, 3. l. mn. pòlazē, imp. pòlazi, aor. pòlazih, imperf. pòlažāh, prid. r. pòlazio, prid. t. pòlažen〉 1. 〈prijel.〉 biti uključen u kakav obrazovni program ili kakvu slobodnu aktivnost [~ nastavu]; sin. pohađati 2. 〈neprijel.〉 a. pomicati se s kojega mjesta u određenome smjeru [Polazim u školu deset minuta prije početka nastave.; Vlak polazi u devet sati.]; sin. kretati, upućivati se v. pod upućivati b. počinjati pohađati kakvu obrazovnu ustanovu ili slobodnu aktivnost [Ove godine polazim u školu.]; sin. kretati c. imati kao polazište [~ od provjerenih podataka]; sin. kretati d. 〈3. l.〉 razvijati se na određen način [~ u krivome smjeru]; sin. kretati; vidski paranjak: poći

prid. 〈G pòlaznōg(a); ž. pòlaznā, s. pòlaznō〉 koji je na početku, s kojega se polazi; sin. početni; ant. završni

im. ž. 〈G pòlaznicē; mn. N pòlaznice, G pòlaznīcā〉 žena koja pohađa kakav tečaj ili školu

prid. 〈G pòlazničina; ž. pòlazničina, s. pòlazničino〉 koji pripada polaznici

im. m. 〈G pòlaznīka, V pòlaznīče; mn. N pòlaznīci, G pòlaznīkā〉 osoba koja pohađa kakav tečaj ili školu

im. m. 〈G pòldera, I pòlderom; mn. N pòlderi, G pȍldērā〉 zem. zemljište niže od morske razine dobiveno isušivanjem ograđenih dijelova mora

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòlegnēm, 3. l. mn. pòlegnū, imp. pòlegni, aor. pòlegoh, prid. r. pòlegao, prid. t. pòlegnūt, pril. p. pòlegāvši〉 spustiti ili staviti što u ležeći položaj [~ trupce na zemlju]; sin. (polegnuti), položiti

im. ž. 〈G pòledicē〉 sloj leda na tlu, zaleđena voda na tlu

im. ž. 〈G pòleđinē; mn. N pòleđine, G pòleđīnā〉 stražnja strana [~ bilježnice]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòlegnēm, 3. l. mn. pòlegnū, imp. pòlegni, aor. pòlegnuh, prid. r. pòlegnuo, prid. t. pòlegnūt, pril. p. pòlegnūvši〉 v. poleći

prid. 〈G polèmična; odr. polèmičnī, G polèmičnōg(a); ž. polèmična, s. polèmično; komp. polemìčnijī〉 1. koji je sklon polemici [~ čovjek] 2. koji odražava suprotstavljanje mišljenja o kojemu pitanju [~ ton]

im. ž. 〈G polèmikē, DL polèmici; mn. N polèmike, G polèmīkā〉 javno, pismeno ili usmeno suprotstavljanje mišljenja o kojemu pitanju

im. m. 〈G pȍlena; mn. N pȍleni, G pȍlēnā〉 v. pelud

im. m. 〈G pòleta〉 1. zamah kod uzleta, početka leta 2. pren. a. osjećaj zanosa i ushićenja b. brz ili snažan razvoj [gospodarski ~] c. sposobnost i želja da se što postigne; sin. (elan)

prid. 〈G pòletna; odr. pòletnī, G pòletnōg(a); ž. pòletna, s. pòletno; komp. polètnijī〉 koji je pun poleta [poletna mladost]

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòletīm, 3. l. mn. pòletē, imp. polèti, aor. polètjeh, prid. r. m. polètio, ž. polètjela, s. polètjelo, mn. polètjeli〉 početi letjeti, dignuti se uvis leteći [Ptice su poletjele.; Zrakoplov će uskoro ~.]; sin. uzletjeti; ant. sletjeti; vidski parnjak: polijetati

im. ž. 〈G poliàndrijē〉 pojava da je jedna žena u braku s više muževa; sin. mnogomuštvo; ant. jednomuštvo, mnogoženstvo, monoandrija, poligamija

im. ž. 〈G pòlicē; mn. N pòlice, G pȍlīcā〉 vodoravna ploha od drva, plastike, stakla ili kovine na zidu ili u ormaru na koju se stavljaju ili spremaju različite stvari [~ za knjige]

im. m. 〈G policájca, V pȍlicājče; mn. N policájci, G polìcājācā〉 osoba, obično uniformirana, koja radi u policiji [prometni ~]

prid. 〈G policájčeva; ž. policájčeva, s. policájčevo〉 koji pripada policajcu

im. ž. 〈G polìcājkē, DL polìcājki; mn. N polìcājke, G polìcājkā/polìcājkī〉 žena, obično uniformirana, koja radi u policiji [prometna ~]

im. ž. 〈G polìcijē〉 1. služba državne uprave kojoj je povjereno čuvanje zakona, javnoga reda i mira 2. zgrada u kojoj se nalaze policijske službe [ići na policiju; prijaviti se u policiji]

prid. 〈G polìcījskōg(a); ž. polìcījskā, s. polìcījskō〉 koji se odnosi na policiju

im. m. 〈G polièstera, I polièsterom; mn. N polièsteri, G polièstērā〉 kem. sintetički polimer koji se upotrebljava pri izradbi vlakna za tkanine

prid. 〈G polièsterskōg(a); ž. polièsterskā, s. polièsterskō〉 koji se odnosi na poliestere

im. m. 〈G polieténa〉 kem. polimer etena, mekana elastična plastična masa koja se upotrebljava za izradbu plastičnih vrećica

prid. 〈G pȍlifōna; odr. pȍlifōnī, G pȍlifōnōg(a); ž. pȍlifōna, s. pȍlifōno〉 glazb. koji se izvodi s više glasova ili glazbala koji imaju različitu dionicu; sin. višeglasan; ant. homofon, jednoglasan

im. ž. 〈G polifònijē〉 glazb. 1. pjevanje ili sviranje u kojemu svaki glas ili svako glazbalo ima različitu dionicu; sin. višeglasje, višezvučnost 2. struktura djela u kojemu se istodobno uspostavlja više ravnopravnih i samostalnih melodija; ant. homofonija 3. vještina i znanost koja proučava višeglasno kretanje samostalnih i međusobno ravnopravnih melodija

prid. 〈G polifònījskōg(a); ž. polifònījskā, s. polifònījskō〉 1. koji se odnosi na pjevanje ili sviranje u kojemu svaki glas ili svako glazbalo ima različitu dionicu 2. koji se odnosi na strukturu djela u kojemu se istodobno uspostavlja više ravnopravnih i samostalnih melodija 3. koji se odnosi na vještinu i znanost koja proučava višeglasno kretanje samostalnih i međusobno ravnopravnih melodija

im. ž. 〈G poligàmijē〉 pojava da je jedan muškarac u braku s više žena; sin. mnogoženstvo; ant. jednoženstvo, mnogomuštvo, monogamija, poliandrija

im. m. 〈G polìglota, V pȍliglote; mn. N polìgloti, G polìglōtā〉 osoba koja zna mnogo jezika

im. ž. 〈G polìglotkinjē; mn. N polìglotkinje, G polìglotkīnjā〉 žena koja zna mnogo jezika

prid. 〈G polìglotskōg(a); ž. polìglotskā, s. polìglotskō〉 koji se odnosi na poliglote

im. m. 〈G poligóna; mn. N poligóni, G poligónā〉 1. v. mnogokut 2. vojn. poseban prostor koji služi za vježbanje u vojsci, sportu i dr.

im. s. 〈G polijétānja〉 početak letenja, dizanje uvis letenjem; sin. uzlijetanje; ant. slijetanje

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòlijēćēm, 3. l. mn. pòlijēćū, imp. polijéći, aor. polijétah, imperf. pòlijētāh, prid. r. polijétao〉 počinjati letjeti, dizati se uvis leteći [Ptice polijeću s grana.; Zrakoplov uskoro polijeće.]; sin. uzlijetati; ant. slijetati; vidski parnjak: poletjeti

im. s. 〈G polijévānja〉 izlijevanje tekućine po kome ili čemu; sin. zalijevanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòlijēvām, 3. l. mn. polijévajū, imp. pòlijēvāj, aor. polijévah, imperf. pòlijēvāh, prid. r. polijévao, prid. t. pòlijēvān〉 izlijevati tekućinu po kome ili čemu [~ koga vodom]; sin. zalijevati; vidski parnjak: politi ( se)

im. ž. 〈G poliklìnikē, DL poliklìnici; mn. N poliklìnike, G poliklìnīkā〉 1. medicinska ustanova s većim brojem specijalističkih ambulanata 2. zgrada u koju je smještena istoimena ustanova

im. m. 〈G poliméra, I polimérom; mn. N poliméri, G polimérā〉 kem. tvar izgrađena od makromolekula koje su sastavljene od jedinica koje se ponavljaju, nastaje procesom polimerizacije

im. ž. 〈G polimerizácijē〉 kem. proces vezivanja dviju ili više molekula kojega spoja (monomera) u velike lančaste molekule (polimere)

prid. 〈G polìmērnōg(a); ž. polìmērnā, s. polìmērnō〉 koji se odnosi na polimere

im. m. 〈G pòlipa; mn. N pòlipi, G pȍlīpā〉 1. zool. a. 〈mn.〉 skupina obrubnjaka, nespolna generacija žarnjaka koji žive u vodi prirasli za podlogu i imaju otvor okružen lovkama kojima love plijen b. pripadnik istoimene skupine 2. med. dobroćudni tumor sluznice

im. m. 〈G polipeptída; mn. N polipeptídi, G polipeptídā〉 kem. kemijski spoj od više aminokiselina vezanih prepoznatljivom atomskom skupinom -NHCO-