gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. ràvnām, 3. l. mn. ràvnajū, imp. ràvnāj, aor. ràvnah, imperf. ràvnāh, prid. r. ràvnao, prid. t. rȁvnān〉 1. 〈prijel.〉 činiti kakvu površinu ravnom, uklanjati neravnine [~ stolnjak]; sin. izravnavati, poravnavati 2. 〈neprijel.〉 a. voditi koji posao ili imati u njemu vodeću ulogu [~ poduzećem; ~ školom] b. pokretima ruku upravljati izvođenjem glazbenoga djela [~ orkestrom]; sin. dirigirati • ràvnati se 〈povr.〉 ponašati se u skladu s kim ili čim [~ se prema zakonu]

im. ž. 〈G ravnìcē; mn. N ravnìce, G ravnícā〉 zem. zaravnjeni dio Zemljine površine

im. m. 〈G ràvničāra, V rȁvničāru/rȁvničāre; mn. N ràvničāri, G ràvničārā〉 stanovnik ravnice; ant. goranin

prid. 〈G ràvničāreva; ž. ràvničāreva, s. ràvničārevo〉 koji pripada ravničaru; sin. ravničarov; ant. goraninov

im. ž. 〈G ràvničārkē, DL ràvničārki; mn. N ràvničārke, G ràvničārkā/ràvničārkī〉 stanovnica ravnice; ant. goranka

prid. 〈G ràvničārova; ž. ràvničārova, s. ràvničārovo〉 usp. ravničarev

prid. 〈G ràvničārskōg(a); ž. ràvničārskā, s. ràvničārskō〉 koji se odnosi na ravničare i ravnicu; ant. goranski

im. ž. 〈G ravnìnē; mn. N ravnìne, G ravnínā〉 1. ravna površina, bez izbočina i udubina; ant. neravnina 2. mat. neomeđena ravna ploha

prid. 〈G ràvnīnskōg(a); ž. ràvnīnskā, s. ràvnīnskō〉 koji se odnosi na ravnine

pril. 〈komp. ràvnijē〉 1. u smjeru kretanja ili prostiranja, ne skrećući ni lijevo ni desno [Idi ~.; Gledaj ~.] 2. najkraćim putom [Idi ~ kući.]

im. ž. 〈G ravnòdnevicē; mn. N ravnòdnevice, G ravnòdnevīcā〉 zem. dan kad se Sunce nalazi u zenitu iznad polutnika i kad su dan i noć jednako dugi na cijeloj Zemlji [proljetna ~; jesenska ~]; sin. (ekvinocij)

prid. 〈G ravnòdušna; odr. ravnòdušnī, G ravnòdušnōg(a); ž. ravnòdušna, s. ravnòdušno; komp. ravnodùšnijī〉 kojemu je svejedno; sin. (indiferentan)

im. ž. 〈G ravnòdušnosti, I ravnòdušnošću/ravnòdušnosti〉 osobina onoga koji je ravnodušan; sin. (indiferentnost)

im. m. 〈G ravnokrílca; mn. N ravnokrílci, G ravnòkrīlācā〉 zool. 1. 〈mn.〉 red iz razreda kukaca s gornjim parom tvrdih krila kojima je stražnji par nogu duži od ostalih i služi za skakanje 2. pripadnik istoimenoga reda

prid. 〈G rȁvnomjērna; odr. rȁvnomjērnī, G rȁvnomjērnōg(a); ž. rȁvnomjērna, s. rȁvnomjērno; komp. ravnomjèrnijī〉 koji je podjednak, koji je podjednako raspoređen, zastupljen [~ raspored snaga]; ant. neravnomjeran

prid. 〈G rȁvnoprāvna; odr. rȁvnoprāvnī, G rȁvnoprāvnōg(a); ž. rȁvnoprāvna, s. rȁvnoprāvno; komp. ravnopràvnijī〉 1. koji ima ista prava kao drugi [ravnopravni građani] 2. koji je po nekim značajkama jednak s kim ili s čim drugim [~ protivnik; ravnopravna borba]; ant. neravnopravan

im. ž. 〈G ravnoprávnosti, I ravnoprávnošću/ravnoprávnosti〉 osobina onoga koji je ravnopravan ili svojstvo onoga što je ravnopravno; ant. neravnopravnost

im. ž. 〈G ravnotéžē〉 1. položaj u kojemu tijelo stoji uspravno i ne pada [biti u ravnoteži; gubiti ravnotežu; ispasti iz ravnoteže; labilna ~; stabilna ~; tjelesna ~] 2. pren. sklad u odnosima među ljudima, pojmovima ili dijelovima čega [~ snaga]; sin. (balans) ♦ izbaciti koga iz ravnoteže (takta) uzrujati koga, zbuniti koga

im. m. 〈G rȃvnjāka; mn. N rȃvnjāci, G rȃvnjākā〉 zem. zaravnjen i povišen dio Zemljine površine omeđen strmim padinama

im. s. 〈G razàbirānja〉 1. dolaženje do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznavanje biti, smisla ili značenja čega; sin. poimanje, razumijevanje, shvaćanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàbirēm, 3. l. mn. razàbirū, imp. razàbiri, aor. razàbirah, imperf. razàbirāh, prid. r. razàbirao, prid. t. razàbirān〉 1. dolaziti do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznavati bit, smisao ili značenje čega [~ poruku romana]; sin. poimati, razumijevati, shvaćati; vidski paranjak: razabrati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàberēm, 3. l. mn. razàberū, imp. razabèri, aor. razàbrah, prid. r. m. rȁzabrao, ž. rȁzabrāla, s. rȁzabrālo, mn. rȁzabrāli, prid. t. rȁzabrān〉 1. doći do jasne osjetilne predodžbe o čemu 2. spoznati bit, smisao ili značenje čega [~ poruku romana]; sin. pojmiti, razumjeti, shvatiti; vidski paranjak: razabirati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. rȁzapnēm, 3. l. mn. rȁzapnū, imp. razàpni, aor. razàpēh, prid. r. m. rȁzapeo, ž. rȁzapēla, s. rȁzapēlo, mn. rȁzapēli, prid. t. rȁzapēt〉 1. uzdignuti koga na križ i pribiti mu ruke i noge čavlima; sin. (propeti), raspeti 2. nategnuti što između dvaju suprotnih krajeva [~ šatore; ~ žicu]; vidski paranjak: razapinjati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàpinjēm, 3. l. mn. razàpinjū, imp. razàpinji, aor. razàpinjah, imperf. razàpinjāh, prid. r. razàpinjao, prid. t. razàpinjān〉 1. uzdizati koga na križ i pribijati mu ruke i noge čavlima; sin. (propinjati), raspinjati 2. natezati što između dvaju suprotnih krajeva [~ šatore; ~ žicu]; vidski paranjak: razapeti

im. m. 〈G razaráča, V rȁzarāču; mn. N razaráči, G razaráčā〉 1. vojn. brzi ratni brod koji služi za zaštitu brodova od podmornica 2. sp. igrač zadužen za razbijanje protivničkih napada 3. pren. osoba koja što razara [~ brakova]

im. ž. 〈G razaràčicē; mn. N razaràčice, G razaràčīcā〉 1. sp. igračica zadužena za razbijanje protivničkih napada 2. pren. žena koja što razara [~ brakova]

prid. 〈G razaràčičina; ž. razaràčičina, s. razaràčičino〉 koji pripada razaračici

im. s. 〈G razárānja〉 1. rušenje čega eksplozijom 2. pren. činjenje silom da tko ili što više ne postoji

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ràzārām, 3. l. mn. razárajū, imp. ràzārāj, aor. razárah, imperf. ràzārāh, prid. r. razárao, prid. t. ràzārān〉 1. eksplozijom rušiti što; sin. raznositi 2. pren. silom činiti da tko ili što više ne postoji [~ baštinu; ~ brak]; vidski paranjak: razoriti

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàsipām/razàsipljēm, 3. l. mn. razàsipajū/razàsipljū, imp. razàsipāj/razàsiplji, aor. razàsipah, imperf. razàsipāh, prid. r. razàsipao, prid. t. razàsipān〉 poet. v. rasipati; vidski paranjak: razasuti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàšaljēm, 3. l. mn. razàšaljū, imp. razašàlji, aor. razàslah, prid. r. razàslao, prid. t. rȁzaslān〉 poslati što na više strana [~ pisma]; vidski parnjak: razašiljati

im. s. 〈G razàstirānja〉 širenje na sve strane; sin. prostiranje, rasprostiranje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàstirēm, 3. l. mn. razàstirū, imp. razàstiri, aor. razàstirah, imperf. razàstirāh, prid. r. razàstirao, prid. t. razàstirān〉 širiti što na sve strane [~ posteljinu]; sin. rasprostirati; vidski parnjak: razastrijeti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. rȁzastrēm, 3. l. mn. rȁzastrū, imp. razàstri, aor. razàstrijēh, prid. r. m. rȁzastrō, ž. rȁzastr̄la, s. rȁzastr̄lo, mn. rȁzastr̄li, prid. t. rȁzastr̄t〉 raširiti što na sve strane [~ posteljinu]; sin. rasprostrijeti; vidski parnjak: razastirati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. rȁzaspēm, 3. l. mn. rȁzaspū, imp. razàspi, aor. razàsūh, prid. r. m. rȁzasuo, ž. rȁzasūla, s. rȁzasūlo, mn. rȁzasūli, prid. t. rȁzasūt〉 poet. v. rasuti; vidski paranjak: razasipati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàšiljēm, 3. l. mn. razàšiljū, imp. razàšilji, aor. razàšiljah, imperf. razàšiljāh, prid. r. razàšiljao, prid. t. razàšiljān〉 slati što na više strana [~ pisma]; vidski parnjak: razaslati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàznām, 3. l. mn. razàznajū, imp. razàznāj, aor. razàznah, prid. r. razàznao, prid. t. rȁzaznāt〉 1. očima ili sluhom spoznati, dobiti jasnu predodžbu o čemu [~ zvuk automobila] 2. razumom spoznati bit, smisao čega [~ smisao poruke]; vidski paranjak: razaznavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razàznājēm, 3. l. mn. razàznājū, imp. razaznáji, aor. razaznávah, imperf. razàznāvāh, prid. r. razaznávao, prid. t. razàznāvān〉 1. očima ili sluhom spoznavati, dobivati jasnu predodžbu o čemu 2. razumom spoznavati bit, smisao čega; vidski paranjak: razaznati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razbàcām, 3. l. mn. razbàcajū, imp. razbàcāj, aor. razbàcah, prid. r. m. rȁzbacao, ž. rȁzbacāla, s. rȁzbacālo, mn. rȁzbacāli, prid. t. rȁzbacān〉 bacajući učiniti da što dospije na sve strane [~ kamenje]; vidski parnjak: razbacivati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razbàcujēm, 3. l. mn. razbàcujū, imp. razbàcūj, aor. razbacívah, imperf. razbàcīvāh, prid. r. razbacívao, prid. t. razbàcīvān〉 bacajući činiti da što dospije na sve strane [~ kamenje]; vidski parnjak: razbacati • razbacívati se 〈povr.〉 pren. biti rastrošan, ne štedjeti na čemu, praviti se važan [~ se novcem; ~ se znanjem]

prid. 〈G razbàrūšena; odr. razbàrūšenī, G razbàrūšenōg(a); ž. razbàrūšena, s. razbàrūšeno; komp. razbarušènijī〉 1. koji je neuredan i čupav (o kosi) 2. koji ima neurednu i čupavu kosu 3. pren. koji odražava nedostatak strukture, reda ili pravila [razbarušeni stil]

im. ž. 〈G razbàrūšenosti, I razbàrūšenošću/razbàrūšenosti〉 1. svojstvo onoga što je neuredno i čupavo (o kosi) 2. osobina onoga koji ima neurednu i čupavu kosu 3. pren. osobina onoga koji se slobodno ponaša i teško podnosi pravila

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razbàrūšīm, 3. l. mn. razbàrūšē, imp. razbarúši, aor. razbarúših, prid. r. razbarúšio, prid. t. razbàrūšen〉 učiniti neurednim i čupavim (o kosi) [Vjetar je razbarušio kosu.]; sin. raščupati, raskuštrati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razbáštinīm, 3. l. mn. razbáštinē, imp. razbáštini, aor. razbáštinih, prid. r. razbáštinio, prid. t. razbáštinjen〉 oduzeti komu nasljedstvo [~ sina]

im. ž. 〈G ràzbibrige, DL ràzbibrizi〉 djelatnost koja služi za zabavu, koja pruža zadovoljstvo

im. m. 〈G razbijáča, V rȁzbijāču; mn. N razbijáči, G razbijáčā〉 1. osoba koja što razbija 2. osoba koja se nasilno ponaša, koja napada druge ljude 3. sredstvo kojim se što razbija [~ leda]

im. ž. 〈G razbijàčicē; mn. N razbijàčice, G razbijàčīcā〉 1. žena koja što razbija 2. žena koja se nasilno ponaša, koja napada druge ljude

prid. 〈G razbijàčičina; ž. razbijàčičina, s. razbijàčičino〉 koji pripada razbijačici